Izvor: Večernje novosti, 06.Feb.2013, 23:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučko Manojlović: I sloboda me boli

VIŠE od pola života proveo sam iza rešetaka. Bio sam ranjen sa devet hitaca, imao strašne opekotine od vatre. Kao zver sam bio okovan četiri i po godine, u ćeliji smrti proveo 16 godina, čekajući da izađem pred streljački stroj... Ipak, uspeo sam da opstanem, a posle svega duša boli! Vučko Manojlović, naš najpoznatiji osuđenik, koga je predsednik Srbije Tomislav Nikolić pomilovao, jedva uspeva da pojasni svoju zatvorsku golgotu. U teškom psihičkom stanju, zbog stresa koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je doživeo, prve dane na slobodi provodi sa rodbinom i pokušava da se privikne na sasvim drugi život. - Skupilo se dosta emocija, teško mi je - veli Vučko Manojlović u ispovesti za "Novosti". - Iščekivao sam smrt dugo godina, a ipak skupio snage da i dalje živim. Cilj mi je da sa ovog sveta odem časno, a pre toga da ispunim svoju misiju - da se odužim i zahvalim plemenitim ljudima, koji su svih ovih godina imali poverenje u mene. Vučko je tih i veoma ljubazan i ni najmanje ne liči na čoveka koji je, po presudi, pre 29 godina počinio zločin u Leskovcu, šokiravši javnost. Dok razgovara izvinjava se što ne može dugo da sedi, jer se ne oseća dobro. - Minulih godina je postojala nada da će mi neko pružiti šansu da sačuvam u svojim očima, i očima meni dragih osoba, ljudsko dostojanstvo - veli Vučko. - To se desilo i duboko sam zahvalan predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću. Podseća da je sedam puta tražio da se izvrši smrtna kazna, jer je smatrao da je tako bolje, nego da ga drže u neizvesnosti. Vučko priča kako je iz jednog sveta sada došao u sasvim drugi, gde se sve promenilo za minule tri decenije.KAO VUK UPRAVO njegovo ime Vučko, koje asocira na vuka, koji je snažan i bori se, po mnogoma, odslikava odakle ovom nesrećniku toliko snage da izdrži sve muke, kojima je 34 godine bio izložen. Toliko je izdržao dve zatvorske kazne - jedne kao silovatelj, a druge kao kao osuđenik za ubistvo. - Dok sam bio iza rešetaka, pratio sam televiziju i novine, ali je sada van zatvora za mene sve novo - priča Vučko. - Ljudi šetaju ulicom i razgovaraju mobilnim telefonom, umesto "Zastavinih" automobila, voze strane, koriste kompjutere... Kao da sam, po scenariju naučnofantastičnih filmova, došao na Zemlju sa neke druge planete. U niškom zatvoru, svetski rekorder u iščekivanju sudnjeg dana, bio je radno angažovan kao čuvar voznog parka. Prema oceni nadležnih, osuđenik "ima očuvane kapacitete i očekuje se uspešna reintegracija u društvenu sredinu". - Sada, sa 69 godina života, ne mogu ništa da radim, pa se mislim od čega ću da živim - pita se Manojlović. - Rodbina mi je poslala na tone paketa dok sam bio u zatvoru. Prvih 20 godina je stizao jedan nedeljno. Međutim, kako su moje sestre sada obolele, sav novac troše za lekove i više ne mogu da mi pomažu. Svetski rekorder u iščekivanju "sudnjeg dana", ističe da i njegov slučaj mogu različito da komentarišu, ali i ukazuje da su mnogi shvatili da čitave tri decenije nije mogao da se pretvara. Tvrdi da sebe i dalje smatra krivcem za paklenu noć u Leskovcu, 29. decembra 1984. godine, ali ne i za ubicu. Po presudi, proglašen je krivim što je odmah po izlasku iz zatvora, u nameri da im se osveti za petogodišnje robijanje zbog silovanja, svirepo ubio zamenika okružnog javnog tužioca u Leskovcu Dragomira Krstića, pokušao da likvidira istražnog sudiju Bratislava Gavrilovića i pripremao ubistvo sudije Mladena Jankovića.UPRAVNICI ZA vreme boravka u niškom Kazneno-popravnom zavodu, Vučko Manojlović je "promenio" sedam upravnika. Svi oni su, kako kaže, dali svoja pozitivna mišljenja o njegom ponašanju u zatvoru. Veli i da nikom ništa ne zamera, jer "život treba da ide svojim tokom". - Svestan sam šta se desilo, jer da nije bilo mene ne bi bilo ni mrtvih ljudi - ponavlja Vučko. - Kako da se ne kajem zbog toga. Bio sam zaslepljen, jer mi je bio uprljan obraz pa sam mislio da ću na taj način da se iskupim. Čovek jednom pogreši, a kaje se čitavog života. Međutim, kao i na suđenju u Okružnom sudu u Nišu, Vučko i sada ne poriče išta iz optužnice, sem da je ikog ubio! Potvrđuje da je svuda oko sebe stvarao paklenu atmosferu, urlao preteći da će "sve dići" u vazduh. I da je na svakom mestu, gde je te strašne noći bio, izazivao u ljudima samrtni strah. Svoje tvrdnje da je bez krivice kriv za najteži zločin, potkrepljuje primerima povrede sudskog postupka, koji se vodio u Okružnom sudu u Nišu 1985. godine. Vučko kaže da je tada morala da bude odstranjena i najmanja mogućnost da je uzrok smrti tužioca, koji je bio sa njim u kolima, besmislena pucnjava policije pri pokušaju hapšenja. - Nije uvažen iskaz komandira milicije da je u mene pucano dok sam se izvlačio kroz prozor "fiće" i da nisam imamo nikakvo oružje u rukama koje sam položio na krov automobila - predočava Vučko. Manojlović veli da nije bilo fotografija sa obdukcije tužioca, jer je "film baš na tom mestu oštećen". - A odbijen je zahtev mog branoca da se ekshumacijom proveri sporna obdukcija. - Sudu nije bilo važno ni to što mi je teško ranjenom pomoć ukazana tek u Nišu, tri sata posle pucnjave.PROPUSTIO ŽIVOT MANOJLOVIĆ objašnjava da ne postoje reči kojima bi opisao kakav je osećaj biti ponovo na slobodi. Veli da je to mešavina euforije ali i razočaranja, koje izaziva svest da su se dva veka smenila, da su prošle tri decenije, a da je on sve to propustio. Vučko i sada javno pita da li je to bilo vreme za koje je neko očekivao da će on umreti, a podseća i da nije bio sposoban da prisustvuje sudskom procesu, da ga pažljivo prati, niti da se brani. - Lekari su konstatovali da nikako ne mogu da izvodim pokrete levog ramena, da mi se u zglobu mogu opipati fragmenti polomljenih kostiju i da prilikom pokreta trpim jake bolove - ističe sada slobodan Vučko. - Međutim, zaključili su i da sam sposoban za suđenje, uz primenu medikamenata. Tako sam drogiran, a bolovi su i dalje bili neizdrživi. - Živ sam i još želim da se branim. Srećan sam što sam na slobodi, ali najsrećniji bih bio da se obnovi postupak i da dokažem da nisam ubica. SUSRET SA PATRIJARHOM PAVLOM Vučko priznaje da je jedno vreme planirao i da izvrši samoubistvo u ćeliji. - Međutim, posle posete patrijarha Pavla, koji me početkom 1993. ispovedao u zatvoru, na to nisam ni pomislio - priča Manojlović. - Posle toga, iako su moje muke ostale iste, postao sam čovek koji drugačije razmišlja. Shvatio sam da mi je Bog stvorio život i da jedino on može da mi ga oduzme.

Nastavak na Večernje novosti...