Izvor: Politika, 02.Jul.2014, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija posrće, a jača represija nad manjinama
Godinu dana nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, predsednik i premijer kažu da nije bilo realno očekivati ogromne iskorake
Za minulu godinu otkako se pridružila Evropskoj uniji, Hrvatska, kako ocenjuju hrvatski analitičari ali i političari na vlasti, nije uspela da iskoristi prednosti koje donosi članstvo u EU. Štaviše, prvu godinu članstva najmlađe članice EU obeležila je ekonomske kriza, finansijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problemi, jačanje desničarskih i populističkih stranaka i porast netrpeljivosti prema nacionalnim manjinama, poput Srba.
Za razliku od Bugarske i Rumunije, koje su ušle u EU 2007. godine, Hrvatska je pristupila u periodu u kojem je Evropska unija tek počela da izlazi iz recesije, a banke i investitori još nisu toliko spremni da ulažu kapital. Štaviše, u odnosu na godinu pre pristupanja prošlog jula, direktna strana ulaganja u 2013. u Hrvatskoj opala su za 60 odsto, a strani eksperti to objašnjavaju time da investitori zaziru od čestih izmena zakona, visokih poreza, krutih zakona o radu i nesigurnosti investicija.
Sve to je uslovilo da građani Hrvatske finansijski ne osete prednost od ulaska u EU, budući da je Hrvatska i dalje među ekonomski najslabijim članicama EU, pri čemu je u dubokoj recesiji, koju prati visoka stopa nezaposlenosti od oko 20 odsto, a među mladima čak oko 50 odsto.
Međutim, hrvatski predsednik Ivo Josipović kaže da je ulaskom u EU ostvaren jedini nacionalni konsenzus, a da izostanak dugoročne strategije dovodi do povremenih problema, tako da „situacija nije ružičasta, ali nije ni sasvim crna”.
I intervjuu Hini Josipović je istakao da ulaskom Hrvatske u EU nije bilo realno očekivati da će se odmah ostvariti „korak od sedam milja”, ali da su otvorene mogućnosti napredovanja i da je u prvoj godini članstva potvrđeno da taj napredak zavisi od nas samih. Prema njegovoj oceni, privredni problemi su evidentan hrvatski teret, a sada je najvažnije da se povuče što je moguće više novca iz fondova EU, koji može da bude odlučan podsticaj za oporavak privrede i zapošljavanja.
I premijer Zoran Milanović kaže da nije bilo realno očekivati ogromne iskorake zbog tereta ekonomskih problema. On u razgovoru za Hinu dodaje da je Hrvatska od godinu dana članstva u EU imala koristi, a imaće ih i više ukoliko sama bude spremna na promene.
„Važno je da sada ravnopravno sedimo za stolom za kojim se odlučuje i da smo u toj godini učestvovali u donošenju odluka od interesa za Hrvatsku, ali isto tako kreirali odluke važne za budućnost unije”, rekao je premijer agenciji Hina, što je preneo Tanjug.
Kao konkretne rezultate prve godine članstva premijer navodi nekoliko strateških – Hrvatska je uvršćena na energetsku kartu Evrope kroz priključenje projektu Jadransko-jonskog gasovoda, projekat Pelješkog mosta ocenjen je u Briselu kao najbolje rešenje za povezivanje juga s ostatkom zemlje, država je usredsređena na ispunjavanje uslova za ulazak u šengenski prostor.
Korist od prve godine članstva u EU, smatra Milanović, imali su i hrvatski preduzetnici koji su dobili slobodan pristup zajedničkom tržištu, a upitan šta se može popraviti, odnosno treba li bolje privlačiti sredstava iz EU fondova, odgovorio je da je to jedan od najbitnijih ciljeva aktuelne vlade.
Prema oceni Viktora Vresnika, glavnog i odgovornog urednika zagrebačkog „Jutarnjeg lista”, ovo je bila godina pesimizma i stagnacije, nakon koje Hrvatska može reći da nije uspela.
Hrvatska je ostala introvertirana, ksenofobična, neverovatno tolerantna prema svim vrstama sitne korupcije, nepoverljiva prema svojim preduzetnicima i prečvrsto vezana za prošlost koja nikada nije bila toliko sjajna koliko su to rodoljubni romantici voleli prikazivati. Dobro je što nijedna od tih osobina nije zadana, što se svaka može promeniti. Loše je što se to još nije dogodilo”, napisao je Vresnik.
Iz privrednog sektora Hrvatske, pozitivno su ocenili prvu godinu Hrvatske u EU, pa je ministar finansija Boris Lalovac rekao da je država bila „finansijski šokirana” ulaskom u EU, ali da je „kamatna stopa zaduženja danas istorijski niska”.
Međutim, analitičari, poput Žarka Puhovskog, kažu da „politička i ideološka slika pokazuje da su poremećeni međunacionalni odnosi, a represija prema manjinama znatno veća nego ranije”. I nekoliko uticajnih nevladinih organizacija ističu da je minulu godinu obeležilo to što je potpuno zaustavljen proces pomirenja, smanjen je interes javnosti za procesuiranje počinilaca ratnih zločina, a uništavanjem dvojezičnih latinično-ćiriličnih tabli u Vukovaru iskazivana je netrpeljivost prema srpskoj manjini.
N. Radičević
----------------------------------------------
Josipović: Sa Srbijom postoji tehnički vakuum
Zagreb – Predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenio je da u odnosima sa Srbijom trenutno postoji „tehnički vakuum”, ali je izrazio nadu da će s novom vladom u Beogradu konačno početi da se rešavaju preostala otvorena pitanja.
„Sa Srbijom trenutno imamo jedan, rekao bih, tehnički vakuum, niz bilateralnih komisija koje se bave najvažnijim i najosetljivijim temama – od nestalih do graničnih problema, ne sastaju se uopšte, ili makar ne dinamikom koja bi bila zadovoljavajuća”, rekao je Josipović u razgovoru za agenciju Hina povodom prve godine članstva u Evropskoj uniji.
Josipović je istakao da su Srbija i Hrvatska uspele da nađu dovoljno snage i razuma da bilateralne odnose konačno postave u jedan racionalni kontekst.
„Ne mislim da o teškim stvarima treba ćutati i mislim da je istina bitna. Ali razgovor o teškim stvarima ne sme da bude prepreka za dijalog o razvoju odnosa, zajedničkim interesima, pa i nekom ljudskom prostoru koji uvek postoji u odnosu sa susedima”, dodao je Josipović.
Premijer Zoran Milanović izjavio je da Hrvatska kontinuirano radi na rešavanju preostalih otvorenih pitanja sa Srbijom, ali da je okrenuta i razvoju i jačanju svih oblika saradnje.
„Napredak Srbije prema EU zavisi od njene vlasti i građana, mi joj nećemo biti smetnja na putu, ali ćemo tražiti da ispuni uslove koje smo morali ispuniti i mi”, istakao je Milanović u razgovoru za Hinu povodom godišnjice članstva zemlje u EU. Milanović je podsetio na ulogu Hrvatske kao članice EU u regionu, rekavši da je ona „most između jugoistočne Evrope i EU”.
Beta
objavljeno: 02.07.2014.
