Izvor: RTS, 21.Sep.2013, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU nepotpuna bez Zapadnog Balkana
Dok sve zemlje Zapadnog Balkana ne uđu u EU proširenje nije završeno, ocenili učesnici Beogradskog bezbednosnog foruma. Najgori scenario za EU bila bi balkanizacija, odnosno raspad Unije, kaže Žak Rupnik sa pariskog Fakulteta političkih nauka.
Proširenje Evropske unije neće biti završeno dok sve zemlje Zapadnog Balkana ne pristupe Uniji, ali brojni su izazovi koje treba prevazići na tom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << putu, ocenili su učesnici panela "Balkan 2020" na trećem Beogradskom bezbednosnom forumu.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović rekao je da je uveren da organi reda Vlade Srbije, kosovska policija i Euleks mogu da garantuju bezbednost svim građanima na severu Kosova.
"Verujem da su organi reda Vlade Srbije, kosovski organi i Euleks u stanju da dovedu sve u red. Imam puno poverenje da će uraditi sve, jer im je interes zajednički i ne vidim nikakvu razliku među njima", rekao je Svilanović.
Pre dva dana, u napadu na carinike Euleksa kod Zvečana, ubijen je jedan pripadnik te misije na Kosovu.
Bivši potpredsednik Evropske komisije i bivši ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini kaže da je proširenje EU na Zapadni Balkan počelo ulaskom Hrvatske, a da će biti završeno tek kada sve zemlje regiona postanu članice Unije.
Fratini je ukazao na značaj ujedinjene Evrope za građane zbog otvorenog tržišta, otvorenih granica, slobodnog kretanja ljudi i robe i naglasio da politički lideri članica EU moraju da imaju viziju, ali i da objasne stanovništvu da ono što uzimaju zdravo za gotovo može biti izgubljeno u slučaju gubitka EU.
Direktor za istraživanje Centra za međunarodne studije na Fakultetu političkih nauka u Parizu Žak Rupnik ukazao je na tri glavne prepreke, iz evropske perspektive, za integraciju Balkana 2020. godine: probleme koje su unele Rumunija i Bugarska, otkriće da Grčka ni posle 30 godina u EU ne funkcioniše kao država, kao i podeljenost unutar same Evrope.
Prema Rupnikovim rečima, moguća su tri scenarija, od kojih je najgori balkanizacija, odnosno raspad same EU. Skoro jednako je loš gubitak elana na Balkanu zbog preusmeravanja napora na druge regione pogođene krizom, a najbolji je jačanje evrozone i proširenje na Zapadni Balkan, a kasnije i na istočne i južne susede, zaključio je Rupnik.
Pomoćnica generalnog sekretara NATO Kolinda Grabar Kitarović izjavila je da je Srbija za NATO vredan partner i izrazila je nadu da će se ti odnosi i dalje razvijati, bez obzira na orijentaciju zemlje o članstvu u određenim savezima.
"Nadam se da ćemo nastaviti aktivnosti kako na podizanju svesti o sigurnosti, tako i zbog činjenice da NATO kroz Kfor na Kosovu štiti i srpsko stanovništvo i srpske manastire", rekla je Grabar Kitarović novinarima po završetku radskog bezbednosnog foruma.
"Ne treba tražiti prečice do EU"
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić takođe je upozorio da je alternativa procesu proširenja EU fragmentacija, odnosno balkanizacija Evrope.
"Ako Evropa ne završi proces proširenja, biće slabija za 30-40 godina", smatra Tadić i podseća na problem konkurentnosti s velikim tržištima poput Kine ili Indije.
Tadić je, međutim, istakao da će se i balkanske zemlje suočiti sa ogromnim problemima ako uđu u EU pre nego što budu sposobne da rešavaju sopstvene probleme. Kaže je da je za sprovođenje reformi nužan razuman period i da ne treba tražiti nikakve prečice.
Govoreći o nemačko-britanskoj inicijativi da Srbija od početka pristupnih pregovora otvori poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo, Tadić je rekao da Srbija ne treba da unosi svoje probleme u EU, ali da EU mora da bude fleksibilna.
"Ako je pred nama kruta EU, srpska vlada će teško obezbediti podršku građana", upozorio je Tadić i dodao da će, ako Evropa ne bude prisutna u regionu, doći neki drugi akter pošto taj prostor, kako je primetio, neće ostati nepopunjen.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović, ocenio je da je ekonomska kriza, koja je pogodila ne samo zemlje regiona, već i ostatak Evrope, pokazala sve strukturalne probleme same EU.
Svilanović je uveren da će Srbija u dogledno vreme, "za dva izborna mandata", ući u EU, ali je istakao da je najvažnije imati demokratsko, slobodno društvo i da članstvo u Uniji deluje kao magnet za svaku zemlju kandidata koja mora da sprovede ozbiljne reforme.
Na trodnevnom forumu predstavnici srpskih vlasti, strani zvaničnici, predstavnici nevladinih organizacija i nezavisni eksperti razmatrali su aktuelna pitanja regionalne i međunarodne bezbednosti, spoljne politike i privrede.
