Izvor: RTS, 10.Feb.2011, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bundestag o ratifikaciji SSP-a
Poslanici nemačkog Bundestaga glasaće o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Odbor Bundestaga za spoljnu politiku preporučio je poslanicima da glasaju za ratifikaciju.
Nemački savezni parlament, Bundestag, trebalo bi da usvoji zakon kojim će biti ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije.
Povodom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << glasanja o zakonu, dnevni red zasedanja Bundestaga predviđa i polučasovnu raspravu u plenumu o ovoj temi.
Odbor Bundestaga za spoljnu politiku je SSP razmatrao 19. januara i preporučio poslanicima da glasaju za ratifikaciju.
Za to su bili članovi odbora iz vladajućih stranaka, Hrišćansko-demokratke unije (CDU) i Liberala (FDP), kao i opozicione Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i Zelenih.
Protiv su bili samo poslanici opozicione Levice. Vodeći nemački političari do sada su izbegavali da se izričito izjasne o tome kada Srbija treba da dobije status kandidata za EU i da otpočne pregovore o članstvu.
Pri tome se ističe da sled poteza, kada je reč o daljoj integraciji Srbije u EU, treba da bude postepen i zasnovan isključivo na ispunjenju svih obaveza koje se u vezi sa tim od Beograda očekuju.
Nemačka podržava integracije u EU
Ministar inostranih poslova Gido Vestervele je u demebru na međunarodnom skupu o Zapadnom Balkanu u Berlinu naglasio da Nemačka nastavlja da podržava integraciju regiona u EU, ali da "sve zemlje Zapadnog Balkana koje žele članstvo moraju da se potrude da urade domaće zadatke".
Vestervele je istakao da EU posebno "ne želi da uveze sukobe koje zemlje tog regiona imaju međusobno, bez obzira da li je reč o ekonomskim nesporazumima, graničnim sporovima, o imenu država ili o priznanju nezavisnosti".
Stav Nemačke je da je balkanskim državama svakako nužna perspektiva ulaska u EU, da bi preduzele nužne reforme.
Ali, pre svega nemački konzervativci kanclearke Angele Merkel smatraju i da bi trebalo da usledi faza konsolidacije same EU, pre nego što bude spremna za prijem novih članica, te da bi posle prijema Hrvatske trebalo da usledi izvesna pauza u procesu širenja Unije.
