Izvor: RTS, 08.Apr.2014, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić: Malo urađeno na položaju Roma
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić otvorio je u "Roma art galeriji" izložbu pod nazivom "Zaboravljeni Holokaust" i tom prilikom istakao da se ne sme zaboraviti veza između srpskog i romskog naroda.
Predsednik Nikolić je podsetio da se iduće godine završava Dekada Roma, dodajući da nije video da je neko iskreno u svetu radio na tome da pomogne romskoj populaciji.
Nacionalni savet romske nacionalne manjine uručio je danas po prvi put nagrade ''Zlatni točak'' >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za poseban doprinos inkluziji Roma, a specijalnu nagradu za doprinos u poboljšanju života svih nacionalnih manjina posebno Roma dodeljena je ministru Rasimu Ljajiću.
U kategoriji državne institucije nagrada je uručena Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu građevine i urbanizma i Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i Kancelarije za ljudska i manjinska prava, a nagrade su primili ministri Slavica Đukić Dejanović i Velimir Ilić, državna sekrtetarka Brankica Janković i direktorka Kancelarije Suzana Paunović.
Dobitnici nagrada u kategoriji ambasada su ambasade Švedske, Japana, Nemačke, Italije i SAD, dok su u kategoriji međunarodnih organizacija nagrade dobili Evropska organizacija za brezbednost i saradnju (OSCE),Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA), Kancelarija UN za ljudska prava, UNICEF...
Ima "mnogo prava i puno zaštite na papiru ali nisam video da su poboljšani uslovi i standard Roma" rekao je Nikolić, prenosi Tanjug.
On je rekao da je odrastao u nešto drugačijoj Srbiji, u kojoj nije bilo toliko demokratije, u kojoj su ljudi bili siromašniji, ali, kako je dodao, "tada se više živelo zajedno i bolje smo poznavali jedne druge i saosećali jedni s drugima."
"Kao da smo se negde izgubili u svom ovom razvoju, u trci, nesigurnosti i neizvesnosti hoće li sutra biti lošije nego danas", kazao je Nikolić koji se seća da u Kragujevcu u kojem je odrastao nisu postojale razlike između Roma i ostalih.
"Danas moram da konstatujem da u toj sferi nismo mnogo napredovali, već čak nešto i izgubili", ocenio je on.
Istovremeno istakao je predsednik, Romi između sebe treba da budu složni, jer čim "krene iz Srbije njemu Srbi liče na Rome u Srbiji - pedesetak udruženja, nijedno ne priznaje ono drugo".
"Isti smo i vidi se da živimo u istoj zemlji, sve loše i dobre osobine delimo", kazao je Nikolić dodajući da treba da zaustaviti razmimoilaženja, nesklad, neslaganja, i besmislene sukobe.
Nikolić je podsetio da je pre petnaestak dana bio u Mauthauzenu i da je tamo video istu kapiju, kao na slici koja je izložena, podsećajući da su u logorima strdali Romi, Jevreji, Srbi i Rusi.
Standardizacija romskog jezika
On je rekao da treba da se konačno standardizuje romski jezik, kako bi konačno Romi, ali i Vlasi imali svoj priznati jezik, da na njemu budu štampane knjige.
"Neka vaša deca uče srpski, jer im treba u sredini u kojoj žive, ali treba da nauče i romski da čitaju i pišu, jer će im to otvoriti čitavo bogatstvo", poručio je Nikolić.
On je dodao da je neprihvatljivo da je 95 odsto Roma nezaposleno, da ih nema u državnoj i javnim službama i pozvao Rome da se bore za svoja prava.
Predsednik se osvrnuo i na problem koji Srbija ima sa zapadnom Evropom zbog azilanata.
"Nismo krivi ni mi ni Romi. Svako gleda da živi tamo gde mu je lepše. Ako Romi žele da žive u Nemačkoj treba tamo i da žive jer je ovo svet bez granica. Nismo mi krivi što im tamo daju 800 evra da ne rade, a ovde ne mogu da nađu posao da zarade 300 evra. Zašto postoje bogati ako ne da pomognu siromašnima", podvukao je on.
Predsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković istakao je da je izložba pokušaj da se kroz sliku i pisanu reč prikaže šta se Romima događalo tokom teških vremena "druge svetske kataklizme".
Izložba je priređena pod pokroviteljstvom predsednika Nikolića, povodom sedam decenija od završetka Drugog svetskog rata u Srbiji.
Sadržaj izložbe čini triptih na ovu temu čiji je autor romski slikar Radomir Useinović Kaleja i Izložba knjiga i tekstova o stradanju Roma u Drugom svetskom ratu sa ovih prostora, koju je priredio Dragoljub Acković.
Obe ove celine čine prvi pokušaj ovakve vrste da se vizuelno i tekstualno dočara Holokaust iliti Porajmos kako pogrom nazivaju Romi.
