Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2016, 03:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nikolić: Dan prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Srbiji da bude praznik

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas da će Vladi Srbije uputiti Predlog dopune Zakona o državnim i drugim praznicima u Srbiji kako bi 25. novembar, Dan prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji, postao državni praznik, uz uverenje da će taj predlog naići na nepodeljeno odobravanje.

Severna i južna srpska pokrajina neraskidivo su biće jedinstvene države Srbije, poručio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je Nikolić na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 98 godina od prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbije.

Nikolić je rekao da je AP Vojvodina, ne samo primerom zajedničkog suživota, već i aktivnošću u međunarodnim organizacijama koje okupljaju evropske regije, snažan pokretač napretka cele zemlje.

Različite kulture su naše bogatstvo, naša prednost, a zajedništvo vrlina koje su svesni svi koji bi hteli da nas dele, ocenio je Nikolić.

Zaludan je to posao, unapred osuđen na neuspeh, jer se na ovim prostorima vekovima živi u zajedništvu i slozi, jer je svakodnevni život u svojoj snazi prevazišao i nadgradio i same zakone koji su, usput budi rečeno, sa najvišim zagarantovanim pravima manjina u odnosu na evropske standarde, poručio je predsednik Srbije.

Ti zakoni samo nastavljaju tradiciju Sretenjskog ustava Srbije i odluka Velike narodne skupštine u Novom Sadu. Oslonjeni na takvu baštinu i ne mogu biti drugačiji, a mogu da budu primer za vasceli svet, predočio je Nikolić.

U istoriji Srbije 25. novembar je izuzetno bitan, identitetski određujući datum, a rekao bih ne manje važan od 15. februara, 11. novembara ili 9. maja, ocenio je Nikolić.

Danas jeste praznik za sve građane Srbije, bio je to i prethodnih 98 godina, ali se o njegovom značaju manje govorilo, nedovoljno znalo, smatra Nikolić.

U tom datumu za slavlje ispisana je značajna istorijska stranica Srbije, bez njega današnje Srbije ne bi bilo, a oni koji našu decu uče istoriji zemlje, neka znaju, neka uvek imaju na umu, da naše povesno slovo nije celovito bez saznanja o Velikoj narodnoj skupštini, njenim porukama i odlukama koje danas živimo, naglasio je Nikolić.

Kao što je Srpska vojska donela slobodu, kao što je Kraljevina Srbija garantovala prava, tako i danas Republika Srbija čuva i brani tekovine Velike narodne skupštine, njene odluke i ideje.

U jednoj rečenici iz "Bunjevačkih novina" koje su izašle 1918. godine, a koje su bile posvećene prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji, izrečena je suština ne samo tog trenutka, već sadašnjosti i budućnosti naše otadžbine: "Ko nas deli – taj je neprijatelj naš", rekao je Nikolić i zaključio obraćanje rečima: "Živela Vojvodina! Živela Srbija".

Mirović: Dan ostvarenja viševekovne težnje srpskog naroda

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je 25. novembar 1918. godine, bio dan kada su se ostvarile viševekovne težnje srpskog naroda i njegovih velikana iz ovih krajeva.

"Taj barjak, satkan od vekovnih srpskih snova, preuzeo je Jaša Tomić. On ga je, baš 25. novembra 1918, ovde, u našoj Srpskoj Atini, doneo pred Veliku narodnu skupštinu. Taj barjak su tog, 25. novembra 1918. oberučke prihvatila pre svega naša braća Bunjevci, ali i Šokci, Slovaci, Rusini, Hrvati, Nemci, Mađari", rekao je Mirović.

Mirović je naveo da je, zbog svega toga, 25. novembar 1918. godine, najznačajniji dan u istoriji severnog dela naše otadžbine Srbije i jedan od najznačajnijih dana u srpskoj istoriji uopšte.

„On je kruna vekovne nepokolebljive borbe i žrtvovanje naših slavnih predaka i mi, obeležavajući ga, moramo sami sebi da postavimo pitanja koja bi nam i oni postavili. Jesmo li smo spremni da, kao i oni, ciljevima svoje zemlje i svog naroda podredimo sve lične ciljeve? Jesmo li spremni da s istom posvećenošću i gotovošću na odricanje radimo da svima onima koji dolaze posle nas bude bolje? Jesmo li, najzad, dovoljno hrabri i odlučni da, baš kao ni oni, nikad ne ustuknemo pred iskušenjima i žrtvama koje svaka borba neizbežno traži? Verujem da jesmo, ali to moramo da dokazujemo svakog dana, radeći predano za svoj narod i svoju zemlju. Samo tako ćemo ispuniti zavet slavnih predaka i pokazati da smo ih dostojni", rekao je Mirović i poručio da Vojvodina danas, ujedinjena u svojoj različitosti, korača napred, okupljeni oko ideala kojim bi se i Svetozar Miletić i Jaša Tomić ponosili.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je istakao:

"Ponosan sam što smo ovog dana zajedno u Novom Sadu, jer je to zajedništvo najjača poruka svakog 25. novembra - dana kada su naši preci slogom pobedili u viševekovnoj borbi za nacionalna i politička prava Srba. Na današnji dan, 1918. godine, doneta je jedna od najznačajnijih istorijskih odluka za srpski narod, upravo ovde u Novom Sadu. Talas promena već tada se osećao, jer su pravo glasa prvi put imale i žene, a i one su bile među 757 poslanika Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje, koji su jednoglasno odlučili da se neizostavno prisajedinjuju Kraljevini Srbiji. Ta odluka bila je preduslov za nacionalni opstanak u jedinstvenoj srpskoj državi. Siguran sam da je Velika narodna skupština te davne godine donela dobro svima u Vojvodini, uprkos našim razlikama koje toliko negujemo i čuvamo, a koje nas i čine ovako posebnim. I danas smo okupljeni oko plemenitih ciljeva – da čuvamo ovu državu, da čuvamo naš narod, da negujući istoriju i istinu stvaramo uslove da naša deca sutra imaju kvalitetniji život u jednoj normalnoj, pristojnoj i uređenoj Srbiji, u Srbiji koja svima pruža jednake šanse. A naš Novi Sad, grad velike odluke 1918. godine, danas je grad koji ne propušta šanse da bude još bolji, da uvek bude ponos svih nas", rekao je Vučević.

Učesnici umetničkog programa bili su mešoviti hor "Sveti Roman Slatkopojac" iz Petrovaradina, Tamburaški orkestar RTV Vojvodine, bunjevačko KUD "Aleksandrovo" iz Subotice, a poetske i prozne tekstove govorili su glumci Željka Jelić, Jugoslav Krajnov iz Novog Sada i glumac Miloš Stanković iz Subotice.

Vučević: Dan psrisajedinjenja simbol jedinstva

Vučević, predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević ranije danas su položili vence na spomen ploču na zgradi u kojoj je 25. novembra 1918. godine održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje na kojoj je donela odluku o prisajedinjenju.

Vučević je tom prilikom rekao da Dan prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji ne simbolizuje samo ostvarenje vekovnog sna Srba prečana, odnosno Srba koji su živeli severno od Save i Dunava, već da je on i danas simbol jedinstva.

"To jedinstvo je ključni motiv funkcionisanja državne, pokrajinske i lokalne politike koja se ogleda u tome da okupljeni i ujedinjeni oko zajedničkih ciljeva može uspešno realizovati iste", rekao je Vučević.

On je naglasio da je Dan prisajedinjenja jedan od najsrećnijih datuma u istoriji Novog Sada na koji smo, kako je kazao, veoma ponosni.

"Ono na šta smo takođe ponosni jeste činjenica da su na Velikoj narodnoj skupštini održanoj u Novom Sadu na današnji dan pre 98 godina, glasale i žene i da je još tada pokazan visok stepen demokratičnosti u našoj zajednici. U kontekstu dana koji su pred nama, a to je kampanja vezana za borbu protiv nasilja nad ženama, istakao bih da se žene uvek i svuda moraju apsolutno uvažavati kao ravnopravne članice društva", istakao je Vučević.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević rekao je da je ovo veliki dan za sve građane u Vojvodini i celoj Srbiji, koji je ugrađen u temelje Republike Srbije, jer simbolizuje borbu za slobodu i zajedništvo.

Na spomen ploču učesnicima Velike narodne skupštine koja se nalazi na zgradi nekadašnjeg hotela "Grand" vence su položili i predstavnici Gradskog odbora Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine i predstavnici Nacionalnog saveta Bunjevaca.

Velika Narodna skupština u Novom Sadu proglasila je na današnji dan 1918. godine prisajedinjenje Bačke, Banata i Baranje Srbiji Kraljevini Srbiji.

Prethodnog dana istu odluku je donela Skupština Srema u Rumi.

Ovim povodom, gost Jutarnjeg programa bio je istoričar dr Drago Njegovan.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...