Izvor: RTS, 14.Feb.2015, 01:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svečana akademija u čast Luiz Miler
U čast Luiz Miler, autorke knjige "Naš brat - kapetan Flora Sends" u Vukovoj zadužbini održana je svečana akademija. Vukova zadužbina uručila Milerovoj Zahvalnicu za očuvanje kulturnih vrednosti Srba kroz negovanje kulture sećanja na savezničke veze sa Britancima u Velikom ratu. Milerovu će na Dan državnosti odlikovati predsednik Tomislav Nikolić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Knjiga "Naš brat- kapetan Flora Sends" govori o epopeji prelaska srpskog naroda preko Albanije kroz prizmu života učesnika i svedoka, Flore Sends, prve žene vojnika sa Zapada koja je ratovala zajedno sa Milunkom Savić u čuvenom "Gvozdenom puku" srpske vojske. Na ovoj knjizi Luiz je radila dvanaest godina.
Luiz Miler ističe da u Britaniji ima dosta knjiga o ratovanju na Zapadnom frontu, ali malo napisa o bitkama vođenim u drugim krajevima sveta.
"Zato sam želela da upoznam britansku publiku ne samo sa Florom već kroz njene doživljaje sa Srbijom i šta je Srbija učinila u Prvom svetskom ratu", navodi Milerova.
"Flora se borila za srpsku vojsku. Oživela je Srbiju i Jugoslaviju i to ne samo iz vremena Prvog svetskog rata. Ona je živela u knjizi od 1914. do 1944. Pričam priču o Flori koja je živela u Britaniji i u Srbiji i Jugoslaviji u tom periodu", objašnjava autorka.
Luiz Miler je za gledaoce Bi-Bi-Sija sačinila i film "Žene u savezničkim misijama u Srbiji". U pripremi je i dokumentarni film o srpskoj omladini koja je bila na lečenju u Velikoj Britaniji i koja se, zahvaljujući stipendijama britanske vlade, tamo i školovala.
Milerova napominje da sada radi na drugoj knjizi čija se radnja plete oko 27 srpskih dečaka, izbeglica, koji su se dali u zbeg preko albanskih planina i Crne Gore.
"Oni su se našli među 400 srpskih dečaka koji su završili na školovanju u Britaniji. Dvadeset sedam dečaka školovalo se u Edinburgu u Škotskoj, u jednoj od najboljih škola - Džordž Herijet", kaže Luiz Miler.
Napominje da kada su došli nisu znali ni reč engleskog i nikada do tada nisu igrali ragbi.
Podseća da su ti dečaci koji su stigli izgladneli, u cipelama poderanim od zbega, postali su šampioni u ragbiju u toj školi i vratili su se kući sa zaista značajnim karijerama.
Škola u Edinburgu pozvala je potomke tih dečaka i platila im put da dođu u Škotsku i da vide gde su im se očevi i dedovi obrazovali.
Luiz se nada da će knjigu o njihovim očevima i dedovima objaviti i u Škotskoj gde živi, a možda i u Srbiji. Kaže da za sada zna malo srpskih reči, ali da će doći vreme kada će se posvetiti i učenju našeg jezika.
