Izvor: Politika, 13.Maj.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliskoistočna orhideja
Na Bliskom Istoku je upravo počela nova runda pregovora o postizanju istorijskog mira između Izraela i Palestinaca. Reč je o novoj rundi „šatl diplomatije”, izuma Henrija Kisindžera, pregovaračkom mehanizmu po kojem pregovarači svoje stavove ne predočavaju jedni drugom u direktnom kontaktu, već posredniku.
U ovom slučaju, izraelski premijer Netanjahu i palestinski predsednik Abas ne samo da ne sede za istim stolom, već su i u različitim gradovima. Ulogu glasnika, putujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << između Jerusalima i Ramale, igra američki senator Džordž Mičel, specijalni Obamin izaslanik za Bliski Istok.
Ova forma govori koliko je dubok jaz između pregovarača – i koliki je problem. Početna pozicija na prvi pogled obećava – svi se slažu da rešenje mora da bude zasnovano na principu „dve države”, što znači da Palestinci konačno treba da dobiju svoju, ali se razilaze oko njenih konkretnih oblika. Zbog toga je glavno pitanje ima li izgleda da se ovoga puta dođe do onoga što je izmicalo u svim prethodnim pokušajima tokom minulih šest decenija?
Očekivanja su u tom pogledu mala, što ne mora da obavezno bude hendikep, jer i mali rezultat može da bude proglašen za veliko postignuće. Sem toga, posredni pregovori po pravilu služe da se predoče neke zanimljive ideje, ali ne i da se donesu konkretne odluke.
Uprkos tome, nije sporno da je bolje kako bilo pregovarati nego uopšte ne razgovarati. U ovom slučaju, način na koji se pregovara u centralnu ulogu ne stavlja sukobljene strane, nego pomiritelja. Amerika, kao i dosad, u nastojanjima da se pomire dva drevna neprijatelja, ima ne samo neposredan uvid – već i najveću odgovornost.
Ta odgovornost je ovoga puta preuzeta u nešto drugačijim okolnostima od ranijih. Predsednik Obama je prvi američki predsednik koji je zauzeo objektivniju ulogu prema akterima sukoba. Koliko juče, u telefonskom razgovoru sa Abasom potvrdio je svoj stav da Palestinci treba da dobiju suverenu državu, ali je i upozorio da će smatrati odgovornom svaku stranu ako „podrije poverenje”.
Spolja gledano, čini se da je u ovoj fazi i Palestincima i Izraelu, zbog unutrašnjih političkih komplikacija, manje stalo da pregovori uspeju, a više da za neuspeh okrive drugu stranu. Amerika, takođe, ima unutrašnji problem u moćnom (ali danas ipak podeljenom) jevrejskom lobiju, ali za razliku od ranijih situacija, Obama je prvi put izraelsko-palestinski problem proglasio za stratešku pretnju samoj Americi – za „majku svih problema” koje SAD imaju u tom zapaljivom regionu.
To znači, da će, ranije ili kasnije, Amerika morati da na sto stavi sopstveno rešenje i da ga nametne. A u međuvremenu mora da vodi računa o „bliskoistočnoj orhideji”, kako je pregovore između Izraelaca i Palestinaca opisao Alvaro de Sato, bivši koordinator UN za ovaj mirovni proces. Da, izložen lošim uticajima, ovaj delikatni cvet ne uvene.
Milan Mišić
[objavljeno: 12/05/2010]
