Izvor: Politika, 21.Jun.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internet špijuni ulaze u svaku kuću
Britance uzdrmalo priznanje bezbednosnih službi da ih masovno nadziru na „Guglu”, „Fejsbuku”, „Tviteru” i drugim američkim servisima i da je to u skladu sa zakonom
Petog juna prošle godine otkrića bivšeg američkog agenta Edvarda Snoudena procurela su u javnost i šokiralasvet i tako potvrdila opštu pretpostavku o svevidećem oku Velikog brata na internetu. Godinu dana kasnije izgleda da upozorenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odbeglog američkog obaveštajca ipak nisu shvaćena dovoljno ozbiljno, uprkos tome što ima pokušaja da se sveobuhvatni nadzor nad građanima ugradi u sistem zapadnih vrednosti.
Ove sedmice Britance je uzdrmalo priznanje bezbednosnih službi da ih masovno nadziru na „Guglu”, „Fejsbuku”, „Tviteru” i drugim američkim servisima i da je sve to u skladu sa zakonom. Reč je o tumačenju jednog spornog akta, donetog pre nego što su uopšte i nastali „Fejsbuk” i „Tviter”. Tako je, po Zakonu o istražnom postupku iz 2000, dozvoljeno je presretanje „eksterne komunikacije” bez pojedinačnog sudskog naloga.
Pošto se serveri najpopularnijih društvenih mreža i pretraživača nalaze u SAD, bezbednosna služba GCHQ, britanski ekvivalent američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), protumačila je ovu odredbu onako kako joj je odgovaralo. Obaveštajci su zaključili da ono što britanski građani razmenjuju sa drugim Britancima preko „Fejsbuka”, „Tvitera” ili „Džimejla” – i jeste „eksterna komunikacija”, jer komuniciraju preko servera ovih kompanija u inostranstvu.
Generalni direktor britanske Službe za bezbednost i protivterorizam Čarls Far objavio je dokument na 48 strana kao odgovor na tužbu aktivista za ljudskih prava, podnetu u svetlu Snoudenovih otkrića. Dokument sadrži uobičajeno obrazloženje da su „u svetu koji se tehnološki brzo razvija najveća pretnja bezbednosti militantni islamski teroristi i identifikovanje individualnih meta pre početka praćenja je izuzetno teško”.
„Gugl” je odmah naglasio da vladama predaje podatke u skladu sa zakonom i da nije ni u kakvom programu koji bi omogućio zaobilazni pristup korisničkim podacima. „Fejsbuk” je odbio da komentariše, ali izvori bliski kompaniji nagoveštavaju da se trenutno sprovodi bolja enkripcija koja će otežati svakoj vladi da nadzire privatne razmene. U Farovom dokumentu nije potvrđeno, ali ni negirano postojanje špijunskog programa „Tempora” koji, prema nezvaničnim podacima, koristi mrežu optičkih kablova za telefonski i internet saobraćaj, što je omogućilo službama sa obe strane Atlantika da obrađuju čak 600 miliona telefonskih razgovora dnevno.
Priznanje masovnog špijuniranja „po zakonu”,izazvalo je ogorčenje britanske javnosti. Preovlađuje stav da je ovo najbolji dokaz da se zakoni o nadzoru moraju prilagoditi modernom dobu kako bi službe mogle da se izbore sa novim pretnjama, a da se pri tom masovno ne ugrožava pravo građana na privatnost. „Da bi vam ušla u kuću, vladi treba nalog. U razgovorima s policijom imate pravo da ćutite. Ali na internetu, izvrtanjem zakona, sva ova prava nestaju”, piše „Gardijan”. Ugledni list, jedan od dva sa kojima je Snouden sarađivao, konstatuje da britanska javnost nije ravnodušna po pitanju privatnosti i da su neki slučajevi s pravom izazvali gnev, ali da implikacije Snoudenovih otkrića nisu dovoljno ozbiljno shvaćene.
„Parlament mora da pokaže kičmu, suočen s države i bezbednosnih službi. Evo prostog recepta. Umesto da se rvete s tehnološkim detaljima, fokusirajte se na suštinski princip prava na privatnost. Internet komunikacija između britanskih građana treba da bude sveta kao i obično pismo”, piše u uvodniku „Gardijana”. Mora da postoji i transparentniji odnos između korisnika, provajdera i države, a uslovi korišćenja, dugački kao „Magbet”, moraju da se svedu na jednu stranu. Korisnik mora da zna kako će podaci o njemu biti korišćeni i zaštićeni, uz obaveznu napomenu da se ne može garantovati da im neće pristupiti tajne službe, predlaže „Gardijan”, uz ocenu da je zabluda da onaj ko nema šta da krije nema čega ni da se plaši, jer što se više ličnih podataka skuplja veća je i opasnost od zloupotrebe.
„Dojče vele” piše da su za ovih godinu dana zapadni političari uporno ignorisali zahteve da se nadzor nad građanima smanji i ukazuje na najnoviju inicijativu nemačke tajne službe. BND je, prema saznanjima „Zidojče cajtunga”, spreman da uloži 300 miliona evra u nove tehnologije, između ostalog one za nadzor društvenih mreža u realnom vremenu. „Godinu dana od afere Snouden, u toku je ugrađivanje sveobuhvatnog nadzora nad građanima u kanon zapadnih vrednosti,” konstatuje „Dojče vele”.
J.J.K.
-----------------------------------------------------------
Za Gugl i Fejsbuk privatnost ne postoji
Može li internet da bude bolje zaštićen od nadzora, ako se zna da poslovni model najvećih kompanija podrazumeva zadiranje u privatnost
Na godišnjicu izbijanja afere Snouden pokrenuta je kampanja „Resetuj mrežu” čiji je cilj da internet bude bolje zaštićen od njuškanja raznih službi. Snouden, koji je 10 meseci u egzilu u Rusiji, poručio je ljudima iz celog sveta da ne traže privatnost, nego da je sami vrate.
„Pre godinu dana saznali smo da je internet pod prismotrom i da nas prate stvarajući trajnu dokumentaciju naših privatnih života, ma koliko bili nevini i obični. Danas možemo da počnemo da radimo na efikasnom zatvaranju naših onlajn komunikacija. Enkripcija je prvi efikasan korak koji svako može da preduzme,” poručio je uzbunjivač koji se uključio preko satelita na skup u Njujorku 5. juna, rekavši da masovni nadzor nije samo američki nego globalni problem.
Tifani Čeng iz organizacije Borba za budućnost, jednog od pokretača kampanje, rekla je da ni posle godinu dana Kongres i Obamina vlada nisu zaštitili prava građana i da se sada suočavaju sa pobunom, jer tehnološke kompanije i korisnici interneta zajednički rade protiv masovnog nadzora NSA.
„Gardijan” je godišnjicu „afere Snouden” pokrenuo platformu na kojoj uzbunjivači mogu anonimno da predaju dokumente i podatke. „Gugl” je objavio kod za enkripciju svog brauzera. I „Mozila” pokreće sličan projekat, a „Tamblr”, sajt za blogove u vlasništvu „Jahua”, objavio da će po obezbediti SSL enkripciju za čitaoce njegovih 189 miliona blogova. Neki međutim primećuju da je ironija to što su se kampanji pridružile kompanije čiji se poslovni model zasniva na „isisavanju” korisničkih podataka.
Astra Tejlor, filmski stvaralac i pisac, iznosi stav da se IT korporacije nisu pridružile iz plemenitih pobuda, već zato što su im Snoudenova otkrića nanela štetu.
„One bi radije kritikovale državnu špijunažu nego što bi priznale šta sve rade da je olakšaju. O masovnom prikupljanju podataka za svrhe ciljanog reklamiranja nije bilo reči na skupu. Srećni smo što je Snouden naneo opipljivu štetu tehnološkim firmama, jer u suprotnom ne bi imale razloga da gunđaju zbog vladinih nedela. Čak i dok kritikuju NSA, ’Gugl’ i ’Fejsbuk’ najavljuju promene koje dalje zadiru u naše intimne živote. Danas, iako istražuje kako da produži ljudski vek, stvori veštačku inteligenciju i otputuje u svemir, ’Gugl’ je krajnje zavistan od reklamnih dolara. Poslovni model vodećih tehnoloških kompanija je zadiranje u privatnost. Enkripcija je suštinski važna, ali da bismo stvarno resetovali internet, moraćemo da preispitamo ekonomsku logiku na kojoj počiva postojeći sistem i osmislimo načine finansiranja koji će poštovati naše pravo da ne budemo praćeni”, piše Tejlor u autorskom tekstu za „Gardijan”.
J.J.K.
-----------------------------------------------------------
Klintonovoj smeta špijunaža saveznika
Bivši državni sekretar SAD i verovatno budući predsednički kandidat Hilari Klinton, do nedavno nije se upuštala u polemike povodom Snoudenovih otkrića. Međutim, u intervju za „Foks”, prošle sedmice rekla je da su za masovno špijuniranje kriva velika ovlašćenja data obaveštajcima posle terorističkih napada 2001. i pozvala je Kongres da vrati građanima ustavom zagarantovana prava na privatnost.
„Konačno pažljivo preispitujemo zakone usvojene posle 11. septembra. Uradili smo to u žurbi jer smo bili zabrinuti i uplašeni. Sada moramo da se vratimo korak unazad i osiguramo pravu ravnotežu između slobode i bezbednosti,” rekla je Klinton. Predstavnički dom nedavno je usvojio verziju Zakona o slobodama koji zabranjuje masovno prikupljanje podataka. Aktivisti za građanske slobode smatraju, međutim, da su vladini advokati ublažili neke odredbe i zalažu se da Senat usvoji strožu verziju. Klintonova je kritikovala i špijuniranje saveznika i rekla je da se Angela Merkel s pravom ljuti.
objavljeno: 22.06.2014
