Izvor: Vesti-online.com, 12.Jun.2012, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deset izgubljenih svetova

Iz prohujalih vekova ostale su priče i legende o nestalim svetovima koje su retko karakteristične za samo jednu civilizaciju, već čine nasleđe dela sveta iz kojeg potiču ili se čak pojavljuju diljem planete. Ovde imate deset takvih legendi - od mesta poslednjeg počinka mitskog kralja Artura do teorije da je Zemlja šuplja.

1. Avalon kralja Artura

Ostrvo na koje kralj Artur otišao da vida rane nakon poslednje bitke i na kojem po legendi nije umro, već >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << samo zaspao da se opet probudi kada Britaniji ponovo zatreba snaga njegovog mača. Potencijalne lokacije su razne - od Glestoneberi Tora, brdašca na kojem su lokalni monasi navodno u 12. veku našli kosti Artura i njegove kraljice, kao i mač Ekskalibur, pa preko više mesta u Britaniji sve do Islanda.

2. Obećani zlatni grad - El Dorado

Španski konkvistadori koji su sredinom 16. veka pljačkali Novi svet bili su svedoci neobičnog prizora - vođa plemena Muiska, koje je živelo blizu današnje Bogote, prestonice Kolumbije, tokom ceremonije inicijacije posuo se zlatnim prahom i tako uskočio u jezero Gvatavita. To je razbuktalo maštu Španaca i stvorilo priču o zlatnom gradu - El Doradu. Iako su konkvistadori opustošili konfederaciju Muiska, nisu pronašli zlatni grad koji je nazvan po ovom poglavici, a legenda o izgubljenom gradu privlačila je mnoge pustolove. Vođeni ovim mitom oni su "zlatni grad" tražili na nekoliko lokacija u centralnoj i južnoj Americi.

3. Mitsko slovensko ostrvo Bujan

Slovenski mit vezan je za ostrvo Bujan, ostrvo koje se pojavljuje i nestaje poput onog iz serije "Lost". U jednoj od verzija, sa ovog ostrva potiču sve vremenske prilike, po drugoj tu obitava duh večnog života koji duše drži zatvorene u glavi čiode. Geografska rekonstrukcija mita neke naučnike je navela na tvrdnju da se radi o fiktivnoj varijanti postojećeg nemačkog ostrva Rigen u Baltičkom moru.

4. Zemlja istinskog mira: Šambala (Šangri-La)

Tibetanski i indijski budistički tekstovi predstavljaju je kao zemlju istinskog mira u zelenilu skrivenom planinskom lancu Himalaja. Zapadnjaci su se prvi put susreli sa ovim mitom u 17. veku, a ubrzo su krenule i prve ekspedicije u ovo nepristupačno područje. Po nekima je ova utopijska dolina zapravo u Kini, a po drugima u Kazahstanu, a u potragu za njom 20-ih godina prošla veka dala se i sovjetska tajna policija.

5. Atlantida - najčuveniji izgubljeni svet

7. Is (Ker-Is): Francuski grad pod morem

U vreme stvaranja francuske države, vlada u Parizu silom je sprovodila centralizaciju. U Bretanji nisu samo podigli poreze, već su pokušali i da u potpunosti izbrišu lokalni jezik i kulturu, pa je usred represije legenda o gradu Isu postala popularna. Is je navodno bio jedan od najbogatijih gradova na svetu, sagrađen ispod nivoa mora na obali Bretanji i zaštićen branom sve dok vladara Dahuta đavo nije prevario da otvori branu i poplavi grad.

8. Fantomsko ostrvo Bermeha u Meksičkom zalivu

Na starim mapama često su ucrtana ostrva i predeli koji danas ne mogu da budu locirani. Neka "fantomska ostrva" verovatno su posledica lošeg rada geografa, dok za druga poput Bermehe vlada uverenje da je postojalo i nestalo usred prirodnih faktora. Ono se, prema starim mapama, nalazilo u Meksičkom zalivu, a teoretičari zavere veruju da su SAD digle u vazduh celo ovo ostrvo kako bi sprečile meksičke vlasti da polažu pravo na podvodne izvore nafte.

9. Južna zemlja - mit koji je se obistinio

Mitski kontinent za koji se na kraju ispostavilo da postoji. Od Aristotela nadalje, zapadni mislioci imali su teoriju da postoji južna kontinentalna masa u nečemu što je kasnije nazvano Pacifičkim okeanom. Moreplovci su tragali za zemljom koja je povezivala sve južne krajeve poznatih kontinenata. Na kraju Australija je dobila ime "Južna zemlja", a 1820. Antarktik je otkrila ruska pomorska ekspedicija.

10. Šuplja zemlja - carstvo podzemnog sveta

Širom sveta različite ljudske kulture imaju priče o Šupljoj Zemlji, podzemnom svetu u koji je moguće ući samo na određenim tačkama planete, poput prolaza na Severnom i Južnom polu i planinskih pećina u Alpima. Edmund Hejli, britanski naučnik po kojem je nazvana Halejeva kometa, 1692. je izneo teoriju da se unutar Šuplje Zemlje nalazi nekoliko koncentričnih slojeva naše planete koji se obrću različitim brzinama i sa posebnim atmosferama.

Nastavak na Vesti-online.com...