Izvor: BKTV News, 23.Dec.2012, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na startu ili na cilju
Platforma predsednika Tomislava Nikolića nije zbunila ni svetsku i domaću javnost. Nije iznenadjenje ni da su neke stranke, koje su dosad konsultovane, progovorile „jezikom izborne demagogije“, a na nacionalne odgovornosti. Što rekli naši stari – Srbija je to!
Ma šta govorili lideri naših stranaka. Evropa nas je pribila uza zid i na to nas podseća svakog dana. Pa i onda kada hvali. Recimo, predsatvnik EU u Srbiji Dežer. On opet u prvi plan stavlja sve ono na šta insistira Priština. Naravno, to mora da se reši, ali je bolno kada je za bilo koga u Evropi bitnije dogovoriti se oko telefonskog pozivnog broja za Kosovo, nego postaviti uslov da Priština makar pokaže volju da u realnom životu da Srbima koji su ostali na Kosovu i Metohiji garantuje makar sigurnost slobodnog kretanja južno od Ibra i pruži garancije da će, makar i za pola veka, prognani Srbi moći da se vrate na svoja imanja i svoje domove. Dakle, tamo gde su njihovi preci vekovima živeli.
Suština je i tome. U poštovanju od strane EU njihovih sopstvenih normi i ravnoopravnog starta. Sportskim jezikom rečeno – Srbija i Priština su danas u poziciji trkača na 400 metara s preponama, gde je nama opaljen stratni pištolj da krenemo ka datumu za prijem u EU, a Priština je pred ciljem i oni koji su priznali otcepljenje Kosova sada od nas traže da im sami uklonimo i poslednju prepreku pred ciljem! Traže da u daljim pregovorima. To je nesporni put, ušli u EU ili ne. I jednostavno nepotrebno je zbunjivati narod sa onim što je odavno znano – Dosta je priče Kosovo je Srbija! Sa takvim stavom sutra će svaka nacionalna manjina da zatraži da ode iz Srbije, pogotovo ako je u graničnim regijama. I u čemu su naši političari i Srbija kao držaba manje sposobna da odčuva svoje teritorije poput Španije, jer i Katalonija ima svoj poseban status, a Baskija je decenijama činila čuda ali nije postala nezavisna?!
U tom smislu su i iznenadjujuće disonantne izjave ili ponašanja kada je reč o doradi Platforme. Tačno je da Platforma nije „Sveto pismo“. I to je razumljivo i logično. Nijedan predlog nije predlog, ako nije podložan i izmenama. Ali je nelogično da se politički lideri usaglašavaju preko emdija, umesto unutar institucija, izuzev ako bilo ko računa ili priziva nove izbore.
Zasad, ni Skupština, ni narod Srbije nisu izvorno upoznati sa Paltformom, pa samim tim usaglašavanje u svakoj ozbiljnoj državi se obavlja iza „zatvorenih vrata“. I bez mentora sa strane. Transparentnost podrazumeva javno usvajanje, ali ne i javno dogovaranje oko detalja, bez prethodno usaglašenih temeljnih nacionalnih interesa. E, ako oko toga nema saglasnosti – onda su izbori odista jedino mesto na kojem će birači da se izjasne šta je to što više nie „aktuelna priča“.
Gledano po sadašnjem odnosu snaga u Skupštini, izbori bi bilo najlošije rešenje. U svakoj kombinaciji, makar i najneverovatniji, uvek bi oni sa malim broje poslanika, a to znači i relativno ili apsolutno niskim procentom glasača, odlučivali o sudbini Srbije.
Zanimljive su matematičke kombinacije. Ona najneverovatnija, da se udruže SNS i DS, jedina odmah daje komotnu većinu. A nešto logičnija – DS sa SPS / uz PUPS i JS/ imala bi 116 i, recimo, potreban im je URS da bi stigli do 132.
Ovo je, naravno, igra brojki koja nema smisla. Kombinacija sa više njih je „nacionalno skuplja i pogubnija“, jer uvek onaj jedan ili dva glasa do većine utiču više nego kada se neko pojavi sa 21 poslanikom, kao što je DSS.
I u svemu tome valja imati u pameti da Srbija nije Italija da u poslednjih pola veka u proseku ima bar na svake dve ili tri godine izbore, a da ipak od poražene zemlje u Drugom svetskom ratu izraste u treću ili četvrtu ekonomiju Evropske unije.
Mirko Stamenković
Tweet
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
