Izvor: Večernje novosti, 08.Jun.2013, 13:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Besparica ubija nauku

NAUČNICIMA su "skresani" budžeti za istraživanja, a država im je prošle godine ostala dužna i 40 odsto obećanih para. Taj dug je uračunat u ovogodišnji budžet, a onda im je i taj iznos dodatno smanjen za skoro 10 odsto. Na nekim projektima za materijalne troškove uplaćuju im po 2.000-3.000 dinara godišnje po čoveku, od kojih bi trebalo da se plaćaju putovanja na kongrese, doktorske studije, štampanje knjiga i radova, papir, toner... Premijeru >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ivici Dačiću, u ime cele naučne zajednice, pismo su poslali čelni ljudi SANU, zajednica univerziteta i instituta i Nacionalnog saveta za nauku. Ni odgovor, ni poziv na sastanak nisu dobili. - Iako je predviđeno da se na nauku troši ove godine 0,78 odsto BDP-a, mi smo i dalje na 0,3 odsto. Sada u budžetu mora da se dodatno uštedi 32,4 milijarde, od kojih na nauci 2,4 odsto. Nijedna oblast nije toliko oštećena - objašnjava prof. dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za nauku, nagomilane probleme. - Ne može da se čuva socijalni mir, da naučnik prima platu i sedi u laboratoriji, bez sredstava za rad, jer, onda, ne postoji nauka.MNOGO VIŠE TROŠKOVA PROF. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kaže da su u toku neke analize koje bi trebalo da poprave sistem finansiranja nauke: - Budžet je manji, a imamo mnogo više troškova. Na postojećih 8.400 naučnika, u ovaj ciklus istraživanja primljeno je još 4.000 mladih. Dobili smo obavezu plaćanja učešća u CERN-u, učešće u međunarodnim projektima je sve skuplje, kao i pretplata za časopise. Istraživači sve manje odlaze na skupove, ne objavljuju radove, nema novca za doktorske studije mladih istraživača ... - Sredstva za materijalne troškove više od pet puta su smanjena.Kada neko treba da putuje u Ameriku, dobije 30.000 dinara, da plati kartu, smeštaj, kotizaciju za skup i ostale troškove - navodi samo jedan od primera akademik Zoran Petrović, iz Instituta za fiziku. - Jedan od mojih saradnika napravio je svetski pomak u oblasti kojom se bavi, ali nemamo para da to predstavi u svetu. Drugi je napisao doktorsku tezu, ali ne može da je brani, nemamo 260.000 dinara za školarinu. Problemi nisu manji ni kod "društvenjaka". Dr Predrag Todorović, iz Instituta za književnost, kaže da je plata počela da kasni, a zimus im je bilo i isključeno grejanje. - Knjiga koju sam napisao čeka pare da bi bila štampana. Teraju nas da objavljujemo radove, a nemamo sredstva za to - objašnjava dr Todorović. - Bez naučnih rezultata nećemo ispuniti ciljeve projekata i možemo da ostanemo bez posla. Naš rad je postao potpuno besmislen.ZIDAJU ZGRADE APSURDNO je, dodaje akademik Petrović, da se, u vreme krize, najveći deo para za investicije u nauci ulaže u zidanje zgrada. A čak i materijal za eksperimente nabavlja se dobrim delom iz stranih kredita. Kašnjenja i smanjeni budžeti posebno su problematični za istraživače koji rade sa životinjama i biljkama, što je vezano za prirodne cikluse i ne može da čeka tendere. - Naši eksperimenti su živi, tako da, ako neka oprema ne stigne, propada celo istraživanje - priča dr Pavle Pavlović, direktor Instituta za biološka istraživanja. - Sredstva za materijalne troškove prepolovljena su u odnosu na prošlu godinu. Istraživači ne mogu ni da odu na teren. Beznačajna sredstva za materijalne troškove na istraživanjima dobili su i u timu dr Đurđice Jovović, na Institutu za medicinska istraživanja. Kaže - 500 dinara po istraživaču za godinu dana. Stopirana su i sva zapošljavanja mladih. Nemaština u institutima tera najsposobnije da karijeru nastave u inostranstvu. Akademik Petrović kaže da je svima jasno da mora da se štedi, ali moraju da se odrede prioriteti.

Nastavak na Večernje novosti...