Izvor: Politika, 18.Avg.2013, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad na svetu ne bude „Velikog brata” neće biti rata

Znanje je sad oružje elite a ne ono što smo mi mislili da je da znaš da se pobiješ, da si lafčina i da si obrazovan, i onda je to neka ukupnost

Dvostruki dobitnik kanske „Zlatne palme” Emir Kusturica ovih dana na Zelengori snima film „Na mliječnom putu” u kojem tumači i glavnu ulogu uz glumicu Moniku Beluči.

Pored drugog dolaska Monike Beluči u balkanske krajeve, Kusturičin film privukao je pažnju javnosti i medija jer su dva od tri člana Predsedništva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << BiH, Željko Komšić iz reda hrvatskog naroda i bošnjački član Bakir Izetbegović, pokušali da zabrane Oružanim snagama BiH da tehnički podrže snimanje filma.

Izetbegović je rekao da Kusturica nema njegovu podršku da bilo šta radi u BiH jer je, kako je naveo, on „veliki reditelj i veliki izdajnik svoga naroda”. Kusturica je odgovorio da ima sve potrebne dozvole za snimanje, a saopštenje „dvočlanog” Predsedništva nazvao je „čaršijskom pričom” pojedinaca iz Sarajeva i dodao da ne želi više da komentariše.

Snimanje filma za sada teče po planu, druga etapa će biti završena za desetak dana, a treći deo snimanja biće realizovan u septembru.

Koliko je rat na tlu SFRJ neizbežan zaplet u Vašim filmovima? Od „Podzemlja” preko „Život je čudo” do „Na mliječnom putu”, rat upravlja junacima...

Jedna pesma u novom filmu zove se „Kad na svetu ne bude 'Velikog brata' neće biti rata”. U strukturi ljudske zajednice ratovi su neizbežni. Čovek stvara vrednosti u skladu sa sposobnostima i okolinom, ali ih na kraju ruši. Taj proces se stalno ponavlja. Volstrit nije mesto na kome se vrednosti dešavaju stvarno, one su fiktivne i psihološke. Današnje vreme je vreme u kojem film sve više postaje realnost, a sve manje fikcija. Fikcija je ponuda, nju stvara televizija koja implementira mišljenja u ljudski mozak. I kad nećete TV to radi i stvara neku vrstu ovisnosti.

U novom filmu tumačite lik monaha koji svaki dan nosi 100 kilograma kamenja na vrh brda. Sa kakvim bremenom on to čini?

Taj lik je čudan, klavijaturista koji nije napravio karijeru, čovek čijem su ocu, pred očima sina, motornom testerom odsekli glavu. On je to preživeo. Takav, on ne govori, nije sposoban za komunikaciju, ali jeste da nosi mleko. A kad se pojavi lepa žena – on progovori.

Šta mu znači zmija, ta „biblijska zver”, sa kojom uspostavlja odnos?

Kad uperi pušku u nju, i krene da povuče okidač, nešto mu ne da da opali. To je ta tačka u kojoj jedan ubije, a drugi prepozna. Kasnije, kada se zbog pucnjave monah sakrije, a meci probuše posudu sa mlekom i ono počne da curi, zmija izlazi iz kamena i počinje da pije mleko. Posle toga sa zmijom razvija odnos koji nema sa drugima u životu.

Kao u priči o vojniku kojem je zmija u Avganistanu spasila život?

To je priča stara 20-30 godina, koja je u svojoj starosti značajna preko svake mere.

A Vaša priča na filmu duža je od 30 godina, trajete, ne predajete se...

Moja socijalna pozicija je bila dobra. Potekao sam iz više srednje klase stare Jugoslavije, a i u hromozomima mi se ukrstilo kako treba. Katapult je na površnu izbacio tipa koji je dosta čitao Andrića, imao mnogo uličnog iskustva, a uživao u radosti koju je proizvodio filmovima. Sreća koju imate posle uzbuđenja koje proizvede dobra filmska projekcija je kao godina religioznih obreda. Ushićenje koje stvorite filmom i podelite sa ljudima je najviši stepen do kog normalan čovek može da dosegne. Kod mene je to kao u narkomaniji: najviši stepeni uživanja kod narkomana kod mene su stepeni nastali ogromnim uzbuđenjima koje su proizvodili filmovi.

Tehnologija menja način proizvodnje i gledanja filmova. Ekrani su sve manji, klinci kod kuće sami gledaju filmove, a sve ređe se kolektivno uživanje u iluziji pokretnih slika? Brine li Vas to?

Ne. Meni je to problem samo u procesu proizvodnje. Dok proizvodim ovaj film, stalno imam na umu da je tu moguća jedna stara podvala. Bez obzira na veličinu ekrana, savremeni gledalac mora da ima dobar zaplet i nešto što ne zna. Čini mi se da su ljudi sve primitivniji, a znanje je sve manje oružje. Znanje je sad oružje elite a ne ono što smo mi mislili da je da znaš da se pobiješ, da si lafčina i da si obrazovan, i onda je to neka ukupnost. Te iluzije više nema. Zaplet u filmu mora da bude jak da bi savladao raspon između „ajfona” i velikog ekrana. Jer osnova vezivanja čoveka za ekran je zaplet. To je Holivud potoršio i uništio. Čovekova plemenita težnja je da ushiti ljude, da ih dovede do pozitivnog uzbuđenja.

Neki smatraju da će film da preživi i da će u budućnosti da bude poput opere – stvar prestiža. Kad možemo da očekujemo operu „Na Drini ćuprija”?

Premijera će biti naredne godine, za Vidovdan, u Andrićgradu. Opera jeste forma koja stoji u osnovi filma. Utoliko je ona nezaobilazna.

Često se vraćate Andriću. Kako ga čitate?

On u meni budi najznačajnija egzistencijalna uzbuđenja. To je čovek koji je uspeo da svoju lomljivu dušu rasprostre po krajnje dramatičnom i teškom terenu. Uspeo je da deluje radikalno kao filozof. Privlači me to što se nije suzdržavao da svoja osećanja projektuje i politički. Kao i svi značajni ljude u koje sam verovao on je kontradiktorna ličnost. Jer kako se može biti ličnost ukoliko nije kontradiktorna.

Ni Vi se ne suzdržavate da iskažete Vaše političke stavove?

Uvek govorim ono što mislim. Uspevam da sprovedem u dela moje društvene ideje. Mokra Gora je uzor kako Srbija ekološki može da se definiše. Mećavnik je mesto u koje ljudi rado dolaze, gde vide prošlost koju nisu imali. Andrićgrad će biti centar nauke i umetnosti. To su dela koja ne mogu da nastanu i bez neke politike. Mene često proglašavaju za nekog ko je bio uz gubitnike. Nisam ja bio uz gubitnike nego oni uz mene.

Kako iznošenje tih stavova pomaže a kako odmaže?

Pomaže u realizaciji projekata a odmaže u tome što neki to definišu kao moju promenljivost a ja smatram da je obrnuto.

Da li će Mećavnik pobediti nikl?

Bez obzira što sam podneo ostavku na mesto direktora Parka prirode „Mokra gora”, smatram da ideja iskopavanja nikla neće da zaživi. Vlast mora da shvati da kopanje nikla nema perspektivu jer na onim terenima koji su već mitski teško grožđe može da bude zamenjeno gvožđem kao što je to radio Tito.

A kulturu čekaju li bolji dani?

Ako vlast u roku od tri meseca ne budu shvatila da je kultura nivo opstanka, te države neće biti. Srbija jeste jedna od retkih starih država koja mora da održi svoju kulturu. Ako je ne održe neće nas biti.

Laknulo mi je kad sam se obrijao

Kako se bolje osećate, onako sa bradom ili kao sada – obrijani? Mnogi su to povezali sa dolaskom Monike Beluči u Trebinje?

(Smeh) Prema svom fizičkom izgledu uvek sam gajio neposredan odnos. Nikad se sebi nisam sviđao. Problem mi je što kad imam bradu koja dosta naraste, kao do skoro zbog filma, počnem da je grizem i da mi se petlja po hrani, što mi je odvratno. Laknulo mi je kad sam se obrijao.

Ivan Aranđelović

objavljeno: 18/08/2013
Pogledaj vesti o: Emir Kusturica

Nastavak na Politika...