Izvor: Politika, 02.Nov.2012, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prelazna vlada?
Ako je situacija takva da najjača partija u vlasti direktno napada partiju premijera, s pravom se postavlja pitanje koliko ta vlada može da traje
Prvih sto dana vlade uvek su dobar povod da se uhvate prve tendencije njenog budućeg rada. Problem sa ovom vladom je čini se što ako ovako nastavi neće sastaviti ni godinu dana. Pogledajmo kakva je struktura i kakva je politika te vlade.
Počnimo od najvažnije grupacije u ovoj vladi – onoj koja drži ekonomske resore. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To je preobučeni G 17 koji se danas naziva URS. Uprkos činjenici da je sa najskupljom kampanjom jedva prebacio cenzus, Dinkić je zahvaljujući onim faktorima koji su formirali ovakvu vladu dobio jače pozicije nego ikad ranije. On je što bi Italijani rekli superministar, čovek koji istovremeno drži i Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo finansija. Ako znamo da je to čovek koji u kontinuitetu vodi bilo ekonomske bilo finansijske poslove u ovoj zemlji već dvanaest godina onda je jasno da će u tim oblastima ovo biti vlada kontinuiteta. Ona će da se zadužuje kao i sve ranije vlade u kojima je Dinkić bio i da daje ogromne subvencije stranim firmama koje dovlači da ulažu u Srbiju. A to svakako nije put za izlazak iz bankrota o kome je ministar Dinkić govorio pre mesec dana.
Najjača politička partija SNS na vlast je došla sticajem okolnosti, ni sama ne verujući da joj je to zapalo nakon Nikolićeve pobede. Podsetimo se da je to politička grupacija koja je godinama funkcionisala bez ikakvog političkog programa i da je nešto tako skrpila tek šest meseci pred izbore. Dakle potpuno je logično da se od njih bilo kakva nova politika nije mogla očekivati – ne vidim da se spremaju za realizaciju svog najvažnijeg kapitalnog projekta prokopavanja vardarsko-moravskog kanala. Još je zanimljivije koje su sve kadrove skupili pod okrilje te nove firme: od Arkanovog zamenika do savetnice Miroljuba Labusa. To je takođe govorilo da se bilo kakva konzistentna i jasna politika od njih ne može očekivati. Štaviše, nakon dolaska na vlast pokazalo se koliko je kod njih velika oskudica ozbiljnih kadrova pa su za mnoga važna mesta preuzimali ljude bivšeg režima. Ili imate ministra pravde mlađeg od trideset godina bez ikakvog iskustva u državnoj administraciji.
Glavni čovek u vladi je nesumnjivo Aleksandar Vučić za koga neki smatraju da sam direktno vodi bar pet ministarstava i koordinira radom obaveštajnih službi. Po potrebi ode i da se vidi sa inspektorima policije iako bi to ministarstvo valjda trebalo da vodi Ivica Dačić koji je uzgred formalno i premijer. Tako imamo situaciju da ministar odbrane (inače pravnik po vokaciji) najavljuje hapšenja na svojim konferencijama za novinare. Kad ga neko podseti na ideju vladavine prava koja bi takve stvari isključivala, on ili ministarka energetike takve optuže da su protiv antikorupcijske borbe i da ih verovatno plaćaju tajkuni.
E sad vrlo je zanimljivo zašto je upravo Vučić krenuo na srpske tajkune. Gore od njih za sada prolazi samo partija premijera (koju bi u normalnim uslovima trebalo nazvati „vladajućom”). Prvih sto dana vlade najviše je, naime, obeležio svakovrsni politički udar Vučića upravo na Socijalističku partiju Srbije. Upućeni znaju da su javne afere i udari tužilaštva uglavnom usmereni ka kompanijama koje su se najviše povezivale sa SPS-om i koje su pominjane kao njegovi finansijeri: Habitfarm, Agrobanka, Galenika. Mediji su objavili da Vučić hoće da hapsi nekoliko čelnika Dačićeve partije uključujući i jednog aktuelnog ministra.
Ako je situacija takva da najjača partija u vlasti direktno napada partiju premijera i faktički hoće da je saseče na svim poljima, s pravom se postavlja pitanje koliko ta vlada može da traje. Više puta pominjani Vučić ovih dana javno tvrdi kako navodno Mišković hoće da ruši vladu. U stranim diplomatskim krugovima međutim svi postavljaju jedno drugo pitanje: da li se Vučić zaista dogovorio sa Đilasom da već sledeće godine raspišu izbore i nakon njih naprave dugo najavljivanu veliku koaliciju.
Da ovu vladu vrlo nestabilnom smatraju i njeni članovi govori činjenica da mnoga postavljenja još nisu obavljena i da je niz institucija u takozvanom v. d. stanju. Podsetimo se da sto dana nakon formiranja vlade još uvek nije postavljen direktor (ranije je to bio ministar) kancelarije za dijasporu i region. To između ostalog govori koliko su ovoj vladi važna identitetska pitanja. Setite se slučaja ministra kulture koji se proslavio nizom intervjua koji su pokazali da nema predstavu u kakvu instituciju ulazi. Vrlo brzo je odustao od svojih pompeznih ideja (preseljenje Narodnog muzeja u zgradu glavne pošte) pa se ministarstvo najviše bavi otimanjem kancelarija naučnim institutima sa kojima deli zgradu.
A šta reći o kosovskoj politici, o ministru inostranih poslova koji Srbe u Crnoj Gori proglasi manjinom, o daljoj estradizaciji politike itd. U svakom slučaju, utisak je da ova vlada deluje izrazito nestabilno i nekredibilno i da više služi kao prelazna varijanta do formiranja neke buduće strukture.
Miša Đurković
objavljeno: 01.11.2012
