Izvor: Blic, 10.Avg.2012, 03:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto medalja
Neko je, kako to kaže današnja mladež, uvalio Tomislavu Nikoliću i Vladi Divcu priču o sto medalja. Željni bilo kakvih uspeha, predsednici Srbije i Srpskog olimpijskog komiteta prihvatiše podvalu. Sportski novinari padoše u zanos: Brate, sto medalja! Po Statutu Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) sve je čisto. SFR Jugoslaviju nasledila je SR Jugoslavija, ovu Srbija i Crna Gora, na kraju je Srbija, mimo svoje volje, dobila nezavisnost i nasledna prava.
Kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su primani u MOK, olimpijski komiteti Slovenije, Hrvatske i ostalih eks-Ju republika prihvatili su činjenicu da počinju od nule, odnosno da ne zahtevaju ništa što je stečeno pod zastavama dve Jugoslavije. Oni se toga drže i danas. Srbija se odriče gotovo svega jugoslovenskog, ali želi jugoslovenske medalje. Političari i sportski funkcioneri smatraju da će ih to učiniti većima nego što jesu.
Slovenci Leon Štukelj i Miroslav Cerar nisu se takmičili za Sloveniju, ali ni za Srbiju. Đurđica Bjedov, Mate Parlov, Matija Ljubek, Azis Salihu, Šaban Trstena... i mnogi drugi nadmetali su se i osvajali medalje za Jugoslaviju. Šta će te medalje Srbiji?
Srbija i srpski sport ništa ne bi izgubili ako bi računali samo ono što im pripada: medalje stečene pod srpskim imenom i srpskom zastavom i jugoslovenske medalje u kolektivnim sportovima. Medalje Rusevskog, Franka, Ulage ili Gubijana neće učiniti Srbiju većom sportskom silom nego što jeste. Uostalom, dobitnike medalja iz bivših jugoslovenskih republika niko u Srbiji i ne smatra srpskim sportistima. Nisu važni oni, već njihove medalje.
Povezane vesti: Olimpijada i Drugi svetski rat Odakle dolaze poslanici Heroji ne ćute Rodni stereotipi Pasivni krajevi
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
