Izvor: Politika, 14.Sep.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne boli nemaština, već nepravda
Srbija je prva na rang-listi u Evropi po neravnomernosti u regionalnom razvoju, ali umesto da se smanjuju, regionalne razlike su sve veće
Regionalne razlike u Srbiji se ne smanjuju. Da nevolja bude veća – one se produbljuju. Jaz između relativno razvijenih i sve siromašnijih regiona uzročnik je dramatičnih posledica – velika prostranstva ostaju bez ljudi, gradovi sve skuplje plaćaju najezdu pridošlica, a sve to može da ugrozi i opstanak države. Jer po neravnomernosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razvoja u odnosu jedan prema deset, Srbija je na prvom mestu u Evropi. Zbog toga su Ujedinjeni regioni Srbije insistirali da vlada ima Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu koje će se baviti rešavanjem ovih problema, ističe na početku razgovora za naš list Verica Kalanović, koja rukovodi ovim resorom.
– Ravnomeran regionalni razvoj i stvaranje bar približnih uslova za život, jedan je od prioritetnih zadataka ove vlade – naglašava naša sagovornica. – Uvažen je naš stav da goruće ekonomske, socijalne i demografske posledice dramatičnih razlika u razvijenosti regiona ne može da reši neki sektor ili služba, već posebno ministarstvo planski, dugoročno i ne izolovano, već u saradnji sa drugim ministarstvima.
Ministarstvo za regionalni razvoj će usmeravati rad na ovim poslovima, vodeći računa o specifičnosti i potrebama pojedinih regiona i o svakom uloženom dinaru.
Podsećamo da je svojevremeno izjavila: „Propuštene su mnoge prilike da se smanje nepodnošljive razlike u razvijenosti.” U prethodnoj vladi bila je ministar za Nacionalni investicioni plan (NIP), od koga se očekivalo da podstakne razvoj siromašnih.
– Iako se može reći da je NIP polovično ispunio očekivanja, nema grada u Srbiji u kome nije nešto izgrađeno iz sredstava koja su dobijena 2006. godine od prodaje ,,Mobtela’’ i Vojvođanske banke, a od kojih je formiran NIP kao poseban program – podseća Kalanovićka.
– Gradili su se lokalni i regionalni putevi, industrijske zone, poslovni inkubatori, mostovi, sportski objekti, obdaništa, pružni prelazi… Ulagano je i u obnovu škola i 167 domova zdravlja. Na primer, u opremanje industrijske zone Međurovo u Nišu uloženo je milion evra, i danas u halama ,,Dajteka” i „Jure” koje su napravljene u toj zoni radi 2.500 ljudi.
Kalanovićka tvrdi da niko nije zakinut, pa ni Vojvodina.
– Takve priče su bez ikakvih osnova. Ministar za NIP postala sam 2008. godine. Od 18,7 milijardi dinara potrošenih u toj godini, više od devet milijardi dinara je bio budžet za infrastrukturne projekte NIP-a u Vojvodini. Nikada nismo dobili izveštaj kako je taj novac potrošen, a bili su na to obavezani. Neki neodgovorni ljudi su tvrdili da je Vojvodina bila uskraćena za sredstva iz NIP-a. Da su se raspitali kod svojih tadašnjih državnih sekretara u ministarstvu čuli bi da novac koji je Vojvodina dobila nije manji od para koje su uložene u centralnu Srbiju.
Žitelji južne i istočne Srbije sigurno bi pitali – čemu da se nadaju u vladajućoj besparici? Da li će ih bogati zaboraviti i budžeti njihovih opština ostati bez lane odobrenih 80 odsto od poreza na plate?
– Više puta je rečeno da ova vlada neće lečiti besparicu uzimajući od siromašnih – ukazuje Kalanovićka. – Manjak u budžetu će se popunjavati smanjivanjem državnih troškova, visokih službeničkih plata, ukidanjem nepotrebnih agencija… Izmenom zakona o finansiranju lokalnih samouprava državna kasa neće ostati bez 40 milijardi dinara, nego će opštine dobiti novac da škole imaju grejanje. Lepo je što osnovci u Beogradu imaju besplatne udžbenike i svoje ormariće, ali njihovi vršnjaci u Žabarima uče u neomalterisanoj školi. Ako svi građani imaju jednake obaveze prema državi, treba da imaju i jednaka prva i približno jednake uslove života. Ljudi se ne žale što je malo, nego što nije pravedno.
Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima, ubeđena je, sigurno neće biti bolje ako se svim žiteljima Srbije ne omogući da ostanu u svom zavičaju.
– Zato mora da se ulaže u razvoj infrastrukture u celoj Srbiji – kaže Kalanovićka. – To je uslov da se privuku investitori i omogući konkurentna proizvodnja i u Užicu, u koje se sada vraća samo tri odsto mladih ljudi sa fakultetskom diplomom. Za ovo ministarstvo je prioritet da se autoput Kragujevac–Batočina konačno završi u 2013. godini. U mandatu ove vlade mora da se izgradi i najveći deo regionalnog autoputa Pojate–Preljina, kojim će se sa koridorima 10 i 11 povezati Kruševac, Kraljevo, Čačak i nekoliko manjih opština i mesta u kojima živi 500.000 ljudi. Ali i put Sjenica–Aljinoviči jer prolazi kroz jedan od najnerazvijenijih delova Srbije sa najlošijom putnom infrastrukturom.
Briga ovog ministarstva su i pripreme za izgradnju regionalnog autoputa koji će povezati Novi Sad sa Šapcem i Loznicom, do granice sa Republikom Srpskom, i Valjevo sa autoputem na Koridoru 11, kao i izgradnja regionalnog puta koji će povezati Paraćin sa Borom i Zaječarom. Sa nadležnima u Pokrajini razgovaraće se i o izgradnji regionalnih puteva kroz Vojvodinu.
– Ako me pitate da li će se u osiromašenim delovima Srbije živeti bolje, moj odgovor je da je ova vlada odlučna i sposobna da učini da u njenom mandatu bude bolje – poručuje ministarka Verica Kalanović.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 15.09.2012.
