Izvor: Politika, 07.Feb.2013, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istanbul na Dunavu, Beograd na Bosforu
Zgusnut raspored srpsko-turskog diplomatskog saobraćaja ne može da prođe nezapaženo. Prvo je šef diplomatije Ahmet Davutoglu u petak bio u Beogradu, već u ponedeljak predsednik Tomislav Nikolić boravio je u Ankari.
Dve posete u samo četiri dana posle dužeg perioda pasivnosti izazvanog izborima u Srbiji i turskim prioritetima na Bliskom istoku.
Iako je interesovanje za tursku spoljnu politiku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Balkanu ovde u međuvremenu intenzivno raslo, propraćeno često kritikama „neoosmanizma”, posete na visokim nivoima jasan su signal da odnosi nisu pretrpeli štetu ni od vakuuma u kontaktima ni od kritika.
Očigledno je da su dvojica agilnih, sposobnih i pragmatičnih ambasadora sa dobrim poznavanjem odnosa – Dušan Spasojević u Ankari i Mehmet Kemal Bozaj u Beogradu – doprineli da njihove vlade izađu iz perioda jednogodišnje pasivnosti i intenziviraju saradnju duž već markiranog puta.
Bez obzira na razmimoilaženja oko Kosova koja treba prepustiti formuli „slažemo se da se ne slažemo”, političkih problema nema. Srbija je, recimo, jedina zemlja sa Balkana koja je glasala za Palestinu u UN, baš kao i Turska.
Nikolić je sa sobom za Istanbul poveo više ministara, a sastav delegacije ukazuje na prioritetni značaj ekonomske saradnje.
Turska je poslednje decenije izrasla u ekonomskog džina koji na sve strane traži nova tržišta za svoje moćne investitore. Balkan nije zaobiđen, ali Srbija je tu po strani.
Iako mi je maja prošle godine predsednik Abdulah Gul u intervjuu najavio da ćemo „uskoro doživeti neku vrstu ekonomske eksplozije u pozitivnom smislu”, ništa značajnije se nije dogodilo.
Turski predsednik sada je doslovno ponovio ove reči ali i najavio da turske i srpske firme uveliko rade na projektu izgradnje autoputa kroz Srbiju na Koridoru 11, ka Jadranu.
Činjenica da je dogovoren samit dve vlade – prvi posle samita sa Italijom – ukazuje da udvostručenje robne razmene sa pola na milijardu evra godišnje ne zvuči nerealno.
Obe balkanske trilaterale – Srbija, BiH, Turska i Srbija, BiH, Hrvatska – već duže vreme su u zastoju. Okrećući se Bliskom istoku, Turska je zapostavila projekat „2012. – Godina mira na Balkanu”.
Istovremeno, ozbiljne ambicije Turske kao medijatora na Bliskom istoku srušene su zbivanjima u Siriji koja je postala grobnica Davotogluovog koncepta „nula problema sa susedima”. Štaviše, snažna identifikacija sa protivnicima predsednika Bašara el Asada udaljila je Tursku od Rusije, Kine, Iraka i Irana.
Na Kavkazu vlada status kvo. Nema napretka u normalizaciji odnosa Turske i Jermenije.
Izgleda da je Balkan jedini preostali region za popravni ispit Davutogluovih doktrina koje su kompromitovane u Siriji i, tvrdi se, u poslednje vreme ugrozile njegovo mesto šefa diplomatije.
Nagovešteno tursko „zbogom” EU i očekivano dugo vreme koje će Srbija provesti u čekaonici Unije nekako logično upućuju dve zemlje da pojačaju saradnju. Nema razloga da Beograd strahuje da će naljutiti EU.
Boško Jakšić
objavljeno: 07.02.2013.
