Izvor: RTS, 02.Okt.2014, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čiji su vojvođanski Bunjevci?
Bunjevačkoj deci donirani su u septembru udžbenici na ćirilici. Predsednik Hrvatske opomenuo je Beograd da pokušava da asimiluje Bunjevce, dok je Tomislav Nikolić odgovorio da Bunjevci nisu ni Srbi, ni Hrvati, već svoji. Od politike na visokom nivou, same Bunjevce više zanima kako će biti na lokalu.
Nacionalne manjine u Vojvodini dobiće krajem oktobra nove predstavnike nacionalnih saveta. U vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kad se slavi požnjeveno i igraju Bunjevačke igre postoji bojazan da će ove jeseni one biti i političke.
Predsednik Hrvatskog nacionalnog veća Slaven Bačić, koji se izjašnjava kao Hrvat-Bunjevac tvrdi da su svi Bunjevci Hrvati, tačnije podgrupa tog naroda, a da Srbija podstiče samostalnost Bunjevaca i manipuliše njihovim identitetom.
"Sporna je uloga države u oblikovanju tog identiteta, budući da zajednica koja sebe definiše isključivo kao Bunjevci, nema ni elementarnih kapaciteta da to ostvari. I tada, srpske naučne, kulturne institucije podržavaju taj projekt, a s druge strane, političari, pre svega konzervativni političari, ovo dalje promovišu", smatra Bačić.
Bunjevci su iz Hrvatske na prostor Vojvodine došli pod svojim imenom i identitet nije sporan, tvrdi druga strana.
"Kako objašnjavati popise iz Like, Krbave i Dalmacije s početka 18. veka gde su popisani posebno Bunjevci, posebno Hrvati", pita Suzana Kujundžić Ostojić, privremeni predsednik Nacionalnog saveta Bunjevaca.
Kada je 1918. godine bila velika skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena povodom pripajanja Srbiji, Bunjevci su, kaže Suzana Kujundžić Ostojić, bili jedan deo konstitutivnog naroda . "Kako su to uradili ljudi pod tim imenom, ako ih nije bilo. Na toj istoj skupštini bio je jedan delegat Hrvat", ističe predsednica NSB.
A, niti jedan Hrvat nije bio na naučnom skupu u Subotičkoj gradskoj kući kada je trebalo govoriti baš o identitetu Bunjevaca - jer gradonačelnik to nije dozvolio.
Organizatori iz Hrvatskog nacionalnog veća, pored toga što su udžbenici poklonjeni samo Bunjevcima, a ne i Hrvatima, i ovo vide kao neravnopravan odnos vlasti prema njima jer su Bunjevci par dana pre toga imali skup u istoj zgradi.
Gradonačelnik Jend Maglai kaže da je održani skup imao folklorni, a nedozvoljeni - drugačiji karakter.
"Ne želim da se u ovoj zgradi dok sam gradonačelnik grada Subotice, prebrojavaju krvna zrnca bilo kog mog sugrađanina, šta je on i kako je", rekao je Maglai.
U Bunjevačkom nacionalnom savetu kažu da su navikli na razne pokušaje asimilacije i da nikome do sada nije uspelo. Smatraju da su novi pokušaji predizbornog karaktera.
"Moglo bi se posmatrati i zbog trenutka kada dolazi, a to je izbor za nove nacionalne savete, i bunjevačke i hrvatske i tako dalje. Smatram da je to jako loša politika i to ne vodi ničemu, pre svega ne razgovoru dve zajednice koji je očigledno potreban", rekla je Suzana Kujundžić Ostojić.
Ističe da su, sa druge strane, Bunjevci "veoma tvrdi da će ostati ono što su bili pre tri veka i mnogo pre toga". "Teških trenutaka je za nas bilo mnogo i ginulo se i umiralo, a ne da su se preživeli jedni izbori za nacionalni savet", kaže Suzana Kujundžić Ostojić.
Dve zajednice retko se slažu po mnogim pitanjima. Da politika stoji iza izbora za nacionalne savete, nije jedno od njih.
"Određenim političkim igrama nastoji umrviti nacionalne zajednice. Priča Bunjevci-Hrvati je slična sa pričom Vlasi-Rumuni, ima još takvih priča i mislim da je to suština takvih pitanja gde vlasti uvek podupiru one umrvljene, izdvojene entitete", rekao je Bačić.
Izbori za predstavnike nacionalnih saveta su zakazani za 26. oktobar.
