Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jul.2012, 11:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CERN: Otkrivena "Božja čestica"?

NOVI SAD, ŽENEVA -

Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) saopštili su danas da su otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla biti Higsov bozon, koji zbog karakteristika nazivaju i "Božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma. U ovom senzacionalnom otkriću aktivno su učestvovali i srpski naučnici.

"Uočili smo novu česticu, koja odgovara Hobsovom bozonu", izjavio je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer i dodao da ovo otkriće predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << istorijski kamen temeljac za dalja globalna istraživanja.

Dve naučne ekipe CERN-a, okupljene oko Velikog hadronskog sudarača (LHC), radile su, nezavisno, na odvojenim projektima ATLAS i CNS, i došle do istih rezultata, koje su predstavile na seminaru u sedištu CERN-a kod Ženeve - obe su uočile novu česticu u okviru masenog spektra 125-126 gigaelektronvolta (GeV).

"Otkrili smo novi bozon", izjavio je Džo Inkandela, portparol CMS.

Inkandela je dodao da su obrađeni podaci koji se odnose na masu čestice na 125.3 gigaelektronvolta (GeV) i da izmereni signal dostiže nivo poverenja od pet sigma, odnosno 99,999 odsto verovatnoće.

"Definitivno je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon, i to najteži bozon koji je ikada otkriven", kazao je Inkandela.

Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronađen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici.

Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života.

CERN-ov Veliki hadronski sudarač na švajcarsko-francuskoj granici radi na stvaranju visokoenergetskih sudara protona u cilju istraživanja tamne materije, antimaterije i stvaranja univerzuma u trenutku Velikog praska.

Šta je Higsov bozon?

Higsov bozon je hipotetična elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne.

Po objašnjenju škotskog fizičara Pitera Higsa i njegovih kolega iz 1960-tih godina, "Božija čestica" trebalo bi da objasni kako su nastale subatomske čestice poput elektrona, protona i neutrona, i

zbog čega imaju masu.

Teoriju o njegovom postojanju postavio je još 1964. škotski fizičar Peter Ver Higs sa Univerziteta u Edinburgu.

Oni su predložili model prema kojem su sve čestice posle Velikog praska bile bez mase. Kako se univerzum hladio i temperatura opala ispod kritične vrednosti, nevidljiva sila tada nazvana "Higsovo

polje" je obrazovana s "Higsovim bozonom".

To polje se raširilo kosmosom i svaka čestica koja je bila u interakciji s njim dobila je masu preko "Higsovog bozona".

Ova ideja dala je zadovoljavajuće rešenje i uklapa se u prihvaćene teorije, ali je problem bilo to što niko do sada nije opazio "Higsov bozon" u eksperimentu kako bi se teorija potvrdila. Zaseban je problem što fizičari ne znaju kolika je masa "Higsovog bozona" što je otežavalo njegovo otkrivanje.

Slavni britanski fizičar Stiven Hoking se čak svojevremeno javno kladio u 100 dolara da Veliki hadronski sudarač, ali i drugi akceleratori nikada neće uspeti da pronađu Higsov bozon.

Potvrda postojanja Higsovog bozona upotpuniće standardni model fizike čestica.

Božović Jelisavčić: Uspeh i srpskih naučnika

Šef tima Instituta za nuklearne nauke "Vinča" u CERN-u dr Ivanka Božović Jelisavčić je u izjavi Tanjugu potvrdila da je nova čestica "uhvaćena" u dva dektora na velikom sudaraču čestica koji se nalazi u kružnom tunelu ispod Ženeve, a jedan od njih je ATLAS na kojem rade naučnici iz tog instituta.

"U ovom trenutku možemo sa velikom verovatnoćom reći da je tzv. Božja čestica ili Higsov bozon ostavila svoj eksperimentalni potpis u dva detektora velikog hadronskog kolajdera - ATLAS i CMS", rekla je Božović Jelisavčić i dodala da u timovima koji rade na ta dva detektora ima naučnika iz Srbije.

Kako je precizirala, iz Instituta Vinča u projektu ATLAS je učestvovalo četvoro naučnika iz tog instituta.

"Tu je i grupa sa Fizičkog fakulteta i grupa iz Instituta za fiziku. To je ukupno oko 15 ljudi iz Srbije", kazala je Božović Jelisavčić.

Mogućnost greške 1:1.500.000

Ona je istakla da ovo otkriće ima dalekosežan značaj ne samo za teorijsku i eksperimentalnu fiziku, već i da otvara mogućnost za objašnjenje osnovnih zakona prirode.

Prema rečima naše naučnice, verovatnoća da je u istraživanju napravljena greška je izuzetno mala, preciznije 1:1.500.000.

Božović Jelisavčić je istakla da su istraživači Instituta "Vinča" učestvovali u ozbiljnoj i značajnoj fazi pripreme podataka i kontrole kvaliteta podataka koji su ugrađeni u analizu o Higsovom bozonu.

Ona naglašava da je obrada podataka urađena u "rekordno kratkom vremenu" kako bi na predstojećoj konferenciji u Melburnu rezultat mogao biti razmotren u naučnim krugovima.

Božović Jelisavčić dodaje, međutim, da će pravi odgovor o postojanju Hisovog bozona biti dobijen kada se rezultat sa detektora ATLAS uporedi sa rezultatima registrovanim na drugim detektorima.

Jugoslavija, koja je jedan od osnivača CERN-a napustila je ovu organizaciju 1991. godine, a Republika Srbija postala je pridruženi član ove organizacije početkom godine, kada su sporazum potpisali tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i direktor CERN-a Rolf Diter Hojer.

"Ovaj projekat pokriva čitav niz tema. Eksperimenti nisu posvećeni samo otkriću Higsovog bozona, nego čitavom nizu otvorenih pitanja u fizici", rekla je Božović Jelisavčić.

Vesković: Veliki trijumf nauke

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković u sinoćnoj izjavi za Radio-televiziju Vojvodine rekao da je ovo veliki uspeh nauke i da mu je naročito drago što su u ovom velikom uspehu učestvovali i naučnici iz Srbije.

Vesković je pohvalio rad grupe naučnika sa Univerziteta u Novom Sadu, a izrazio je naročito zadovoljstvo što su u CERN-u već tri nedelje prisutna i dva profesora srednjih škola iz Srbije koji će svoja saznanja i iskustva preneti svojim učenicima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Na tragu "božje čestice"

Mondo: CERN: Otkrili smo "Božju česticu"

Večernje novosti: CERN: Otkrivena čestica koja bi mogla biti Higsov bozon

Blic: Ko je Piter Higs, novi naučni superstar: Ateista koji je otkrio "Božju česticu"