Izvor: RTS, 03.Jul.2011, 09:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bilo jednom u SFRJ
Ako se izuzme Slovenija, u svim bivšim jugoslovenskim republikama živi se lošije nego pre 20 godina. Spajaju ih posledice raspada SFRJ - velike migracije, loše privatizacije, korupcija i tajkunizacija, nezaposlenost.
Izuzimajući Sloveniju, u svim bivšim jugoslovenskim republikama živi se lošije nego pre 20 godina. Sada ih spajaju posledice raspada SFRJ - velike migracije, loše privatizacije, korupcija, tajkunizacija i nezaposlenost.
Surova statistika pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se, od 1990. godine, broj nezaposlenih u šest bivših republika povećao za više od milion ljudi.
Slovenija je najbrže napredovala, a platila je najnižu cenu raspada zajedničke države. Politički se to meri članstvom u NATO-u i statusom u Evropskoj uniji. Šta je želela, dobila je i Hrvatska - državu, članstvo u NATO-u i potvrdu da će 1. jula 2013. godine postati članica EU.
Makedonija je izbegla rat, ali ju je sačekao spor oko imena sa Grčkom, koji plaća činjenicom da šest godina posle dobijanja statusa kandidata ne zna kada će početi pregovore.
Proglašenjem države Crne Gore 2006. godine završen je raspad SFRJ. Crna Gora pristupila je Partnerstvu za mir, a status kandidata dobila je krajem prošle godine.
Iz zajedničke države, Bosna i Hercegovina izašla je sa najviše posledica. Država s tri naroda i dva entiteta, za koju je nadležan visoki međunarodni predstavnik, u rukama ima samo Sporazum o pridruživanju. Srbija čeka mišljenje Evropske komisije o statusu kandidata i početku pregovora.
Profesor Predrag Simić sa Fakulteta političkih nauka ističe da se Srbija, želeli mi to ili ne, vidi kao mesto gde je sve počelo ili kao glavni krivac za dešavanja.
"Gledali smo Čelzi Hendler na američkoj televiziji koja je javno rekla ono što na zapadu mnogi misle. Srbiji će pasti na pleća da sređuje ostatak Zapadnog Balkana, jer će izgleda samo tako doći u poziciju kandidata za ulazak u EU", navodi Simić.
Slovenija vodi i ekonomski. Od raspada SFRJ bruto domaći proizvod povećala je za oko 60 odsto. Slede je Makedonija i Hrvatska, sa 20, odnosno 14 odsto, dok Srbija i BiH imaju za četvrtinu manji BDP.
Urednik portala "Makroekonomija" Miroslav Zdravković navodi da je Slovenija uspela da zabeleži izuzetno brz oporavak prvih godina posle raspada zemlje i da se zbog toga primakla evropskom proseku.
"Od Hrvatske do Makedonije imamo sasvim drugu sliku - svi smo na gubitku i to velikom zbog loših privatizacija, zbog samog mentaliteta i odsustva samosvesti", ocenjuje Zdravković.
Prema njegovim rečima posledica toga je naš gubitak od 400 milijardi evra neostvarenog bruto domaćeg proizvoda, što je jednako 13 sadašnjih godišnjih bruto domaćih proizvoda.
Bolji život u zajedničkoj državi
Međutim, građani nemaju dilemu da se bolje živelo u jednoj državi. Na takvo mišljenje ne utiču ni razlike u visini prosečne plate, od gotovo 1.000 evra u Sloveniji do najniže od 357 evra u Srbiji.
Političko-ekonomsku perspektivu svima nudi EU. Ali, zemljama Zapadnog Balkana ona više ne može ni tako brzo ni mnogo da ponudi kao nekada istočno - evropskim ili baltičkim zemljama.
Profesor Simić napominje da će sve bivše republike, sada kao nezavisne države, slediti jedna drugu kao članice Evropske unije, tako da će rat ostaviti gorak ukus "da smo ratovali samo da bismo napravili pun krug i opet se našli pred licem te Evrope".
"Verovatno je da će nam postaviti lestvicu jako visoko, pa ćemo morati da postignemo olimpijski rekord u skoku u vis i to bez motke da bismo dostigli te kriterijume. I u ovom trenutku Evropa ima mnogo malu šargarepu, a palica je jako visoko", ocenjuje Simić.
Miroslav Zdravković navodi da unutar regiona postoji internacionalna ekonomska saradnja.
"BiH mnogo više sarađuje sa Hrvatskom, dok Republika Srpska mnogo više sa Srbijom. Najveći potencijal za saradnju, ipak, ima trgovina Srbije sa Hrvatskom, gde je izuzetno mali obim razmene", ističe Zdravković.
Prema njegovim rečima razmena je sada nekih 200 miliona evra, a prirodno bi bilo da bude preko milijardu evra.
"To znači da bi nekom novom ekonomskom integracijom, na prvom mestu trgovinskom, trebalo da očekujemo neku vrstu manjeg oporavka i privrede Srbije, Hrvatske i Bosne, nezavisno od toga koliko će međunarodno okruženje biti turbulentno ili ne", zaključuje Zdravković.
Srbija Hrvatskoj predaje zgradu ambasade u Beču
Izvor: Blic, 04.Jul.2011, 01:30
BEOGRAD - Ni posle dvadeset godina od raspada SFRJ, podela imovine bivših republika nije mnogo odmakla od početka. Pregovori zapali u ćorsokak odnedavno su pomereni s mrtve tačke, jer su se zemlje bivše članice konačno dogovorile o rokovima do kada bi trebalo da se završi primopredaja diplomatsko-konzularne...
