Izvor: Blic, 16.Feb.2014, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić: Učinimo sve za opstanak i napredak naroda
U Srbiji svi treba da budu jedinstveni i da učine sve što mogu radi opstanka i napretka svog naroda, poručio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić na prijemu za visoke zvanice koji je upriličio sinoć povodom 15. februara, Dana državnosti.
Nikolić je, obraćajući se zvanicama, upozorio da danas, kao i u prošlosti ''duvaju jaki vetrovi koji teže da slome ono što im se nalazi na putu'' i poručio da je zato potrebno jedinstvo, mudrost i da, odgovornim i promišljenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potezima ''snagom moćnog vetra stavimo u pogon stvaranje novih vrednosti''. Prema Nikolićevim rečima, treba da učinimo sve što možemo radi opstanka i napretka svog naroda.
Navodeći da se na današnji dan s ponosom sećamo istorijskih događaja koji su ključni za obnavljanje srpske državnosti, Nikolić je naglasio da tokom viševekovnog ropstva, gde je jedino pitanje bilo opstanak, srpski narod nije mogao da ostvari veći opšteistorijski ili evropski uticaj velikim kulturnim i državnim delima, ali je uprkos viševekovnom ugnjetavanju širom Balkana, u velikoj meri očuvao svoj nacionalni identitet, baštinu jezik i kulturu.
I u srednjem veku, kada mnogi nisu postojali, podsetio je Nikolić, naš narod je postavljao sebi visoke ciljeve i težio uzvišenim idelaima.
- Srpski velikaši gradili su kulturne spomenike i verske građevine, prihvatali su, ali i postavljali evropske standarda svoje epohe. Kulturni i materijalni razvoj Srbije zaustavljen je dolaskom Turske - podsetio je predsednik Nikolić i dodao da je i ta okupacija morala da prestane.
Prema njegovim rečima, na Balkanu je 19. vek otvorio pitanje suzbijanja turske vlasti i protekao je u konstantoj borbi između dve kulture, dve civilizacije, dve vere čije je poprište bilo mesto gde je živeo jedan mali, ali hrabar srpski narod.
- Proces oslobađanja i obnavljanja srpske države otpočeo je na današnji dan pre 210 godina, izbijanjem Prvog srpkog ustanka koji, istina, nije snažnije uzburkao duhove u Evropi i Rusiji - podsetio je Nikolić i ocenio da mnogi nisu bili svesni da je srpskim ustankom otpočela balkanska revolucija i rešavanje istočnog pitanja na nacionalnom i demokratskom načelu.
Nikolić je ocenio da je to bila buna obrespravljenih protiv privilegovanih i da je rezultirala buđenjem nacionalne svesti i pretočena u borbu za slobodu.
- Srbi su pobedili u bici na Mišaru i Deligradu, a jurišom na 12.000 ustanika 1806. oslobođen je i Beograd čime je izdejstvovan status uticajnog vojnog faktora sa kojim se moralo računati - naglasio je Nikolić.
Na taj način, dodao je on, Srbi su samo postavili svoje pitanje u skladu sa novim viđenjem nacionalnog osećanja i uspeli da se održe vlastitom snagom.
- Sa Srbima se od tada računa u međunarodnoj politici - rekao je Nikolić i dodao da bi sa aspekta rezultata i ideje o slobodi Prvi srpski ustanak pravdao i izraz revolucija, kako je to kvalifikovao jedan od najvećih nemačkih istoričara Leopold Ranke, a kasnije dopunio i istoričar Herman Vendel, rekavši da je to borba za slobodu i jedinstvo - naglasio je predsednik Srbije.
Istorija srpske ustavnosti počinje Zakonopravilom (Nomokanonom) Svetog Save 1219. koje je bilo prvi srpski ustav i jedan od najstarijih ustavnih dokumenata u svetu, rekao je Nikolić i dodao da je drugi po redu srpski ustavni zakon Dušanov zakonik iz 1349. i 1354. U Karađorđevo doba, podsetio je Nikolić, doneto je nekoliko zakona ustavnog karaktera.
- Sretenjski ustav iz 1835. koji danas obeležavamo treći je po redu u našoj istoriji, ali i prvi Ustav moderne srpske države - istakao je Nikolić i dodao da je taj ustav kao i mnogi drugi srpski ustavi ime dobio po prazniku na koji je usvojen Sretenju Gospodnjem.
Srbija je tada dobila Ustav pre velikih sila Rusije, Turske ili Austrije, rekao je predsednik Nikolić i dodao da su se tada stekle istorijske okolnosti. Međutim, ukazao je Nikolić, Sretenjski ustav iz 1835. je bio kratkog veka, a prva protiv ovog ustava istupila je Austrija, jer je njen kancelar knez Meternih baš u to vreme stvorio međunarodnu ligu protiv konstitucionalizma, pa je naš Ustav nazvao ''toliko naprednim da je više nego utopijski''.
Predsednik Srbije pročitao je i nekoliko članova Sretenjskog ustava kao primer naprednog karaktera tog pravnog akta, među kojima su i član 138. u kojem se navodi da "nikakav državni činovnik ne sme voditi trgovine, ni raditi zanata sam i pod svojim imenom", ali i član 118. koji nalaže da "kako rob stupi na srpsku zemlju, od onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Srbiju ili sam u nju pobegao".
Protiv tadašnjeg srpskog ustava bile su i Rusija i Turska ocenjujući ga ne samo liberalnim, već i nesaglasnim sa vazalnim položajem Srbije, a posebno su bile nezadovoljne što nije donet uz njihovu saglasnost.
- One su se zatim, kao i Austrija, uplašile da taj ustav zaista ne postane 'zarazan' i za njihove podanike, naročito odredbe o pravima građana i o Narodnoj skupštini, pa je nazivan i prevratničkim i antihrišćanskim - podsetio je predsednik Srbije.
Čak je i srpska trobojka kao simbol srpske državnosti, izazivala otpor i poslužila kao razlog austrijskom turskom i ruskom odbacivanju Sretenjskog ustava, ocenio je Nikolić dodavši da je čak i knezu Milošu ovakav stav velikih sila išao na ruku, pa ga je, iskoristivši ovaj "velikodušni" dar velikih sila, već marta iste godine stavio van snage.
- Ustav je bio sredstvo za nacionalno oslobođenje. Uspostavio je i ustavno ograničavanje vladara kao i garancije i zaštitu ljudskih prava i sloboda - naglasio je Nikolić.
On je dodao da je tako Prvim ustankom otpočelo obnavljanje srpske države, a Sretenjski ustav je, iako kratkog veka, imao ogroman značaj za razumevanje uloge demokratskih ustanova.
- Sretenjski ustav je predstavljao temelj za demokratizaciju političkih institucija. Prosvetiteljske i liberalne ideje koje su u njemu sadržane bile su osnova za razvoj buduće sprske države - istakao je Nikolić i dodao da otuda i danas imamo širok spektar slobodoumnih ideja - nezavisnot sudstva, građanske slobode i prava, nepriskosnovenost ličnosti, slobodu kretanja i nastanjivanja.
Prijemu su prisustvovali brojni ambasadori, kao i drugi predstavnici političkog i javnog života u Srbiji, vojske, policije, crkvenih zajednica... Nakon čestitanja Dana državnosti i pozdravnog govora upriličen je koktel za zvanice.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
