Izvor: Politika, 26.Maj.2013, 12:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika plata za izuzetne
Da li su funkcioneri kod nas preplaćeni, a politika najbolji način da se zarade velike pare? Dušan Bajatović, koji je direktor JP „Srbijagas”, poslanik i član nekoliko nadzornih odbora, mesečno zaradi oko 20.000 evra. Politički funkcioneri plaćeni su mnogo manje: predsednik Republike Tomislav Nikolić ima 150.000 dinara a premijer Ivica Dačić 172.000 dinara.
Savetnici državnog vrha dobijaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do 120.000 dinara. Sve te brojke u Srbiji deluju astronomski, ali prave stručnjake treba i platiti, a ako to nisu, ne treba ih ni angažovati.
Važna je i kontrola prihoda i imovine funkcionera i to je u Srbiji regulisano zakonom. Tako je i u zemljama razvijene demokratije, ali mnogi ipak pamte slučaj političara iz Velike Britanije koji je zavukao ruku u državnu kasu da bi na svom imanju izgradio kućicu za patke.
Od tada su poslanici u Britaniji obavezni da objavljuju dodatne prihode. U Francuskoj je Vlada ove godine objavila imovinsko stanje svih ministara. U Švedskoj građani imaju uvid u plate poslanika i druge izvore njihovih prihoda.
Naši sagovornici kažu da nam ne nedostaju zakoni, da dobar rad treba dobro i platiti, a da političari nemaju velike plate, zbog čega nisu motivisani, pa ulaze u „sivu zonu”. Mnogo važnije od toga koliko ko zarađuje jeste pokretanje industrije i zapošljavanje.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije obavezuje da se svi prihodi prijave. Ako se nešto ne prijavi, sledi krivična odgovornost.
„Agencija ima godišnji program kontrole, a ponekad se obavljaju i vanredne kontrole. Sistem nije dovoljno dobar, jer agencija nema dovoljno ovlašćenja. Zato je predložena promena Zakona kako bi se precizirao broj funkcionera čija će imovina biti podvrgnuta proveri. Važno je i da ne prođe četiri godine a da ne bude provere. I Poreska uprava ima pravo provere, a ako funkcioneri ne prijave imovinu, sledi dodatno oporezivanje. Predviđeno je i oduzimanje protivzakonito stečene imovine, ali to je teško dokazati.”
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da postoje dve grupacije u kojima mogu biti velike plate: to su političke funkcije i funkcije u javnim preduzećima.
„Javna preduzeća imaju monopol, neretko velike plate za malu odgovornost, i njihov izbor je netransparentan. Politički funkcioneri i savetnici imaju male plate, što ih ne stimuliše, već tera da ostvaruju druge prihode, pa se tako nađu u bordu neke korporacije. Dešava se i da poklone platu a rade, na primer, na privatnom univerzitetu. Raznoraznim kombinacijama ulaze u zonu konflikta interesa.”
„U javnom preduzeću plata može biti i pet do deset hiljada evra, što i ne bi bilo mnogo da se dovode ljudi sa ekspertskim znanjem, preko konkursa, ljudi koji će popraviti stanje u firmi. Međutim, javna preduzeća ulaze u dubiozu zato što je mnogo zaposlenih i zato što su na neke poteze naterani da bi sačuvali socijalni mir. Bilo bi bolje da odvoje socijalni damping i da ljude primaju preko konkursa”, objašnjava Stojiljković. Govoreći o savetničkim mestima, on kaže da ta mesta nisu za neafirmisane ljude, jer oni već imaju posao i tolike plate. „Ako su stručni, onda im vredi dati veliku platu. Ali, oni dobiju manje plate i poneki upravni odbor. Ni ministarske plate nisu velike, što je demagogija, i zato se ulazi u sivu zonu, pa čujemo da je neki ministar sa primanjima od 120.000 dinara kupio avione i kamione koje nikako ne može da finansira s tim primanjima.”
Milan Nikolić, sociolog, kaže da je važno koliko ko radi i koliko je kvalitetan.
„Neko ko je naučni pronalazač ne može da se meri sa čistačicom. Druga stvar je uhlebljenje partijskih aktivista, koji odu kada druga partija dođe na vlast. Održavanje partijskog aktivizma retko daje kvalitet, jer retko dolaze kvalitetni ljudi, ali oni daju deo primanja stranci. Naš problem je što je na tim mestima plata često velika, a ne radi se ništa. Ipak, veći problem od plata u javnim preduzećima i na političkim funkcijama jeste nezaposlenost, koju sociolozi računaju drugačije od ekonomista. Oni kažu da je kod nas nezaposleno 40 odsto od ukupno sposobnog stanovništva, u koje spadaju i mladi i Romi i invalidi… Mladi odlaze u inostranstvo i tako miniramo svoju budućnost. Političkim elitama odgovara kada mladi i pametni odu, pa mogu da pričaju šta hoće. Poslednja dobra godina u privredi bila je 1989, a onda su došli neoliberali koji su rekli da je važan finansijski sektor i usluge. Vidimo kako su prošle zemlje koje su tako radile – Italija, Španija, Portugalija… Nemačka i Kina su jačale industriju i one idu napred.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 26/05/2013
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
