Izvor: B92, 13.Jun.2011, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Oprezno sa decentralizacijom
Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da se traga za načinom da se izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava ne ugrozi finansijska stabilnost zemlje.
On je naveo da se traga za načinom da se eventualno bilo kakva manjkavost minimalizuje ili poništi i da se donese zakon koji neće ugroziti ni finansijsku stabilnost zemlje niti naše odnose sa MMF.
„Istovremeno se traži način da se obezbedi lokalnim samoupravama da upravljaju određenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << finansijskim sredstvima koje će obezbediti boljitak za građane", rekao je Tadić.
Tadić je rekao i da zahtevi policije moraju da budu sagledani kao i zahtevi drugih korisnika republičkog budžeta, ali imajući u vidu finansijsku stabilnost države, jer, kako je dodao, "nema dovoljno novca da bi svi dobili plate kakve zaslužuju".
On je u Nišu rekao da se razgovori o tome vode u parlamentu, kao i da je od premijera Srbije Mirka Cvetkovića i šefice poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nade Kolundžije dobio uverevanja da sa punom ozbiljnošću uzimaju u obzir ono što je povodom zakona i njegovih finansijkih implikacija bio stav MMF-a i Fiskalnog saveta.
Kolika je cena decentralizacije?
Predlog lidera Mlađana Dinikića da se promeni način finansiranja lokalnih samouprava bio je proteklih dana predmet velikih kritika Međunarodnog monetarnog fonda. Stalni predstavnik fona u Srbiji Bogdan Lisovolik podržao je stav Fiskalnog saveta da će ukoliko regionalizacija bude sprovedena po modelu lidera Ujedinjenih regiona Mlađana Dinkića budžet republike Srbije biti znatno ugrožen.
Uz fiskalni savet stao je i Međunarodni monetarni fond navodeći da će predložena decentralizacija skupo koštati Srbiju jer bi ukupan deficit sledeće godine mogao biti 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Takav manjak u kasi mogao bi da se nadoknati jedino ponovnim zamrzavanjem plata i penzija, upozorili su iz MMF-a.
Međutim, stranka Ujedinjeni regioni Srbije je reagovala tvrdeći da su te računice pogrešne, jer će preraspodela osloboditi budedžet republike velikih davanja. Osnovni problem je u tome koliko će decentralizacija koštati Srbiju.
Naime, Ujedinjeni regioni Srbije predlažu da umesto dosadašnjih 40 odsto, lokalnim samoupravama pripadne 80 odsto od poreza na zarade. Takođe predlažu i pravedniju preraspodelu novca iz budžeta. Sve to je otvorilo polemiku na političkoj sceni Srbije o tome da li uopšte treba da se u skupštini raspravlja o ovom zakonu.
Uprkos protivljenju opozicije, i raspravi u vladajućoj koaliciji, Zakon koji omogućava decentralizaciju Srbije biće uskoro pred poslanicima.
MMF i Fiskalni savet strahuju da bi decentralizacija mogla da poveća budžetski deficit za 1,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno stvorilo bi manjak od 40 milijardi dinara. To bi značilo, da bi sledeće godine državi nedostajalo za trećinu više novca od planiranog deficita, što bi, kako to vidi fiskalni savet, narušilo finansijsko stanje u zemlji.
Takođe navode i da porez na zarade treba dominantno da pripada centralnom nivou, dok predlog URS-a nije utemeljen u modernoj fiskalnoj praksi.
Kovačević: Predlog URS diže javne rashode
Ekonomista Milan Kovačević smatra da bi usvajanje predloga izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave koji su uputili Ujedinjeni regioni Srbije sigurno dovelo do povećanja javnih rashoda, a zatim i do rasta deficita budžeta, inflacije i zaduživanja.
Kovačević je dodao da je lider URS Mlađan Dinkić napravio "krupnu grešku" kada je prerano pričao da je Srbija izašla iz krize i predlagao da povećamo potrošnju. "Sva sreća da ga nismo poslušali", rekao je Kovačević i naveo da je i sada prevelika inflacija, rast nezaposlenosti...
„Pošto Srbija ’inače grca’ u prevelikim javnim rashodima, porastao bi deficit budžeta što bi onda uticalo na povećanje inflacije i zaduženosti", rekao je Kovačević.
Prema njegovim rečima, neozbiljno je reći da se neki rashodi smanje na nivou Republike, a ne predložiti i koji bi to bili.
Kovačević smatra da je ideja URS "vrlo nejasna" i da nosi "ogroman rizik", jer bi rezultat uvećanja rashoda, a bez adekvatnih povećanih prihoda, bio veći deficit.
"Sigurno bi nam MMF, a i domaći analitičari sugerisali da se onda poveća porez, što bi predstavljalo nastavljanje stare prakse da se ne obuzdavaju i ne kontrolišu dovoljno javni rashodi, nego obratno, da se stalno povećavaju nameti na građane i privredu", rekao je on.
