Izvor: Politika, 20.Okt.2015, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležen Dan oslobođanja Beograda
BEOGRAD – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je danas venac na Spomenik oslobodiocima Beograda povodom 71. godišnjice oslobođenja glavnog grada u Drugom svetskom ratu.
Predsednik je minutom ćutanja odao poštu stradalim vojnicima, a zatim položio venac kod spomenika Crvenoarmejcu, gde je sahranjeno 1.400 srpskih i 818 ruskih vojnika.
Kao i prethodne godine, Nikolić se upisao u spomen-knjigu.
Beogradska operacija trajala je od 21. septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do 22. oktobra 1944. godine, ali se kao dan kada je Beograd konačno oslobođen računa 20. oktobar.
U toku borbi za oslobođenje Beograda poginulo je oko 3.000 pripadnika Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i oko 1.000 pripadnika Crvene armije.
Beograd je bio pod nemačkom okupacijom 1.287 dana.
---------------------------
Vulin: „Ne možemo da budemo i antifašistički pobednici i oni koji rehabilituju onog koji je u borbi protiv fašizma bio poražen"
BEOGRAD – Polaganjem venaca na spomen obležja i odavanjem počasti oslobodiocima danas je obeležena 71. godišnjica oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
Dan oslobođanja srpske prestonice obležen je uz državne i vojne počasti a državnu ceremoniju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je naglasio doprinos srpskog naroda u borbi protiv fašizma.
„Mi smo narod velike i slavne antifašističke prošlosti, a mnogi veći narodi nego što je srpski ne mogu da se pohvale takvim doprinosom u borbi za oslobađanje čovečanstva”, rekao je Vulin.
On je naglasio i da je „upravo zato na nama da ne budemo manji od svojih predaka”, istakavši da je na nama „da pamtimo njihova dostignuća i njihovu pobedu”.
Na nama je i „ da nastavim da živimo za ono što jeste antifašizam”, rekao je Vulin koji je prethodno položio vence na Spomenik oslobodiocima Beograda i Spomenik crvenoarmejcu.
Prema njegovim rečima, upravo zato, „kao što ne može isti venac i počast da se da i jasenovačkim žrtvama i jasenovačkim anđelima i blajburškim koljačima, tako ne može da se slavi i dan kada je Beograd oslobođen i onaj od koga je Beograd oslobođen”.
Vulin se, u tom kontekstu oštro usprotivio zahtevima za rehabilitacije Milana Nedića istakavši da „ne mogu Koča Popović i Milan Nedić da budu u istom udžbeniku”.
„Ne možemo da budemo i narod koji slavi antifašističku tradiciju i koji rehabilituje ratnog nacističkog kolabracionističkog premijera”, rekao je Vulin.
On je naglasio i da „ne može Srbija svoju antifašističku prošlost da proda i da je zameni za nešto što bi neko voleo da je bilo ili kako misli da je bilo”.
„Ne možemo slaviti sećanja na banjičke logoraše i hrabriti se uspomenom na komandata banjičkog logora, ne može Srbija da bude jedina zemlja koja je rehabilitovala okupacionog premijera”, rekao je Vulin.
Prema njegovim rečima, to nisu uradili ni Norvežani sa Kvislingom, Slovači, Francuzi... sa svojim saradnicima okupatora „pa neće uraditi ni Srbija sa Nedićem”.
„Ne možemo da budemo i antifašistički pobednici i oni koji rehabilituju onog koji je u borbi protiv fašizma bio poražen... ne možemo danas slaviti dan slobode i onog od koga je Beograd oslobođen”, rekao je Vulin.
Počast oslobodiocima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević istakavši da je Dan oslobođanja u Drugom svetskom ratu bio jedan od najznačajnijih dana u istoriji grada Beograda.
Nikodijević je u izjavi novinarima izrazio i zadovljstvo što država opet obeležava ovaj značajan datum - Dan oslobođenja srpske prestonice u Drugom svetskom ratu.
„Nažalost, u jednom trenutku smo nekako stidljivo okretali glavu od naše antifašističke borbe i nismo hteli da priznamo da smo bili jedna od strana pobednica... i to je bilo vrlo ružno i nadam da se to vreme neće nikada ponoviti”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, sloboda je nešto najvažnije i nema cenu i „mi danas slavimo slobodu koju su nam ostaviliu naši preci”.
Nikodijević je istakao i da „ono zašto su oni dali svoje živote jesu ideali moderne Evrope na kojima počiva i danas moderan svet i moderna Evropa”.
Vence su položiti i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Grada Beograda, SUBNOR-a Srbije, kao i predstavnici ambasada Ruske Federacije, Ukrajine, Belorusije i Azerbejdžana.
Nakon višednevnih krvavih i teških borbi, pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije uz pomoć sovjetskih saveznika oslobodili su prestonicu 20. oktobra 1944. godine.
Time je okončana okupacija Beograda tokom koje je stradao veliki broj građana, dok je sam grad pretrpeo razaranje izuzetno velikog obima.
