Izvor: Danas, 06.Avg.2015, 20:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pak: Neustavno favorizovanje zakupaca
- Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije potpisao Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije zato što smatra spornim to što pravo na kupovinu državne imovine imaju samo zakupci. Na taj način je povređeno ustavno pravo na jednak položaj na tržištu - izjavila je za Danas Stanislava Pak Stanković, savetnica predsednika Srbije.
Nikolićev potez pozdravile su opozicione stranke, Mreža za restituciju Srbije i Liga za zaštitu privatne >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << svojine i ljudskih prava. Zakon kojim se propisuje prodaja stanova, stambenih objekata, poslovnog prostora i poslovnih zgrada u državnoj svojini Skupština Srbije usvojila je 31. avgusta. U ime predlagača Ministarstva finansija, resorni ministar Dušan Vujović je, obrazlažući ovaj zakon pred parlamentom, rekao da je to "pokušaj države da se približi bilansu stanja kada je reč o imovini".
- Ovaj zakon je identičan takozvanom "Šešeljevom zakonu" iz 1992, koji su tada izdejstvovali radikali i koji je bio na snazi 30 dana. Suština problema je što bi se Zakonom, koji je Nikolić vratio u Skupštinu Srbije, omogućilo da jeftino i povoljno do nekretnina dođu njihovi današnji zakupci. Očigledno je da u aktuelnoj vladajućoj koaliciji nema konsenzusa o ovom zakonu, a odluka predsednika Srbije da ga ne potpiše je glas razuma - kaže za Danas Sonja Spasović, advokatica i članica Upravnog odbora Lige za zaštitu privatne svojene i ljudskih prava.
Prema njenim rečima, nedavno usvojen Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih državnih nepokretnosti je "u suprotnosti sa postojećim Zakonom o javnoj svojini i važećim procedurama za prodaju državne imovine". Sonja Spasović ističe da je poseban problem što "Srbija nema popis državne imovine, što ostavlja veliki prostor za manipulacije".
- Po Zakonu, koji je predsednik vratio u Skupštinu, Dipos bi bio ovlašćen za tu rasprodaju ciljano određenoj kategoriji ljudi. Zato je donošenje ovog zakona isforsirano leti i to brzinom svetlosti, smatra sagovornica Danasa.
Iz sporne prodaje aktuelnim zakupcima, koji su ugovor o zakupu sklopili do 1. januara 2015, izuzimaju se "nepokretnosti koje su pripadale zadužbinama i legatima, koje su predmet vraćanja po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, one koje se koriste kao diplomatsko-konzularna predstavništva stranih država i vojni objekti, nekretnine u objektima namenjenim za rad državnih organa i organizacija, kao i nepokretnosti oduzete po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela".
Uprkos ovim "izuzecima", predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava Dragana Milovanović ukazuje da je zakon, koji je Nikolić odbio da potpiše, "nejasan i u delu koji se tiče imovine predviđene za restituciju, pogotovo što Zakonom o vraćanju oduzete imovine mnogo toga nije obuhvaćeno i precizirano". Ona objašnjava za Danas da u "prodaji takve imovine zakupac ne sme da ima veća prava od originalnog vlasnika", kao i da je "generalno nedopustivo da kupci državnih nekretnina mogu da budu samo trenutni zakupci, koji bi, eventualno, i to u imovinsko-pravno jasnim situacijama, mogli da imaju pravo preče kupovine".
"Nikolić je privremeno sprečio da zakon, urađen na potpuno netransparentan način, pruži mogućnost da delić nepopisane državne svojine postane predmet velikog prelivanja vrednih nekretnina u privatne ruke nekolicine privilegovanih lica. Preduzeće Dipos nije dostavilo kompletan spisak sa opisom nepokretnosti u državnom vlasništvu koje su mu date na upravljanje, održavanje i eksploataciju", navodi se u saopštenju Mreže za restituciju u Srbiji, koja pita "ko je, kada i po čijem nalogu izradio i Ministarstvu finansija dostavio nacrt ovog zakona".
Nova stranka ocenjuje da se Nikolićeva odluka o vraćanju spornog zakona na ponovno odlučivanje "zasniva na argumentima koje je ova stranka isticala protiveći se njegovom usvajanju", jer je reč o "neustavnoj legalizaciji rasprodaje državne imovine za privilegovane kupcima po povlašćenim cenama".
Pokret za preokret smatra da je "predsednik Srbije postupio ispravno kada je odbio da potpiše ovaj zakon" i procenjuje da "neće biti ponovo izglasan u skupštini, nego vraćen predlagaču kako bi zakonski predlog bio sačinjen u skladu sa Ustavom". U ovom pokretu ukazuju da "Vlada u Narodnu skupštinu dostavlja sve više zakona koji idu u korist tajkuna a na štetu običnih građana".
Transparentnost Srbija ocenila je juče da bi predsednik Srbije "mogao da uštedi značajno vreme i novac od budućih šteta, kada bi sve zakone, čija je ustavnost sporna, vraćao Skupštini Srbije na ponovno odlučivanje".
Dipos ćuti - direktor je na odmoru
- U JP Dipos za kontakte sa medijima zadužen je jedino direktor Đoko Krivokapić, koji je trenutno na odmoru, rečeno je juče našem listu u Diplomatskom stambenom preduzeću. To je razlog zbog kog Danas nije dobio odgovor na pitanja da li postoji popis nekretnina u državnoj svojini u Srbiji, ako ga ipak ima, šta sadrži, a ako ne, zbog čega državne nekretnine nisu popisane. Mreža za restituciju podseća da su "ministarstva građevinarstva i poljoprivrede, kao i JP Srbijašume zvanično priznali da ne popisuju niti vode evidenciju o više od dva miliona hektara državnog zemljišta, iako je to njihova zakonska obaveza".
Nikolićevo prvo nepotpisivanje
Ovo je prvi zakon koji je Tomislav Nikolić odbio da potpiše, ali on nije prvi predsednik Srbije koji je vratio izglasan zakon Skupštini. Pokojni Slobodan Milošević 1991. nije potpisao Zakon o vraćanju imovine SPC, uvažavajući vladin dopis u kome je obavešten o o nedostacima tog dokumenta. Nikolićev prethodnik na mestu predsednika Srbije Boris Tadić tokom 2005. nije potpisao Zakon o Vladi i Zakon o radu, na koji je, ipak, kasnije stavio potpis, a 2006. je odbio je da potpiše Ukaz o proglašenju izmena i dopuna o Zakonu o radiodifuziji, a 2011. Zakon o porezu.
