Izvor: Blic, 09.Dec.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banatski biser nikao na deponiji
, Beograđanin i uspešan poslovni čovek iz Francuske, stajao je na vrhu vinograda u Ilandži kraj Alibunara koji mu je poklonio tast. Divio se pogledu na beskrajnu banatsku ravnicu i visove Karpata, a onda je dunula košava i na ogolele čokote počela donositi kese i papire, a u njegove nozdrve opori smrad truleži i crkotina. Na nekoliko stotina metara od vinograda ležala je divlja deponija, gde su meštani iz okolnih sela izručivali sve ono što im je bilo višak: od kućnog smeća, dotrajale >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kućne tehnike do uginulih životinja. Priča koja sledi u svakoj normalnoj zemlji bi zvučala neverovatno, ali u Srbiji teško bi se mogla nazvati izuzetkom, već preti da postane pravilo.
Dejan je, za početak, odlučio da reši problem deponije, zakupio je to zemljište i krenuo da ga preuređuje, potom je od meštana kupovao većinom zapuštene parcele što su se naslanjale na njegov vinograd i od dva i po stigao do 36 hektara zemljišta. Na mestu smetlišta niklo je prelepo ekološki čisto jezero koje se puni izvorskom vodom sa dubine od 180 metara sa modernim sistemom izmene vode tako da je ona u svakom trenutku besprekorno čista. Jezero je poribljeno sa nekoliko vrsta ribe, napravljena su dva veštačka ostrva i gejzir, biciklistička i šetališna staza dužine 1.350 metara, pecaroške platforme za sportski ribolov do kojih vode uređena stepeništa, dovedena je struja i postavljeno osvetljenje.
Tone smeća koje je bilo potencijalni izvor zaraze su kapsulirane u foliju po specijalnoj tehnologiji i zatrpane na dubini od četiri metra ispod zemlje, a selima je Dejan otvorio novu, ograđena i uređenu, deponiju na sredokraći puta ka Alibunaru. Na 18 hektara sada se uvijaju, kao pod konac špaliri vinograda sa najkvalitetnijim francuskim sortama grožđa, a o daljim planovima Dejan kaže:
- Već je izgrađen deo najmodernije vinarije čiji kapacitet će biti 350.000 litara i zamišljena je kao centar buduće vinogradarske zadruge u ovom delu Banata. Njeni kapaciteti tri puta prevazilaze mogućnosti mojih vinograda, tako da ćemo već od naredne godine raditi kooperativu sa okolnim proizvođačima.
Ovaj kompleks vinskog turizma nazvan "Banatski biser”, osim vinarije i vinskog kaštela (zamka) u stilu vojvođanskih dvoraca iz 18. i 19. veka, uključivaće i prateće sadržaje za višednevni porodični odmor: bungalove pored jezera, lovački dom, etnopark, gde će se na tradicionalan način pripremati hrana, sportsko-rekreativne sadržaje, teniske terene...
I sad se vi, posle sve ove lepote i ambicioznih planova, pitate gde je ona neverovatnost sa početka priče, šta je to čudno, kakvo "ali” ovde devojci sreću kvari! Odgovor se krije u fasciklama debelim više od petnaest centimetara koje Dejan odnekud dovlači, a u njima dozvole, komada 22. U parama - oko 30.000 evra, koliko je ovaj do sada dao za razne papire, o čijoj smislenosti bi se što šta moglo reći, ali malo toga dobrog.
- Nije stvar u opštini, već u nadležnim ministarstvima koja misle da je dovoljno da obuku majice na kojima piše "očistimo Srbiju”, zalepe bilbord i sklone poneku flašu - s gorkim osmehom senči svoju priču ovaj mladi čovek koji je bio voljan da u nerazvijenu opštinu uloži sopstveni novac. Da bude lepo i njemu, ali i Ilandži i Alibunaru. Neće da odustane jer već je više od milion evra otišlo, a neće ni iz srpskog inata nadajući se da će biti prvi kome je koplje ostalo celo u borbi sa ovdašnjim vetrenjačama.
One su ovaj put uzele oblik Zakona o planiranju i izgradnji koji je - pravljen po principima resavske škole, gde su originali uštirkano evropsko zakonodavstvo - teško primenljiv na terenu. Ne smemo ni da zamislimo, šta bi bilo da je umesto Srbina Dejana u Ilandžu došao neki Francuz i krenuo da skuplja dozvole, rešenja, uslove. U najmanju ruku, pobegao bi glavom bez obzira.
Huni, Avari i bršljan
Za kakve sve besmislice je Dejan Stanković morao da izdvaja pozamašne sume novca govore sledeći primeri: Vode Vojvodine su mišljenje da ovde nema vodoprivrednih tokova naplatile 53.230 dinara; rešenje, uslovi i analiza lokacije od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture u kojima, između ostalog stoji, da su na tom području obitavali Huni, Avari i Sarmati dođu više od 70.000 dinara. Po bizarnosti i skupoći ističe se Zavod za zaštitu prirode Vojvodine koji podatke da na tom području rastu topole, zapadni koprivić, petolisni bršljan i pensilvanski dlakavi jasen naplaćuje 97.000 dinara. Ono što je neophodno i što ima smisla, kao što su mišljenja „Elektrovojvodine", „Srbijagasa", „Telekoma" koštaju od 5.000 do 15.000 dinara.
Vezane ruke
Sa "tonom” Dejanovih dozvola i potvrda otišli smo kod predsednika opštine Alibunar Danijela Kišmartona koji tvrdi da su i njegove ruke vezane komplikovanim zakonskim propisima:
- Ja mogu da investitorima pomognem oko zemljišta i infrastrukture, ali zakon je kamen oko vrata. Moja poruka je da država koriguje zakon i da edukuje kadrove u lokalnim samoupravama kako da ga primenjuju!
