Izvor: RTS, 04.Nov.2010, 10:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas presuda Mladićevim jatacima
Prvi osnovni sud u Beogradu objaviće presudu grupi od 10 optuženih za pomaganje u skrivanju haškog begunca Ratka Mladića od 2002. do 2006. godine.
Zbog pomaganja u skrivanju haškog begunca generala Ratka Mladića od 2002. do 2006. godine u Beogradu biće izrečene presude grupi od 10 optuženih pred Prvim osnovnim sudom.
Za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za koje se oni terete, predviđena ja kazna od jedne do osam >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godina zatvora.
Postupak protiv Mladićevih jataka počeo je pre više od četiri godine, kada je njih 11 uhapšeno i zadržano u pritvoru osam meseci, posle čega su pušteni da se brane sa slobode.
U međuvremenu je preminuo prvooptuženi Jovo Đogo, koji je bio oficir u Vojsci Republike Srspke pod Mladićevom komandom tokom rata u BiH.
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu u završnoj reči je predložilo da se 10 optuženih proglasi krivim i osudi po zakonu, jer je tokom suđenja dokazano da su od 2002. do 2006. godine doprineli da Mladić ne bude otkriven i uhapšen, iako su znali da je pred Tribunalom u Hagu optužen za najteža krivična dela ratnih zločina.
Odbrana optuženih traži oslobađajuću presudu, jer smatra da njihovi branjenici nisu izvršili krivično delo za koje se terete, pošto Mladić nije pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom, i da protiv njihovih branjenika nema dokaza koji bi potvrdili da su ga oni skrivali.
Svi optuženi, osim generala VRS Marka Lugonje, negirali su tokom suđenja da su skrivali Mladića, braneći se da su "stanove iznajmljivali za kockanje i švaleraciju", ili prosto odbijajući da priznaju navode optužnice.
Mladić (68) se nalazi u bekstvu pošto je pred Haškim tribunalom optužen za 15 krivičnih dela ratnih zločina i genocida protiv Bošnjaka i Hrvata u ratu u Bosni i Hercegovini između 1992. i 1995. godine.
Optužnica, podignuta 1995. godine, tereti Mladića za genocid, zločine protiv čovečnosti i mnogobrojne ratne zločine, uključujući one koji se odnose na snajpersku kampanju protiv civila u Sarajevu, a kasnije iste godine je proširena i na ratne zločine u vezi sa napadom u julu 1995. godine na Srebrenicu, koju su Ujedinjene nacije prethodno proglasile bezbednom zonom.
Mladić se tereti i za uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN.
Na optuženičkoj klupi kao Mladićevi jataci uglavnom su izbeglice iz BiH, koji su tokom sukoba devedesetih našle utočište u Beogradu.
Suđenje više puta vraćano na početak
Oficir VRS Jovo Đogo, koji je preminuo prošle godine, u optužnici je označen kao organizator operacije skrivanja od 2002. godine, kad je Mladić napustio vojne objekte, pa do kraja 2005. godine.
Optuženi su na teritoriji Beograda pronalazili i iznajmljivali sigurne stanove, u kojima se Mladić skrivao, navodi se u optužnici.
Na optuženičkoj klupi, zbog pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, ostali su bivši oficiri VRS Marko Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Saša Badnjar, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.
Oni se optuženi da su u "produženom trajanju" pomagali Mladiću, iako su znali da je tužilac Haškog tribunala podigao optužnicu protiv njega.
Mladićevi jataci uhapšeni su u aprilu 2006. i posle gotovo osam meseci u pritvoru pušteni da se brane sa slobode.
Suđenje je u više navrata vraćano na početak zbog promene sudskog veća, trudnoće i bolesti pojedinih optuženih, kao i dva neuspela pokušaja bivšeg Drugog opštinskog suda da se oglasi nenadležnim posle promene "zakona o jatacima", kada je delo za koje se terete optuženi prešlo u nadležnost Veća za ratne zločine Okružnog suda.
