Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Jun.2021, 07:46

"CEO DAN SAM ČEKAO DA GA UBIJEM KAO KERA" Šta stoji iza fotografije napravljene poslednjeg dana rata (FOTO)

Jedan naspram drugog stajali su čitavih deset sati, a da tog dana nije bilo dosta novinara i foto-reportera, niko ne bi znao ni šta se dešava

Nikad neću prežaliti što smo se povukli, a da se nismo pobili sa NATO. Bilo bi krvi do kolena, izginuli bismo i mi, ali se ni oni ne bi dobro proveli. Eto, 22 godine prođoše, a to me muči do dana današnjeg.

Ovako govori Saša Šajkić (48), veteran, vodnik slavom ovenčane 72. specijalne brigade Vojske Jugoslavije, akter >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << fotografije iz poslednjeg dana rata, 20. juna 1999. Na toj slici, oči u oči, stoje Saša i britanski narednik Gaz Robinson iz jedinice Pustinjski pacovi. Jedan odlučan, stamen, drugi sav u znoju i strahu, na tuđoj zemlji.

- Fotografija je nastala na pregovorima gde je trebalo da se izdejstvuje duži rok za povlačenje naše vojske. Bilo je toliko tehnike da je postojeći rok bio neizvodljiv. Naš zadatak je bio da čuvamo dve delegacije. Moja grupa je, kad smo već bili izašli s teritorije Kosova, dobila naređenje da se opet spremi za akciju. Ponadali smo se da ćemo se oružano suprotstaviti ulasku NATO, nažalost, nije bilo tako - svedoči Šajkić.

.

- Sve se dešavalo kod nadvožnjaka u Merdaru. Pored mene je bilo još dvadesetak tih britanskih vojnika, uglavnom neke dečice od 18 do 20 godina, svi pogoreli od sunca i svi su bili preplašeni stravično. Naročito im je bilo čudno, kako je dodao, što smo se mi pojavili, bili su vrlo neprijatno iznenađeni, ali smo vrlo brzo uspostavili kontakt. Naravno, strogo profesionalan. Ja sam vojnik koji izvršava naređenja, a da je znao šta mu mislim, verovatno bi umro od straha. Ceo dan sam čekao da ga ubijem ko kera. Nije lako kada okupator dođe da ti otme deo otadžbine - govori ovaj veteran.

U borbama protiv šiptarskih terorista, potpomognutim regularnom albanskom artiljerijom, NATO plaćenicima i avijacijom, tokom 1998. i 1999. ova brigada je izgubila 11 pripadnika.

To su: Dejan Mladenović, Petar Škrpan, Goran Mirjačić, Miroslav Marinkov, Zoran Filipović, Zoran Milojević, Ivan Živković, Branko Petrikić, Aleksandar Njagul, Tomislav Kostić i Vladica Milenković.

Kada je sastanak završen, Saša je izvadio metak iz cevi i dao ga britanskom naredniku.

- Samo dan ranije taj susret bi imao druge okolnosti. Taj metak sam ceo dan držao u cevi, spreman na sve. Kada sam mu ga dao, rekao mi je: "Baš ti hvala na ovoj uspomeni." Odgovorio sam mu da je metak ceo dan bio za njega i da je bolje da mu ga dam ovako, da se rastanemo kako treba - kaže Šajkić.

On i njegova elitna jedinica od 1998. ratovali su širom Kosova, gde god je bilo gusto, gde gori. Kad je trebalo razbiti neki tvrd teroristički orah, tu je bila 72. specijalna. Tim teže mu je palo potpisivanje Kumanovskog sporazuma i naredba za povlačenje.

Saša sa ponosom kaže da potiče iz plemena Klimenti, iz okoline Peći.

- U mom rodnom mestu, Vitoševcu kod Ražnja, ima tek dvadesetak porodica sa prezimenom Šajkić, koje je izuzetno retko. Inače, iz plemena Klimenti poreklo vuče i Karađorđe Petrović - kaže Saša.

- Loše smo se osećali, svi, od komandanata do običnog vojnika. Ljudi su ginuli, ostajali bez ruku, nogu, bez očiju, a odjednom: puj-pike ne važi. Bili smo spremni da dočekamo agresora na svojoj zemlji, pa kom opanci, kom obojci. Garantujem da bi nas dobro zapamtili, ali mi se nismo pitali.

Saša otkriva da se u jednom trenutku, pre kapitulacije, proneo glas da će naša vojska sačekati NATO trupe u Rugovskoj klisuri, pogodnoj za zasedu.

- Prošli su bez otpora, a samo nas dvadesetak bi im čudo i pokor napravili. Naneli bismo im ogromne gubitke. Međutim, od toga nije bilo ništa. Ko zna da li se to uopšte planiralo ili su samo hteli da nam daju lažnu nadu i tako smire naše nezadovoljstvo zbog povlačenja - zaključuje Šajić.

Na pitanje da li je ikad posle tog dana poželeo da ponovo sretne Gaza Robinsona, odgovara odlučno: "Ne!"

72. specijalna brigada

Nastavak na SrbijaDanas.com...