Izvor: Politika, 03.Jan.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani u 2014. godini očekuju izbore
Aleksandar Vučić ostavio najjači pozitivan utisak na 50 odsto građana, a prvi sledeći, šef države Tomislav Nikolić na 15 odsto njih
Ako je na kraju 2012. godine Aleksandar Vučić proglašavan za ličnost godine, onda bi se možda 2013. mogla proglasiti godinom ličnosti Aleksandra Vučića. Sudeći makar po rezultatima već tradicionalne novogodišnje ankete „Politike” i agencije „Faktor plus”, prvi potpredsednik Vlade Srbije i lider naprednjaka zadobio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je toliku naklonost građana da su sve ostale viđenije političke ličnosti veoma daleko iza njega.
Poslednje četiri godine, naime, po četiri, pet političara izdvajalo se na vrhu naše liste pozitivnih utisaka, ali razlike među njima, sa današnjih pozicija, deluju kao veoma male. Tako je, na primer, na kraju 2012. godine 24 odsto ispitanika imalo pozitivan utisak o Vučiću, o Tomislavu Nikoliću – 21, o Draganu Đilasu – 16, a o Ivici Dačiću – 14 odsto. Posle tačno godinu dana Vučić je „skočio” na 50 odsto, a o prvom sledećem, šefu države Tomislavu Nikoliću, najpozitivnije utiske ima 15 odsto ispitanika.
Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus”, koja je sprovela ovo istraživanje, od 19. do 26. decembra, na uzorku od 1.100 punoletnih stanovnika Srbije, zaključuje da je Vučić definitivno isplivao kao dominantna ličnost u političkom životu i moguće je da je dostigao zenit, mada se ne može osporiti ni mogućnost daljeg rasta njegove popularnosti.
„Osim premijera Ivice Dačića, niko drugi tokom 2013. godine nije imao neku važnu ulogu. Predsednik Nikolić je prilično mirovao. On nije imao nekih vidljivih većih aktivnosti, tako da nije mogao ni da oduševi ni da razočara, što pokazuju i odgovori ispitanika na pitanje da li su zadovoljni njegovim radom. Dragan Đilas je, opet, izašao iz 2013. kao gubitnik – izgubio je vlast u Beogradu, imao je sukobe u stranci, mnogi su ga napustili, na kraju je i Aleksandar Šapić otišao. Boris Tadić se na neki način aktivirao poslednjih meseci i čini mi se da je više zasmetao Đilasu, nego što je popravio utisak o sebi”, ističe Pejić.
Činjenicu da se veoma pogoršao utisak o lideru Ujedinjenih regiona Srbije koji na „negativnoj” listi vodi sa 25 odsto, dok je pre godinu dana imao sedam „negativnih” procenata, Pejić objašnjava time što je tokom 2013. bio više u fokusu javnosti. „Nije on ranije bio ništa simpatičniji ili sada manje simpatičan, nego je u 2012. na izborima relativno dobro prošao, ušao je u vladu, imao dobre odnose sa Dačićem i Vučićem, nije bio na udaru... U međuvremenu je poneo teret loše ekonomske situacije, označen je kao neko ko ne radi dobro posao u vladi, ’otpušten’ je iz te vlade i bilo je prilično negativnih medijskih priloga o njemu”, kaže Pejić.
Nešto manje od Vučića „odskočila” je i njegova stranka tokom protekle godine. U istraživanju pre godinu dana zabeležena je podrška od 35,8 odsto za Srpsku naprednu stranku, dok je Demokratska stranka imala 17,9, a Socijalistička partija Srbije 9,4 odsto. Sada SNS ima zavidnih 43,9 procenata, za nijansu je porastao rejting i SPS, ali su demokrate pale na 11,6 odsto.
Naša novogodišnja anketa o raspoloženju javnosti u Srbiji kaže, prema tumačenju Vladimira Pejića, da građani očekuju parlamentarne, pa i pokrajinske izbore u 2014. „Mnogo toga se promenilo na političkoj sceni za godinu dana, a mnogo se i priča o izborima. Deluje i da je najjača stranka naklonjena izborima i zato je razmišljanje i očekivanje građana sasvim logično”, ističe on.
Budući da većina stranaka još krije od javnosti svoje adute za predstojeće lokalne izbore u Beogradu, ili još nisu našle dobrog kandidata za gradonačelnika, „Politika” i „Faktor plus” pokušale su da „izmere” šanse nekih ličnosti o kojima se do sada samo spekulisalo. I rezultat je, bar u ovom trenutku, prilično porazan za sve – čak 65 odsto građana zaključilo je da im niko sa ove naše liste nije posebno zanimljiv. Jeste da bivši gradonačelnik i lider DS-a Dragan Đilas, čija je „kandidatura” i jedina izvesna, trenutno ima veću podršku od svih pominjanih naprednjačkih kandidata (Stefanović, Mihajlović, Čović, Mali) i drugih, ali ovih njegovih 11 odsto ipak sigurno ne govore da može da se opusti.
Izbori za Beograd, naravno, još nisu raspisani i kad kampanja zvanično počne i stranke istaknu svoje kandidate situacija će se sigurno znatno izmeniti – samo u čiju korist? Na osnovu ovih rezultata Pejić zaključuje da Beogradu očigledno treba „osveženje”, to jest neka nova lica koja će se kandidovati, a koja bi možda imala šansu čak i ako nisu favoriti neke stranke, uz uslove da imaju podršku medija i dobar program. To, opet, ne znači da Đilas i ostali ne bi bolje prošle.
Pitanja o strateškim pravcima Srbije pokazala su, čini se, da smo prilično proevropski nastrojeni. Mada, ukazuje Pejić, ovo ipak ne mora da znači da bi svi oni koji su se izjasnili za nastavak evropskog puta Srbije na nekom referendumu glasali za EU. Evropski put nam je generalno prihvatljiv, ali ne po svaku cenu. Na ovakav rezultat utiče i činjenica da su sve parlamentarne stranke (sem Demokratske stranke Srbije) za EU, a njihovi glasači to slušaju. A to što je 21 odsto ispitanika za potpuni prekid pregovora sa EU i političku neutralnost, što je glavna poruka politike DSS-a, koji je, opet, tek malo iznad cenzusa (iako je to stabilno), govori da Koštuničina stranka ne koristi potencijal koji ima, to jest da je dosta pasivna.
S druge stranke, Pejića nije iznenadilo to što više od polovine ispitanika nije za okretanje Srbije Evroazijskoj ekonomskoj zajednici (EEZ). Kako kaže, niko do sada nije stavljao takvo pitanje pred njih, a ne znaju ni šta je to i da u pitanju nije, kao predvodnik EEZ, naznačena Rusija prema kojoj generalno postoji pozitivno osećanje i poverenje, rezultat bi bio još negativniji.
B. Baković
objavljeno: 03.01.2014.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić, Nova godina
