Izvor: Politika, 17.Maj.2013, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izložba i opera u Viminacijumu

Postavku u čast obeležavanja godinjice Milanskog edikta otvara predsednik Srbije

U okviru programa obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo izjednačeno sa ostalim religijama, predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas će u Viminacijumu svečano otvoriti izložbu Narodnog muzeja u Beogradu koja prikazuje zaostavštinu Rimskog carstva u Srbiji, a u rekonstruisanom rimskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << amfiteatru potom će biti izvedena Verdijeva opera „Aida” u izvođenju beogradskog Narodnog pozorišta.

Na izložbi „Konstantin Veliki i Milanski edikt 313 – rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije” biće prikazano 180 reprezentativnih arheoloških artefakata koji se čuvaju u nekoliko naših muzeja. Skulpture i fragmenti arhitektonske plastike, freske, mozaici, nakit, kultni predmeti i predmeti ceremonijalnog karaktera, posude od plemenitih metala, keramike i stakla, delovi vojne paradne opreme i rimski carski novac, predstavljaju autentična svedočanstva o različitim aspektima života, javnoj i privatnoj pobožnosti, o luksuzu i svakodnevnom.

Eksponati potiču sa različitih lokaliteta, među kojima su najznačajniji oni otkriveni u okviru rezidencijalnih kompleksa u Sirmijumu (današnja Sremska Mitrovica), Naisu (današnji Niš), i Medijani kod Niša. Bogatstvo života u tim urbanim centrima reprezentuju nalazi od zlata, srebra i bronze, a veoma značajnu rudarsku i zanatsku delatnost na ovoj teritoriji predstavljaju nalazi pronađeni u Singidunumu (današnji Beograd), Viminacijumu (Kostolac kod Požarevca), ali i oni iz okoline Šapca, iz oblasti planine Rudnik i iz dunavskog limesa.

Pojedini od eksponata pripadaju svetskoj kulturnoj baštini, rekla je direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić-Brešković koja je izdvojila portret Konstantina Velikog, u bronzi, otkriven 1900. u Naisu kao deo monumentalne statue, verovatno konjaničke, u prirodnoj veličini. Statua je, verovatno, nastala 334. godine, i ukrašavala je glavni trg antičkog Niša. Carski portreti bili su zamena za njegovo fizičko prisustvo i služili su carskoj propagandi i ideologiji vladara.

U operi „Aida” Đuzepa Verdija čija se 200. godišnjica od rođenja obeležava ove godine, glavnu ulogu tumačiće prvakinja Beogradske opere Jasmina Trumbetaš-Petrović. U predstavi učestvuje preko 200 izvođača, a kao gosti se predstavljaju Italijani – tenor Frančesko Anile (Ramades), i bariton Elija Fabijan (Amonasro). Diriguje Ivan Kožuharov, direktor Opere u Burgasu (Bugarska).

Dejan Savić, upravnik Narodnog pozorišta, najavio je da je ovo prvo izvođenje neke opere ovog pozorišta na otvorenom. Stoga će biti obezbeđeno dodatno ozvučenje, učesnici će biti kostimirani, a

scenografija je, zbog specifičnosti mesta izvođenja, izmenjena i dopunjena laserskim projekcijama. „Amfiteatar u Viminacijumu ne zaostaje za svetskim scenama na otvorenom. Svi tehnički uslovi su obezbeđeni, a i vreme će nas poslužiti. Biće ovo spektakl”, rekao je Savić.

Slavica Trifunović, rukovodilac projekta „Milanski edikt”, najavila je za sada urađeno 1100 sedišta, ali će uz određena proširenja  Viminacijumu danas primiti 2.200 posetilaca, a da će amfiteatar, sa oko 4. 500 mesta, biti potpuno rekonstruisan do kraja godine. Posetioci, kako dodaje, automobile treba da ostave na parkingu kod Privrednog društva „Kostolac”, odakle će autobusima biti prevezeni do Viminacijuma.

Andrea Arnaldo, portparol u ambasadi Italije naglasio je da je „Aida” kao stvorena za izvođenje u Viminacijumu, lokalitetu koji dodatno povezuje Srbiju i rimsko nasleđe. „Ovaj događaj svedoči o dobrim kulturnim vezama Srbije i Italije i o interesovanju koje Italijani imaju u očuvanju kulturne baštine u Viminacijumu”, rekao je Arnaldo.

M. Sretenović

objavljeno: 18.05.2013.

Nastavak na Politika...

Beta: Izložba o Konstantinu i opera Aida večeras u Viminacijumu

Beta: Predsednik otvorio izložbu o zaostavštini Rimskog carstva

Radio Televizija Vojvodine: Nikolić u Viminacijumu: Konstantinova vizija i za modernu Srbiju