Izvor: Vesti-online.com, 18.Jan.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gubitnik od Bajčetine

Ključni ekser u trulu dasku političkog poverenja naroda prema onome što kao predsednik radi Tomislav Nikolić zakucan je ovih dana usvajanjem Rezolucije i Platforme u Skupštini Srbije o Kosmetu. Tada je definitivno postalo jasno da nema ništa od onog radikalnog prekida sa starom praksom, politikom "žutih", daljom prodajom državnih interesa i rasprodajom ovo malo srpske sirotinje što je ostalo. Velika očekivanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pre svega od Tome, nakon pobede na izborima, nestala su kao mehur od sapunice, a da se ljudi u Srbiji, nakon toga, nisu baš ničemu obradovali.

Dr Radivoje Petrović

Srpski knez od Bajčetine je u aktuelnoj podeli posla zadužen za sve, a zapravo od njega ništa ne zavisi, niti on pokazuje volju i upornost da bilo šta u tome promeni. Dačić je preuzeo da brine o Kosmetu, Vučić o korupciji, Dinkić uprkos svemu drži sve konce ekonomije, a Tomi je, kao čoveku kome se bezrezervno verovalo, ostalo da čuva i gaji ono što bi u ovim tragičnim danima za Srbiju bilo najdragocenije - ugled, veru i poverenje u vlast i njeno opredeljenje da se služi narodu.

Tu bitku Toma je izgubio na Kosmetu. Kada se pojavila izvorna verzija njegove platforme, na političkom horizontu Srbije zasijala je nada da nije sve izgubljeno. Strategija kapitulacije i puzeće okupacije, u kojoj je Srbija, dobila je svoju alternativu u srpskom stanovištu prema Kosmetu, pre svega u stavovima da se ovo ključno nacionalno pitanje ne vezuje za evropske integracije kao i da definitivni dogovor sa Prištinom ne može da se pravi "na parče", već kada se kompletira celina rešenja. Umesto toga, dobili smo dokumenta koja insistiraju na evropskim integracijama po svaku cenu, nastavlja se prodaja Kosmeta na parče, a početno poverenje u predsednikov radikalan pristup Kosmetu zatrpan je tobožnjim jedinstvom na vrhu države. Složno ka izgubljenom Kosmetu!

Kosmet je samo povod da se u analizama svega što utiče na život prosečnog građanina Srbije vidi kontinuitet daljeg propadanja i na političkom, i na ekonomskom, i na duhovnom planu. Istina je da predsednik Republike raspolaže ograničenim ustavnim ovlašćenjima, ali može li to da bude Tomino opravdanje što dozvoljava da se kruni autoritet i dostojanstvo države u komunikaciji sa Hrvatskom, povodom uklanjanja spomenika u Preševu, strancima rasprodaje obradiva zemlja, vodi dozirana borba protiv korupcije... Kakvu korist ima običan smrtnik u Srbiji što je Mišković drugi mesec u bajboku, ili što se još krčka optužnica protiv bivšeg ministra Dulića, ako nije ni na pomolu neko rešenje za ekonomski kolaps i dalje osiromašenje najvećeg broja ljudi.

Prvi srpski domaćin ostaće upamćen po dve nesvakidašnje političke činjenice: prvo, odvajajući se od radikala i stvarajući naprednjake, Nikolić je definitivno sahranio opoziciju u Srbiju i od tada nema osetnijeg delovanja protiv vlasti. Svaki otpor onome što čini vlast sveo se na folklornu pojavu pojedinačnih kritika i istupanja, van institucija. Nikolić je u tom ambijentu za tri godine prošao neverovatan put od osnivanja stranke do njene pobede na predsedničkim i parlamentarnim izborima. Uz primetnu naklonost stranih faktora, kome se dugovi vraćaju kad se sedne na vlast.

I drugo: za nešto više od pola godine ogromno očekivanje i poverenje koju su uživali naprednjaci, pre svega zbog onoga što je kao garancija značio Toma, istopili su se u nepovrat. Paradigma te njegove pozicije je rasprava na poslednjem zasedanju parlamenta kada su se DS-ovci, Čedini liberali i ostali igrali Tomom, dodatno mu rušeći pretpostavljeni autoritet i ono malo ugleda što je ostalo.

Pozicija predsednika Republike, u koga su polagane velike nade, po mnogome podseća na njegovu nemoć ispoljenu u vreme sedenja na stiroporu i neuspešnog gladovanja zbog prevremenih izbora. Ako je tada počeo pad onog Tome kome se verovalo, onda je nakon Kosmeta on definitivno postao marioneta kojom će se još dugo igrati.

Nastavak na Vesti-online.com...