Izvor: B92, 28.Avg.2012, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandić: Nikolićeva podrška važna
Beograd -- Za Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava sastanak sa Nikolićem je prioritet, kaže Kandićeva.
Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo i predstavnica Koalicije za REKOM, kaže za Danas da je Tomislav Nikolić izgubio na sudu u procesu protiv nje i naglašava da je Okružni sud u Beogradu ukinuo presudu Opštinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << suda u Zemunu, koji je proglasio odgovornom za klevetu, ali je u međuvremenu slučaj zastareo.
Osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava (REKOM) jak je razlog da drugi put sretnem Tomislava Nikolića, rekla je ona.
Predstavnici Koalicije za REKOM do sada su se sastali sa gotovo svim predsednicima država bivše SFRJ, ali nisu uspeli bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću da predaju zahtev i peticiju za osnivanje REKOM-a, piše Danas. Na pitanje da li je Koalicija tražila sastanak sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, Kandićeva kaže:
"Što se tiče sastanka sa predsednikom Srbije, to nam je prioritet. Za nas koji vodimo proces REKOM, Tomislav Nikolić je predsednik Srbije i njegova podrška je veoma važna. Bez njegove podrške nema međudržavne komisije REKOM. Tomislava Nikolića sam imala prilike da vidim samo jednom i to na sudu povodom njegove tužbe za krivično delo klevete i uvrede zbog mojih izjava da ima podataka koji ukazuju na vezu između njegovog prisustva u Antinu 1991. godine i ubistva i nestanka hrvatskih civila iz toga sela. Slučaj Antina je dobar primer i argument zašto nam je REKOM potreban. Tomislav Nikolić je uvek tvrdio da u vreme njegovog prisustva u Antinu niko od Hrvata nije ubijen. To treba da kaže neka nezavisna institucija koju će da priznaju sve države u regionu. Moje mišljenje ja da Tomislav Nikolić može jaku regionalnu i međunarodnu podršku da dobije ako u kontekstu REKOM-a pomene Antin i kaže da je njemu lično veoma važno da građane Hrvatske uveri da ništa loše nije napravio dok je kao dobrovoljac boravio u Antinu. Ima stotine događaja kao u Antinu, koji traže hitno razjašnjenje na regionalnom nivou. Zavisno od toga gde ste, u kojoj državi nekadašnje SFRJ, možete da čujete različite priče, uvek o drugima - da su počinili ili na drugi način imali veze sa zločinima. Do suda dođe mali broj slučajeva, a priče kolaju, prenose se preko medija, knjiga, i filmova."
Upitana na koji drugi način će pokušati da institucionalizuje inicijativu za REKOM ukoliko se ne sastane ni sa predsednikom Nikolićem, ona kaže:
"REKOM ne može da propadne. Prema Statutu, koji je predložila Koalicija za REKOM, glavni zadatak REKOM-a je popis ubijenih, poginulih i nestalih u ratovima na teritoriji nekadašnje SFRJ i personalizovanje žrtava. Četiri nevladine organizacije za ljudska prava već nekoliko godina rade na tome. Sa popisom ljudskih gubitaka počeo je Mirsad Tokača u BiH 2004, kada nije bilo govora o REKOM-u. Od ovog leta, u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo, predaje Bosansku knjigu mrtvih u štampu. Time, ta knjiga, koju čini 95.000 imena žrtava ratova, postaje javno dobro, koje može da pomogne i ostvarenju mandata REKOM-a. Fond za humanitarno pravo i FHP Kosovo izdali su prvi tom Kosovske knjige pamćenja, koju čine zapisi o stradanju 2.250 ljudi tokom 1998. godine. Nastavljamo sa popisom žrtava iz 1999. i 2000. Sa Dokumentom iz Hrvatske, koristeći razne izvore, sprovodimo popis ljudskih gubitaka tokom i nakon akcija „Bljesak“ i „Oluja“, a pored toga intenzivno radimo i na dokumentovanju stradanja državljana Srbije i Crne Gore u ratu u Hrvatskoj 1991. godine. Zaključak je da REKOM neće krenuti od nule. Najmanje 80 odsto njegovog zadataka koji se odnosi na popis stradalih biće ostvaren pre nego što REKOM bude osnovan. Ako države propuste da stave pečat na ovaj zajednički spomenik žrtvama, biće to istorijska odgovornost aktuelnih predsednika država i vlada.
Na pitanje da li će od predsednika zemalja regiona tražiti da izvrše pritisak na Srbiju da učestvuje u osnivanju REKOM-a, Kandićeva je za Danas rekla:
"Pritisak na manje voljne stvoriće se u trenutku kada dva predsednika, računamo na predsednike Hrvatske i Crne Gore, delegiraju svoje lične predstavnike u Regionalnu ekspertsku grupu za razmatranje Statuta REKOM, koji je preložila Koalicija za REKOM. Po mom mišljenju, to će uticati na brže uključivanje predsednika drugih država."
"Povodom svetskog dana mira, Koalicija za REKOM organizuje 22. septembra u svim glavnim gradovima država u regionu, akciju „REKOM za budućnost“. Pišemo predsednicima država u regionu, podsećamo ih na obavezu da konkretizuju svoju podršku Inicijativi REKOM," kaže Kandićeva i dodaje: "Tog dana napisaćemo i poslati po 100 razglednica svakom predsedniku, predsednici, članovima Predsedništva BiH. Za tri meseca ponovo. Građani će podsetiti predsednicu Kosova, predsednika Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Srbije i članove Predsedništva BiH da je na redu novi korak, REKOM za budućnost."
