Izvor: Politika, 18.Jul.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Megalomanski projekti su besmisleni
Ljubiša Ristić, koji sa „Bubom u uhu” drži svetski rekord dugovečnosti, nikada nije pozvan na neku jubilarnu predstavu u JDP-u
Bratislav Braca Petković, reditelj i dramski pisac, nedavno je imenovan za savetnika predsednika države Tomislava Nikolića za kulturu. Petković je, inače, vlasnik Muzeja automobila i pozorišne scene „Moderna garaža. U razgovoru za „Politiku” želeli smo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saznamo koje su to ideje koje će u narednom periodu nastojati da realizuje.
Svedoci smo da je u Srbiji sve izmaklo kontroli. Kultura je urušena spolja, razorena iznutra. Promene su, dakle, neminovne. Od čega krenuti?
Na početku bih citirao reči Slobodana Jovanovića koji je rekao da: „Srpski narod u utakmici naroda može da opstane samo kao kulturna snaga”. Izgubljeno je nacionalno samopouzdanje, zato moramo da uvedemo domaćinski pristup prema institucijama kulture. Srpska napredna stranka je dobila Ministarstvo kulture, ali se još uvek ne zna ko će biti ministar. U svakom slučaju, za prvih 100 dana mora da se pokaže rezultat. Narodni muzej bi mogao da bude otvoren. Da otvorimo makar jedno odeljenje, da se skine skela, odnosno da se opere fasada. Svi megalomanski projekti su besmisleni. Kopanje, pravljenje staklenih piramida po ugledu na Luvr je bespredmetno. Mi smo toliko siromašni, da nam takve egzibicije nisu potrebne. Takođe, to bi značilo još jednu deceniju nerada.
Koji su sledeći planovi?
Ideja je da se u tom zdanju na Trgu republike smesti Muzej Nikole Tesle, jer ovom velikanu treba dati mesto koje mu pripada. Neophodna je stroga kontrola trošenja novca. Narodni muzej bismo smestili u aktuelnom zdanju glavne pošte u Takovskoj ulici. To monumentalno zdanje ima ogroman prostor sa dva atrijuma, lepim salama. Drugo, tu su i tašmajdanski lagumi koji se prostiru do Vukovog spomenika. Pomenuta glavna pošta je istorijsko mesto. Tu je potpisan Hatišerif, tu je bio Karađorđev šator kada je osvajan Beograd. Reč je, zapravo, o pravom Vračarskom platou, odnosno mestu gde su spaljene mošti Svetog Save. Zgrada Predsedništva je nekada bila galerija kneza Pavla. Sada bi mogla da bude nacionalna galerija. A u zdanju Skupštine grada Beograda mogao bi da zaživi Muzej srpskih dinastija. Da prati raspon od Jovana Vladimira do krvave košulje kralja Aleksandra. Koliko danas ima učenika koji ne znaju da vam nabroje tri srpska kralja? Zar to nije poražavajuće. Narodna skupština u periodu kada ne radi isto tako bi mogla da bude dostupna za razgledanje. Napravili bismo u toj centralnoj beogradskoj zoni naš srpski Versaj.
Kriza i tranzicija postali su izgovor za mnoge promašaje u kulturi. Nedavno ste izjavili da veliki broj ljudi na rukovodećim mestima snosi odgovornost zbog urušavanja ustanova kulture?
Oni koji su bili dužni da razvijaju kulturu i kulturne ustanove radili su upravo suprotno. Neki od njih bi trebalo da odu u penziju i da više ne nanose štetu srpskoj kulturi. U pozorištu imamo „svete krave” koje odavno nisu donele ni jednu jedinu kap koristi srpskoj kulturnoj sceni. One već skoro pola veka vladaju, mora se priznati vrlo vešto manipulišu. Uvek se pojavljuju kao alternativa sebi samima. Sve drže pod svojom šapom. Dele nagrade, novac, putuju po svetu. Od egzekutora začas se pretvore u žrtve, a žrtve smo svi mi: srpska kultura, srpsko pozorište. Gde god su spustili šapu sve su spržili, urušili. Sve je njihovo: fondovi, pozorište, festivali, kritika... A sve to uistinu ne postoji i nije u korist naroda i države. To je dovelo do situacije da u Beogradu dobijete predstavu „Zoran Đinđić”. Ne mogu da nam se nameću lažne vrednosti.. Najgora vrsta pozorišnog otpada, diletantska u svakom pogledu. To je daleko od dobrog pozorišta, a sve to još i za državne pare. Svaki bi građanin za čin pljuvanja i povraćanja po zastavi na ulici bio odmah uhapšen. U Americi bi za takav čin odležao robiju, a s obzirom da je to kod nas urađeno u pozorištu, to se proglašava umetničkim činom. Da apsurd bude kompletan, tom Frljiću se uručuje nagrada u Skupštini grada Beograda. To je krunski dokaz da kod nas stručna pozorišna kritika ne postoji. Potpuno je uništena dovođenjem osrednjih netalentovanih piskarala koji uporno hvale promašaje ove družine.
Da pomenem i potpuno urušeno Jugoslovensko dramsko pozorište zbog čijeg stanja bi trebalo pojedini ljudi da odgovaraju. Zameraju Ljubiši Ristiću što je bio u JUL-u. Pa ko je to zamerao Pikasu što je bio ljuti komunista? Ljuša Ristić koji sa „Bubom u uhu” drži svetski rekord dugovečnosti nikada nije pozvan na neku jubilarnu predstavu u JDP-u. Ogroman novac je utrošen u to pozorište koje danas tavori na ivice bede. Pomenimo i bespotrebne glumačke škole koje niču kao pečurke posle kiše, koje iz već osiromašenih roditeljskih novčanika izvlače ogroman novac. Onaj ko bude ministar kulture imaće veliki posao. Raspolažemo mnogobrojnim vrednostima koje treba negovati, a danas smo dovedeni u poziciju da se ponašamo kao divlja zemlja koja je juče zaživela.
Svedoci smo i velikih polemika koje su vođene povodom nacionalnih penzija?
Nacionalne penzije su svakako goruće pitanje oko kojeg se kod nas polemiše. Ljudima se baci koska zbog koje se oni bune i prepucavaju, a sve sa namerom da se zataškaju mnogo ozbiljniji problemi. Tu bačenu kosku oko koje se sasvim nepotrebno glože umetnici svakako treba revidirati.
Kultura, svedoci smo, nije aktivna tema za političke stranke. Resor kulture gotovo da se i ne pominje ili je negde na margini. Vi ipak tvrdite da ste u politiku ušli iz očaja, jer ste videli kuda sve ovo vodi... Kako vidite srpsku kulturu u budućnosti?
Srpska kultura svakako ima budućnost. To su mladi umetnici kojima je uskraćen prostor za kreativni izraz. Umetnost mora da bude patriotska, zato moramo da aktiviramo ljude koji su skrajnuti. Da insistiramo na tradicionalnim nacionalnim vrednostima. Imamo na koga da se oslonimo. Naši preci su nam pokazali put. Zna se tačno šta je moral, kultura, vrlina, krađa, otimačina, lopovluk. Evropa je zanemela onoga trenutka kada je videla sahranu patrijarha Pavla i uverila se da srpski narod vrlo dobro zna da proceni i prepozna vrlinu.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 19.07.2012
