Izvor: RTS, 31.Mar.2015, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šabić: Zabrinjavajuće stanje u oblasti ličnih podataka
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić predao je Skupštini Srbije godišnji izveštaj o radu za 2014. godinu i konstatovao da je stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti zabrinjavajuće, jer se za 15 odsto povećao broj predmeta u odnosu na prethodnu godinu.
Godišnji izveštaj Poverenika o radu za 2014. godinu dostavljen je i predsedniku Republike >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Tomislavu Nikoliću, Vladi Srbije i Zaštitniku građana, a objavljen je i na veb-sajtu Poverenika, navodi se saopštenju, prenosi Tanjug.
Šabić je istakao da je i u 2014. godini nastavljen kontinuirani trend sve intenzivnijeg obraćanja građana i drugih subjekata Povereniku, što je potvrda rasta poverenja u instituciju Poverenika, ali i velikog broja problema u ostvarivanju prava.
U 2014. godini Poverenik je imao ukupno 11.387 predmeta i to 8.749 iz oblasti slobodnog pristupa informacijama i 2.638 iz oblasti zaštite podataka o ličnosti.
To je, kako je rekao, za oko 15 odsto više u poređenju sa 2013. godinom, za oko 33 odsto više nego 2012, za 46 odsto više nego u 2011, tri puta više nego 2010. ili 26 puta više nego 2005. godine.
Ti podaci se, kako je objasnio, odnose samo na formalne postupke, dok je broj neformalnih obraćanja građana neuporedivo veći.
"Ocene stanja u dve oblasti su bitno, dijametralno različite. Bez obzira na održavanje nekih hroničnih problema, pa i ponovnu pojavu nekih problema za koje smo mislili da su prevaziđeni u oblasti slobode pristupa informacijama, imamo kontinuiran progresivan proces, koji je po mnogo čemu ireverzibilan", rekao je Šabić.
Pomenute probleme, kako je dodao, nikako ne treba potcenjivati i treba naglasiti da su oni proizvod i posledica nefunkcionisanja mehanizama koji nisu pod kontrolom Poverenika, već izvršne vlasti.
Vlada, kako je rekao, uprkos zakonom utvrđenim obavezama ni u jednom slučaju, kada je bilo potrebno, nije prinudom obezbedila izvršenje rešenja Poverenika.
"Lošu 'praksu' Ministarstva pravde i državne uprave koje tri godine nije procesuiralo nijednog od brojnih prekršioca zakona, u 2014. godini praktično je nastavilo sada nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave", naveo je Šabić.
Šabić kaže da je takav odnos nadležnih za pokretanje prekršajnih postupaka objektivno "poziv" na kršenje zakona.
Šabić je istakao i da takvu praksu treba promeniti, s obzirom na značaj transparentnosti, kao i za ostvarivanje niza tranzicionih ciljeva, odnosno fundamentalnih načela demokratskog društva, kao što su dobra uprava, demokratska kontrola vlasti, racionalnost, odgovornost i posebno za borbu protiv korupcije.
Kako je istakao, potcenjivanje činjenica koje govore o nepoštovanju obaveza prema javnosti, pogotovo kad je propraćeno hroničnim odsustvom odgovornosti za kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama, izvesno i neminovno udaljava od ostvarivanja većine tranzicionih ciljeva, posebno od rezultata u borbi protiv korupcije.
Najveći problem je, prema njegovim rečima, potpuno odsustvo osmišljenog, strateškog pristupa na državnom nivou, jer je primena savremenih standarda zaštite podataka o ličnosti za svaku tranzicionu državu složen državni zadatak, čije rešavanje podrazumeva takav pristup i angažman velikog broja subjekata.
Međutim, tvrdi on, ni više od četiri godine nakon usvajanja Strategije zaštite podataka o ličnosti, iako je imala obavezu da to uradi u roku od tri meseca, Vlada nije donela Akcioni plan za sprovođenje Strategije, koja je ostala prazna proklamacija, a propušteno je da se uradi mnogo šta što je bilo i moguće i nužno.
Šabić navodi i da, pored više upozorenja Poverenika na potrebu radikalnih izmena odnosno donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, na tom planu ni u 2014. godini praktično nije ništa učinjeno.
Šabić je rekao i da je izostala reakcija i na ranije parcijalne inicijative Poverenika pa nema zakonskih rešenja u veoma delikatnim oblastima obrade ličnih podataka kao što su video nadzor, biometrija, bezbednosne provere, a slično važi i za pristup podacima o elektronskoj komunikaciji građana.
Poverenik podseća i da je sačinio model novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u oktobru 2014. godine dostavio Ministarstvu pravde.
"Nažalost, nije poznato da je Ministarstvo pravde, odnosno Vlada Srbije, preduzelo aktivnosti s ciljem usvajanja dostavljenog modela ZZPL ili izrade novog teksta na osnovu tog modela", naveo je Poverenik.
Rodoljub Šabić ističe i da zvuči "bizarno" podatak da ni šest godina od početka primene Zakona Vlada nije donela uredbu o zaštiti naročito osetljivih podataka, zbog čega je zakonom zajemčena posebna zaštita naročito osetljivih podataka velikog broja lica ostala samo prazna proklamacija.
Usled toga, rekao je Šabić, u velikom broju slučajeva obrade podataka, dolazi do povrede prava građana i to vrlo često od strane državnih organa.
"Navedeni razlozi dovode do velikog broja povreda zajamčenih ljudskih prava pa je neophodno, da svi nadležni organi, posebno Vlada i nadležna ministarstva, kvalitativno izmene dosadašnji odnos prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti", zaključio je Šabić.
