Izvor: Mondo, 25.Nov.2012, 17:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đilas traži da se DS izvini građanima

Delegati 15. vanredne izborne skupštine DS počeli su u 15.30 glasanje za izbor predsednika,potpredsednika i drugih stranačkih organa i ono će trajati do 17.30. Kandidat za predsednika Dragan Đilas izjavio da DS mora da se izvini građanima koji su je podržavali, ako želi da vodi Srbiju.Odlazeći predsednik Boris Tadić pozdravljen ovacijama.

prev next 0 0 0

 

1 / 3

 

2 / 3

 

3 / 3

Predstavljajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << se delegatima XV vanredne izborne skupštine Demokratske stranke Dragan Đilas je izjavio: "Da se izvinimo ne zato što nismo ispunili obećanja, nego što nismo uradili sve što smo mogli i što je mnogima od nas kriza bila izgovor za sve."

Đilas je ocenio da je potrebno da se svi u stranci odrede prema svojim greškama jer "nisu svi isto radili i grešili pa nisu svi isto ni odgovorni" i pohvalio postupak predsednika DS-a Borisa Tadića koji je preuzeo odgovornost za izborne rezultate i povukao se iz izborne trke u stranci.

"To mora da se sledi jer to nas razdvaja od stranaka u kojima su ambicije lidera stranaka jače od volje građana. Svi ministri koji su bili u Vladi, koja je od građana dobila onakvu ocenu, treba dobro da razmisle da li treba da sede u parlamentu i predstavljaju DS", rekao je on.

Drugi kandidat za predsednika Branimir Kuzmanović rekao je danas da se kandidovao za tu funkciju jer je delio zabrinutost za budućnost DS I Srbije i da nije mogao da ćuti u trenutku kada je moglo da se desi da DS oslabi, već je ponudio dogovor za bolju stranku.

"Meni je važan svaki glas", kazao je Kuzmanović i dodao da DS mora da iskoristi potencijal svakog svog člana i da radi kao tim, a da je važno da u svakom stranačkom odboru bude 30 odsto žena, kao i da prioritete treba da definišu svi zajedno a ne samo predsednik stranke.

Govoreći o svom protivkandidatu Draganu Djilasu, Kuzmanović je kazao da sa njim godima sarađuje, da su godinama živeli u istoj zgradi, mišli u istu školu i da obojica imaju zajedničko to što izluđuju svoje saradnike prevelikim zahtevima.

"Mnogi su očekivali da on (Đilas) odustane. Ali evo..", kazao je šaljivo Kuzmanović i naveo da između njih dvojice ima i razlika.

On je poručio da ako delegati glasaju za Đilasa glasaju za čoveka koji sopstvenom energijom juri ka rešavanju problema, a da ako daju podršku njemu glasaju za čoveka koji definiše probleme, predlaže rešenja i zajednički sa drugima i uz sopstvenu veliku energiju realizuje planove.

Za funkciju predsednika DS kandidovali su se dosadašnji zamenik predsednika stranke i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović. Zbog ranije odluke Borisa Tadića da osustane od izborne trke, na sednici nema neizvesnosti, budući da je Đilas ubedljivi favorit.

Za sedam potpredsednika DS kandidovali su se: Nataša Vučković, Jovan Marković, Vesna Martinović, Dejan Nikolić, Bojan Pajtić, Miodrag Rakić i Goran Ćirić.

Sadašnji predsednik DS Boris Tadić podneo je izveštaj o radu, a posle njega to je učinio i predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović. Tadić će posle Izborne skupštine biti počasni predsednik DS.

Na početku Skupštine delegati su ovacijama pozdravili odlazećeg predsednika DS.

"Dao sve sto sam mogao da očuvam integritet DS i podgnem njen uticaj u građanstvu", istakao je odlazeći predsednik DS Boris Tadic.

Čeka nas težak posao u budućnosti. Ukoliko DS nastavi da još više razvija proces diskusije i pokaže snagu da sama sebe menja, imaće legtimitet da ponovo preizme vlast vrlo brzo i nastavi da nosi barjak slobode i demokratije, rekao je Tadić.

Ako ne pokažemo tu snagu, plaćaćemo cenu i to vi koji ćete voditi DS treba da imate na umu, upozorio je Tadić .

DS je, kako je rekao jedini politički činilac koji je u stanju da reformiše društvo u pozitivnom smislu, a to će moći samo ako se bude unutar sebe transformisala

"DS ne sme da se prilagođava okolnostima i dnevnim tokovima, DS je formirana da izgradi mir, stabilnost, pravdu i sprovodi reforme. DS je obavezna da prednači u tom poslu", istakao je Tadić u svom izveštaju o radu između dve skupštine, dodajući da DS ima misiju koju su kreirali njeni osnivači,a koju je i on sprovodio.

Tadić je poručio Draganu Djilasu i Branimiru Kuzmanoviću, da će DS imati legitimitet da preuzme vlast u Srbiji "vrlo brzo, nakon sledećih izbora", samo pod uslovom da sama sebe menja iznutra, da čuva integritet i razvije procese diskusije.

On je istakao da reforme moraju da budu korenite i hrabre i da je zato potrebno da u stranci postoji komunikacija.

"DS treba sama da odluči da li će njome ovladati nomenklatura ili će biti u stanju da se menja i obezbeđuje priliv novih ljudi i ideja. Ako prevlada nomenklatura, stranka neće imati budućnost", kazao je Tadić.

On je ocenio da DS nije odgovorna samo za svoju, već i za budućnost Srbije, regiona i za izgradnju mira i stabilnosti u Evropi.

Navodeći da je DS kažnjena na poslednjim izborima zbog toga što nije urađeno sve što se očekivalo, Tadić je kazao da su "svi izborni neuspesi proistekli iz toga što njeni predstavnici u državnim organima nisu razumeli šta je misija DS. "Da je bilo razumevanja šta je misija, DS ne bi platila cenu", istakao je on.

On je još poručio da DS mora da se bori da politika mira i politika pomirenja budu deo svake politike i institucije u Srbiji, da se poštuje vladavine prava i da je on, dok je vodio Srbiju, kao najvažnije pitanje tretirao pitanje politike mira i nastavak politike pomirenja, bez čega ne bi bilo moguće nastaviti proces reformi.

"Te politike su obaveza svakog političara i institucije u Srbiji, jer oni koji ne razumeju destrukivno dejstvo konflikata rade o glavi svakom stanovniku", kazao je Tadić i dodao da je radio i na pomirenju unutar srpskog društva i na postizanju nacionalnog konsenzusa oko većine najvažnijih pitanja.

Dragoljub Mićunović ocenio je danas da je ta partija u prethodnom periodu izgubila kontakt sa bitnim i vitalnim delovima stanovništva ali da nije dovoljno radila ni na vaspitavanju samih članova stranke.

"Treba živeti za politiku a ne od politike. Dokle god neki misle da je politika lukrativna delatnost a ne posao od šireg društvenog značaja da se unapredi opšte dobro, ne možemo računati na velike uspehe", rekao je Mićunović.

Mićunović, koji je ponovo jedini kandidat za predsednika Političkog saveta, rekao je da je DS u prethodnom periodu zapostavila kontakt sa sindikatima i nezaposlenima ali i sa inteligencijom, koja je "baza srednje klase i bez koje ne može biti demokratije i slobode".

On je dodao da je DS-u okrenuo leđa i jedan deo inteligencije koji stvara javno mnjenje, iako se to desilo "zbog nekih nesporazuma", zbog čega su i oni uvideli da ne postoji alternativa DS-u u procesu reformi države i društva. "Nismo dovoljni radili ni na vaspitavanju samog DS-a. Imamo krizu znanja i u stranci i u društvu a znanje je jedino na čemu možemo da gradimo budućnost zemlje", rekao je on.

Član Glavnog odbora DS, književnik Gojko Tešić izjavio je da je dogovor o povlačenju Borisa Tadića iz izborne trke u stranci "truli kompromis čija će se ružna strana vrlo brzo pokazati" i da to nije zalog za izlazak DS iz krize, već naprotiv.

"Nije Boris Tadić izgubio izbore, već DS, a Tadić samo plaća ceh", rekao je Tešić i istakao da mu je žao što se Tadić povukao iz izborne trke i izrazio uverenje da bi sada bolje radio jer je stekao iskustvo i video gde su počinjene greške.

Tešić je delegatima pokazao list papira za koji je rekao da je lobistički spisak kandidata na kojem nema nekih vrednijih ljudi koji su bili veoma vredni u stranci. "To je primer grotesknosti demokratije", kazao je on. Tešić je rekao i da mu nije jasno zašto se DS nije prvo obračunala sa korupcijom u svojim redovima iako je vrh stranke to obećao pre tri godine.

Delegati izborne Skupštine usvojili su većinom glasova izmene i dopune statuta stranke koje, između ostalog, predviđaju uvođenje institucije počasnog predsednika.

Na 15. izbornoj Skupštini DS-a usvojene su izmene koje će obezbediti da se izborne skupštine održavaju na svake četiri godine, kao i do sada, ali uz odredbu da se taj organ mora sastati najkasnije 180 dana od održavanja izbora za parlament ili predsednika Republike, ukoliko je DS imala svoje kandidate.

Prema tim izmenama, počasni predsednik je član Užeg predsedništva i Političkog saveta koji ima pravo podnošenja inicijativa svakom organu stranke, koji je dužan da tu inicijativu razmotri i obavesti ga o odluci.

Predsednik Statutarne komisije Boris Ranković je delegate obavestio I da će stalni broj članova Glavnog odbora stranke sa sadašnjih 40 biti povećan na 50 članova.

Izmene su omogućile i da uže predsedništvo DS-a vodi kadrovsku politiku stranke i potvrđuje liste kandidata za sve poslanike i za najviše državne funkcije.

Etički odbor biće kontrolno-nadzorni odbor koji nadzire stranačke funkcionere i ostale izabrane i imenovane koje je na funkcije predložila Demokratska stranka.

Osim toga, uvodi se i Savet za saradnju sa sindikatima i Centar za edukaciju Demokratske stranke.

Predsednik Radnog predsedništva izborne skupštine Borislav Novaković rekao je da su izmene usvojene većinom glasova a da je protiv bilo "desetak" delegata.

Izmene i dopune Statuta Demokratske stranke stupile su na snagu danom donošenja.

KANDIDATI ZA POTPREDSEDNIKE: VAŽNO JEDINSTVO

Svi kandidati za potpredsednike DS ocenili su da je važno što je očuvano jedinstvo stranke, koja bi trebalo da se okrene sebi, unutrašnjoj demokratizaciji i ne ponovi greške koje je činila u prošlosti.

Kandidat za potpredsednika DS Bojan Pajtić poručio je da je Vojvodina, od slobodnih izbora, uvek birala DS, jer su vršnjaci iznikli na istim vrednostima i principima.Pre tačno 94 godine Vojvodina je postala deo Srbije, a 82 dana kasnije rodila se i DS, podsetio je Pajtić.

Mi greške koje smo činili, ne smemo ponavljati, rekao je Pajtić, koji smatra da građani najviše očekuju od DS, koja ih ne sme razočarati.

Danas je u Srbiji na vlasti koalicija SNS, NS, Karića i mnoštva drugih, ali nisu oni osvojili više od nas, nego smo mi dobili manje, jer građani nisu poverovalii da ima doslednosti u sporovođenju vizija, ideja i reformi u koje se DS klela godinama, objasnio je Pajtić.

Napravili smo greške, ali moramo ih ispraviti. Pali smo, ali i ustali. Stali smo, ali krećemo, rekao je Pajtić, ukazujući da je počeo progon članova DS.

Sva sila političara i tabloida je protiv DS, napomenuo je Pajtić i predvideo da će to trajati dugo, pošto oni napadaju DS zbog nedostatka ideja i programa.

Kandidat za potpredsednikaMiodrag Rakić rekao je da je DS u teškom trenutku i da, pod pritiscima, uči opozicione korake u novim okolnostima. "Pod pritiskom smo medija, a neki ljudi nas napuštaju", ukazao je Rakić.

Kandidat za potpredsednika DS Nataša Vučković izjavila je da je DS nastala tokom devedesetih godina kao stranka nosilac reformi i progesivni odgovor na retrogradne tendencije.U DS postoji ogroman demokratski potencijal i zatomljena energija koju moramo motivisati i pokrenuti u poduhvat koji se zove reforma Srbije, rekla je Vučković.

Kandidat za potpredsendika Jovan Marković poručio da ljudi koji se danas kandiduju za stranačke funkcije imaju čiste karijere, jasne i merljive rezultate i jasnu viziju kako

dalje.

Kandidatkinja za potpredsednika Vesna Martinović rekla je da već pet godina vodi odbor DS u Pančevu i zna kako se rešavaju problemi.

Kandidat za potpredsednika DS Dejan Nikolić rekao je da DS mora da usadi u ponekad sebičnu sredinu ideje socijalne pravde, pravičnosti, empatije, znanja, sposobnosti i snage da se ne odustane kada je teško.

Kandidat za potpredsednika Goran Ćirić upozorio je da se sadašnjim prekomponovanjem vlasti u lokalnim samoupravama ostavlja prostor za napade na pokrajinsku vlasti i grad Beograd.

BIOGRAFIJE KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA

Snage danas ogledaju dva Beograđanina - kandidat koji je član DS od osnivanja, ali koji nikad nije zauzimao neku od najviših funkcija u stranci, i relativni novajlija u redovima demokrata koji je za manje od deset godina uspeo da se probije do funkcije zamenika predsednika stranke.

Sadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je član DS postao 2004. godine, kada je izabran za člana Izvršnog i Glavnog odbora, a na Skupštini DS 18. februara 2006. je izabran za člana Predsedništva DS za region Beograda.

U junu 2006. izabran je za predsednika Gradskog odbora DS, dok je za zamenika predsednika partije izabran 18. decembra 2010. godine.

Za gradonačelnika Grada Beograda prvi put je izabran 19. avgusta 2008. godine, a drugi put nakon ovogodišnjih majskih izbora.

Đilas je rođen 22. februara 1967. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju i diplomirao na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo.

Radio je kao novinar na Radio Indeksu i jedan je od osnivača Radija B92, gde je kasnije bio urednik Informativnog programa, a u to vreme ta radio stanica je dobila nekoliko nagrada.

Kao student-prorektor je učestvovao u opozicionom radu, predvodeći studentske demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića 1991. i 1992. godine, a aktivno je učestvovao i u demonstracijama protiv režima 1996. i 2000. godine.

Od 2004. do formiranja Vlade Srbije 2007. godine obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, a od maja 2007. do jula 2008. bio je ministar u Vladi Srbije zadužen za sprovodenje Nacionalnog investicionog plana.

Kako piše na sajtu Gradske uprave, suvlasnik je Kompanije "Multikom", vodeće kuće u oblasti medijskog poslovanja na teritoriji bivše SFRJ.

Osnivač je i potpredsednik Humanitarne organizacije "Naša Srbija" koja se brine o deci koja su u ratovima na prostoru bivše SFRJ ostala bez jednog ili oba roditelja.

Drugi predsednički kandidat Branimir Kuzmanović (1968), koji trenutno obavlja funkciju predsednika beogradske opštine Vračar, član je Demokratske stranke od njenog ponovnog osnivanja 1990. godine.

Od 1996. godine je bio odbornik te stranke u opštini Vračar, a četiri godine potom član i zatim predsednik Izvršnog odbora opštine i član Opštinskog veća.

Za predsednika opštine Vračar prvi put je izabran 2006., ponovo 2008. i 2012. godine.

Pre početka političkog angažmana bavio se programiranjem i novinarstvom, a po zanimanju je inženjer elektrotehnike.

Kuzanović je, takođe, bio viši instruktor za političke veštine Nacionalnog demokratskog instituta i u tom svojstvu držao je obuku političkim aktivistima u Azerbejdžanu, Rumuniji, Belorusiji, Poljskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

DS je od osnivanja prošla kroz niz unutrašnjih izbornih ciklusa i promenila tri predsednika, a na predstojećoj izbornoj skupštini delegati će se četvrti put u istoriji stranke opredeljivati između dva kandidata.

(Tanjug/MONDO, foto: FoNet, Dragan Antonić)
Pogledaj vesti o: Boris Tadić

Nastavak na Mondo...