Izvor: Večernje novosti, 27.Jun.2013, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čurug: Grom udario u spomenik pomirenja

U NOĆI između subote i nedelje, u oluji koja je protutnjala tim delom južne Bačke, grom je udario u spomenik Mađarima ubijenim s kraja 1944. i s početka 1945. Njega su dva dana kasnije, u sredu, otkrili predsednik Srbije Tomislav Nikolić i njegov mađarski kolega Janoš Ader, označivši tako „istorijsko srpsko-mađarsko pomirenje“. - Oštećenje, na sreću, nije bilo veliko, otkinuto je samo nekoliko dekorativnih granitnih ploča, nalepljenih na armiranu betonsku konstrukciju - priča pored spomenika Milan Radomir, predsednik Memorijalnog društva „Racija 1942“ i jedan od inicijatora pomirenja u Čurugu. Oštećenje nije, ali uzbuđenje jeste, nastavlja sagovornik „Novosti“, jer se sumnjalo da je spomenik možda namerno oštećen. Mesto je bilo blokirano, pa ni on sam nije odmah mogao da priđe, a izvršen je detaljan uviđaj. - Po nagoreloj i iskrivljenoj armaturnoj žici na levom gornjem uglu koja je, očigledno, ostala da štrči i privukla elaktricitet, bilo je jasno da je reč o udaru groma - kaže Radomir. - U nedelju po podne su, istina po ranijem planu, došla i delegacija iz kabineta predsednika Nikolića, kao i zabrinuti mađarski ambasador Oskar Nikovic, i sami se uverili o čemu je reč.STRAH OD UDARA S NEBA KADA je čula da je grom oštetio spomenik, Julijana Teleki, jedan od glavnih inicijatora njegovog podizanja se, veli, baš uplašila.- Pomislila sam da je to znak da nas Bog ne voli - kaže ova rođena Čuružanka koja živi u Bečeju. U trenutku udara groma, na sreću, na spomeniku nisu bile postavljene bronzane figure muškarca, dečaka i raspetog Isusa koje su deo cele kompozicije, jer bi one, svakako, takođe privukle elektricitet. Instalirane su u ponedeljak po podne, dan i po pre dolaska Nikolića i Adera, kada je popravljeno i oštećenje od udara groma. Što se, pak, komentara u samom Čurugu tiče, oni se kreću od polušaljivih, do vrlo ozbiljnih koji i u ovome vide potvrdu za uverenje da podizanje spomenika nije trebalo ni dozvoliti. - Možda mu, ipak, nije suđeno da tu stoji - kažu, tonom između ozbiljnog i ironičnog, Stevan Grujić i Vojislav Sredić, Čuružani koji su jedva prevalili dvadesetu i senke sive prošlosti ih se manje dotiču. Na drugoj strani, mada rođen posle Drugog svetskog rata, Milorad Radnov veli da ovo doživljava kao potvrdu svog uverenja da je podizanje spomenika ruganje srpskim žrtvama. - Svi znaju da sam ateista, ali je ovo, verujte mi, božji znak - izričit je Radnov. - Tamo nisu sahranjeni nevini ljudi, već zlikovci koji su u raciji iz 1942. učestvovali u strašnom pokolju čuruških Srba. Njima spomenik nije trebalo dizati. Najzad, ima Čuružana koji sve ovo, sarkastično, objašnjavaju time što, u trenutku udara groma, spomenik nije bio osveštan. - Pošto su to u sredu uradili biskupi Ivan Penzeš i Laslo Nemet, to se sigurno više neće dešavati - vele. - Posebno ako se na umu ima da su tome prisustvovale i naše vladike, pa je sve rešeno po oba crkvena obreda. NADZOR DANONOĆNO MADA od groma ne mogu da ga zaštite, pripadnici policije danonoćno čuvaju spomenik mađarskim žrtvama. Razlog je, vele, manje strah da će ga neko oskrnaviti, a više bojazan da bi, u ovom kraju poznatom po masovnim sitnim krađama, lopovi mogli da ukradu vredne bronzane figure. Narednih dana biće instaliran video-nadzor.

Nastavak na Večernje novosti...