Izvor: Politika, 07.Feb.2015, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić odlikuje Dikovića
Predsednik Srbije potpisao ukaz o dodeli Ordena belog orla sa mačevima prvog stepena načelniku Generalštaba Vojske Srbije u trenutku kada Fond za humanitarno pravo optužuje generala za ratne zločine
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubišu Dikovića Ordenom belog orla sa mačevima prvog stepena, saznaje „Politika”. Predsednik Nikolić je, kažu u njegovom kabinetu, potpisao ukaz o odlikovanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << generala Dikovića i taj akt će ovih dana biti objavljen u „Službenom glasniku”.
Reč je o ordenu koji ima tri stepena i dodeljuje se za naročite zasluge u izgradnji sistema odbrane ili naročite zasluge u komandovanju i rukovođenju vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama i njihovom osposobljavanju za odbranu Republike Srbije, piše u Zakonu o odlikovanjima.
Juče u kabinetu na Andrićevom vencu nismo dobili odgovor ko je generala predložio za odlikovanje i kada je predsednik doneo odluku da mu dodeli orden, ali se to svakako događa u redovnom terminu za odlikovanja. Ona se dodeljuju, po pravilu, kaže zakon, dva puta godišnje, u februaru i junu, mada predsednik republike može dodeliti odlikovanja i van ovih termina.
Pitanja ko je generala predložio za odlikovanje i kada je doneta odluka o tome nameću se zbog specifičnog trenutka u kojem se ugledno državno znamenje dodeljuje Dikoviću – dok ga uticajna nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) optužuje za ratne zločine na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
Početkom nedelje je FHP dobio posebno jak „argument” za svoje tvrdnje, i to u vidu podrške SAD, to jest zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Tomasa Melije, koji je tri dana boravio u Beogradu. „Otkrio” se medijima tek na odlasku, kada je dao opširnu izjavu u kojoj je, pored ostalog, uzeo u zaštitu FHP, BIRN i zaštitnika građana. Govorio je o medijima, sankcijama Rusiji, procesima u vezi sa paljenjem američke ambasade u Beogradu i ubistvom braće Bitići i čini se da od nekog američkog zvaničnika odavno nismo čuli odjednom toliko primedaba koliko je izneo ovaj zvaničnik, zadužen inače za pitanja demokratije, ljudskih prava i rada.
Označavaju li Melijine kritike ozbiljno zahlađenje odnosa između Vašingtona i Beograda? Pogotovo ako se uzme u obzir optužba ministra Vulina iz novembra prošle godine da su SAD pustile iz haškog pritvora Vojislava Šešelja kako bi destabilizovale vlast u Srbiji.
Govoreći o odnosima sa SAD u intervjuu za VOA, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić juče je rekao: „Naši odnosi sa SAD u poslednjim godinama veoma su dinamični i, bez obzira na što postoje razmimoilaženja kao na primer oko pitanja Kosova, mi se trudimo da imamo jedan izbalansirani pristup, odnosno da u onim stvarima oko kojih se slažemo ostvarimo napredak.”
Komentarišući Melijin istup u Beogradu, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke Milovan Drecun, član skupštinske grupe prijateljstva sa SAD, smatra da je reč samo o kontinuiranom ponašanju predstavnika velike sile. SAD s vremena na vreme iznesu svoje viđenje situacije u Srbiji i problema za koje oni misle da treba da budu rešeni. Ali, s druge strane, dodaje on, primećuje i da su izjave američkog ambasadora u Srbiji i njegovo ponašanje znatno konstruktivniji. I vidi, i kroz proces prodaje smederevske železare američkom „Esmarku”, da američki kapital ulazi u Srbiju.
„Naravno da će uvek biti packi, različitog viđenja nekih stvari i da SAD to uvek tako rade. Ja tu ne vidim neki poseban problem, uvek postoje neslaganja oko nečega i ne vidim da se nešto posebno zaoštrava situacija”, naveo je Drecun.
On je dodao da slučaj paljenja ambasade svakako treba da bude rešen, da za slučaj „Bitići” treba pitati tužilaštvo, jer je tužilac Vukčević prošle godine govorio da će to biti rešeno prvo do juna, pa do kraja godine, ali da za njega Fond za humanitarno pravo nije referentan kao za američkog zvaničnika.
„Možda je taj fond referentan negde van Srbije, ali ovde je u znatnoj meri iskompromitovan. Nije ništa sporno u tome da ako postoje opravdane sumnje i ako predistražni postupci pokažu za bilo koga da je počinio zločin, on će biti procesuiran, bio to načelnik Generalštaba ili bilo ko drugi…”, kazao je Drecun.
Dr Dragan Petrović, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, smatra da su ovakve izjave američkih zvaničnika način pritiska na vlast. On ističe da je američkoj politici važna realizacija njihovih geopolitičkih interesa u Srbiji koji se, u pogledu rešavanja kosovskog problema, uključujući sever pokrajine, i drugih pitanja, bitno razlikuju od nekih naših optimalnih interesa, a često i od onoga što od Srbije traži i očekuje većina drugih velikih sila. Petrović ukazuje da druge zemlje poput Francuske, pa i Nemačke, a pogotovo Kine ili Rusije, ne traže od nas, ili bar ne u tolikom obimu, ono što zahtevaju Amerikanci. U takvim namerama, dodaje on, SAD pomažu i pojedine NVO služeći kao logistička podrška u stvaranju i oblikovanju javnog mnjenja i pritiskom na vlast da na kraju izvuku rešenja koja su daleko od optimalnih naših interesa.
Predsednica Centra za istraživanje javnih politika i član Foruma za međunarodne odnose Svetlana Đurđević Lukić ocenjuje da se ne može govoriti o značajnom zaokretu Amerike prema Vladi Srbije na osnovu komentara Tomasa Melije, jer su poštovanje slobode medija, nezavisnih institucija i zahtevi za suočavanje sa ratnim zločinima konstanta američke politike prema zemljama u ovom regionu.
„Novo je da se ovaj stav iznosi glasnije jer je konkretan razvoj događaja u Srbiji u poslednjih nekoliko nedelja dao prilično materijala za to”, ističe ona, objašnjavajući da je Melija visoki zvaničnik za širi region, uključujući Rusiju i Bliski istok, koji se na toj poziciji nalazi gotovo pet godina, i s obzirom na prethodno iskustvo u Fridom hausu i NDI svakako detaljno prati dinamiku u oblasti demokratije i ljudskih prava.
Svetlana Đurđević Lukić navodi i da, gledano očima zvaničnika u oblasti ljudskih prava iz vizure SAD, za Srbiju nije laskava činjenica da je komandant vojske osoba koja je imala komandnu funkciju na Kosovu, a da ministar odbrane osporava ovlašćenja zaštitnika građana.
„Njegova poruka zapravo i nije oštra, budući da je u kontekstu spora Fonda za humanitarno pravo i načelnika GŠ VS Dikovića samo rekao da FHP ima dobru reputaciju čije izveštaje treba shvatiti ozbiljno, ne opredeljujući se izričito oko samih optužbi za zločine”, ocenjuje ona i dodaje da je važno skrenuti pažnju i na slučajeve paljenja ambasade i braće Bitići, koji godinama opterećuju bilateralne odnose dve zemlje, o čemu se ovde retko govori. Ova analitičarka veruje da bi, uz nastavak pregovora sa Prištinom, za SAD rešavanje ovih pitanja bilo od većeg značaja.
Kandić: Optužbe protiv Dikovića nisu napad na vojsku
Osnivač Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić negirala je juče da su optužbe na račun načelnika GŠ VS Ljubiše Dikovića napad na Vojsku Srbije i istakla da je misija nevladinih organizacija jačanje pozicije institucija i vladavine prava. Ona je rekla, prenosi Tanjug, da na njen račun stalno stižu iste optužbe „da laže, da to što ona govori nije istinito” i navela da smatra kako je tačno i ono što je izneto u prvom dosijeu Ljubiša Diković.
B. Baković
objavljeno: 07.02.2015.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić, Vojska Srbije
