Izvor: Politika, 17.Okt.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Zamrzavanje“ Kosova i Evrope
Odnosi Beograda i Brisela su na prekretnici, da li politika „I Kosovo i Evropa“ može da postane „Ni Kosovo, ni Evropa“
Predsednik Tomislav Nikolić poručio je, u intervjuu „Novostima”, da će Srbija ako joj zvanično postave uslov Evropa ili Kosovo odustati od evropskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << puta, jer „kada nam se i zvanično ispreči zid, onda politika i Evropa i Kosovo neće biti moguća”. A da li bi, u tom slučaju, postojala opasnost da Srbija ostane ne samo bez Evrope, već i bez Kosova?
„Nije nemoguć taj scenario.” Štaviše, taj scenario se u ovom trenutku neopozivo i događa”, kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Podsećajući da je izjava predsednika Nikolića posledica onoga što se dogodilo prilikom saopštavanja izveštaja EK i pominjanja reči „teritorijalni integritet Kosova”, on kaže da ona ne predstavlja posebno iznenađenje, imajući u vidu neke elementarne političke okolnosti u kojima se odvija naš politički život, Ustav Srbije, stanje u političkoj eliti i stanje u javnom mnjenju.
„Za sada se i dalje krećemo u nekom moru neodređenosti, odnosno u nekoj vrsti politike i Kosovo i EU, koja deklarativno zvuči primamljivo za biračko telo, a u realnosti počinje neverovatno da liči na to da nema ni Kosova ni EU”, konstatuje on.
Ali, Nikolić je i u svom govoru na Generalnoj skupštini UN, početkom ovog meseca, naglasio da Srbija „nije spremna, ne može i nikada, ni pod kojim uslovima, neće da prizna, ni eksplicitno ni implicitno, jednostrano proglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine”.
Vuk Stanković potvrđuje da postoji kontinuitet u Nikolićevim nastupima o pitanju Kosova. „On vrlo snažno kao predsednik Srbije zagovara tu politiku odbrane Kosova, bez obzira na političku cenu toga kada je reč o evropskim integracijama, što je otvaranje prostora, srednjoročno, za neku vrstu strateške alternative EU”, kaže i objašnjava da pri tome misli na približavanje Rusiji.
To, prema njegovim rečima, nesumnjivo sledi ukoliko se čvrsto držite tog opredeljenja da ne prihvatate evropsko stanovište u vezi sa Kosovom. „A evropsko stanovište o pitanju Kosova se u velikoj meri razlikuje od stanovišta koje je prihvaćeno u političkoj eliti u Srbiji, bilo da se radi o eliti koja je na vlasti, bilo da se radi o eliti koja je opozicija, izuzev LDP-a. Tu je razlika u formulaciji. Sadržinski gledano, to smo, manje-više, uz neke retoričke razlike imali i u nekom prethodnom periodu”, misli naš sagovornik.
Na pitanje da li Nikolićevi stavovi liče na obrazac „više od autonomije, manje od nezavisnosti”, Vuk Stanković odgovara da tako nešto ne isključuje, ali da ćemo zapravo precizan odgovor na to pitanje dobiti kada bude saopštena državna strategija o Kosovu. „Ono što se može iščitati između redova već sada jeste to da ovo može biti tačka distanciranja između Beograda i Brisela i da nikoga u budućnosti ne treba da čudi da ćemo imati jednu vrstu pauze u evropskim integracijama. Naravno, povezano negde i s nekom bazičnom nesklonošću Evrope da primi nove članove u nekom srednjoročnom periodu, nakon pristupanja Hrvatske.”
Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku, prvo ukazuje na to da je „došlo do rata saopštenjima i izjavama u vladajućoj koaliciji” i da postoje „oprečni stavovi premijera i potpredsednika vlade, kao i predsednika u odnosu na vladu, što pokazuje da nemamo zajedničku platformu, već da se ona formira u hodu”.
Kad je reč o izjavi predsednika Nikolića da nećemo u Evropu, ako zatraže Kosovo, Todorić kaže da ta izjava govori o tome da predsednik želi da zamrzne odnos kakav postoji sa EU, da Srbija zadrži pogodnosti koje je do sada dobila, naročito u pogledu vizne liberalizacije i ukidanja carina za izvoz, a da ne ide dalje. „Mislim da to nije realna opcija i da bismo, ukoliko bismo ušli u sukob oko Kosova sa EU, vrlo brzo izgubili privilegije koje smo do sada dobili i da bi onda pritisak počeo da se povećava”, ističe Todorić.
Prema njegovom mišljenju, aktuelna zalaganja ne liče na ideju „više od autonomije, manje od nezavisnosti”. „Ja uopšte ne mogu da ocenim šta je to što nova vlada želi da uradi u pogledu Kosova. Tu postoje dve opcije. Jedna opcija je da se ide ka podeli. Lično mislim da je to nerealno. Druga opcija je da se ide ka autonomiji severa, uz očuvanje garancija za Srbe na jugu. Problem je što ta druga opcija podrazumeva autonomiju unutar nezavisnog Kosova, i to je ono što još nijedan srpski političar nije nikada izjavio. Ali to je jedino što je u principu u ovom trenutku moguće. Treća opcija je da se svi prave da problem ne postoji, da kupuju vreme, da se ljute na Evropu, ali to će proizvesti probleme prvo za njih, a onda za sve nas”, uveren je naš sagovornik.
Smatrajući nerealnim zamrzavanje odnosa sa EU, on ukazuje i na izjavu Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta da EU nije samoposluga, da iz nje ne možete uzeti samo ono što vam se sviđa.
Upitan, potom, da li onda predsednik računa na Rusiju kao izlaz, Todorić odgovara da „ne možemo svi da se spakujemo i odemo tamo”, jer je Srbija trgovinski upućena na evropsko tržište. „To je ekonomski neodrživa varijanta, budući da naša ekonomija zavisi, pre svega, od italijanskog i nemačkog tržišta, a onda i od susednih tržišta”, zaključuje on.
B. Čpajak
objavljeno: 17.10.2012.
