Izvor: Glas javnosti, 12.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČEKAJUĆI FAJRONT - DRAGOLJUB PETROVIĆ
Onaj srpski radikal iz Odžaka s modernom frizurom što je ovih dana mucao kako je imao tremu dok je razgovarao s Tomom Nikolićem, pa se posle pokajao pošto celu noć nije spavao sedeći na klupi u parku kraj Skupštine (da mu se oduzmu dnevnice za prenoćište) najbolji je dokaz da u Srpskoj radikalnoj stranci pola poslanika nikada nije razgovaralo sa Tomislavom Nikolićem, a verovatno Tomislav Nikolić ne bi ni imao pojma >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ko su oni da mu trenutno ne trebaju u akciji „kume, izgore ti stranka“. SRS i jeste takva piramidalno partijska tvorevina - tu je poslanik svaki klimoglavi skupljač knjiga dr V. Šešelja T. Nikolića naređanih u regalu iznad televizora s šustiklom cvetnog dezena, koji ume da sasluša naređenje i salutira, i svaki evet-efendija (što stalno viče „da“) koji posle tog „saslušavanja“ ume da po propisima podigne desnu ruku ili ubaci poslaničku karticu u poslaničku jedinicu i glasa. Takvu stranku su stvorili Vojislav Šešelj i, da se ne zaboravi - Tomislav Nikolić.
Tetoše se ko medvedi. Šešelj maltretira Nikolića, Nikolić maltretira Todorovića, Todorović maltretira Vučića, Vučić maltretira Radetu, Radeta maltretira ove što nikad nisu pričali sa Tomom, a povremeno i kune sve po spisku. Luda kuća, rek’o bi dr Dragan Dabić, i dovatio gusle.
Kad se radikali pokarabase, tu trava ne raste. Imao sam priliku davno da pravim intervju s jednim radikalom koji je najuren iz partije, a takvih je za 16 godina bilo za dva poslanička kluba. Autorizovao ga čovek pet dana. Prvi dan je bio zadovoljan. Taman da tekst pustimo u štampu, kad eto ga zove on. Oće da doda nešto. Setio se da „onaj imao švalerku“, i to ne jednu, nego tri. Dobro, odnesemo mu tekst, on dopiše imena i funkcije sve tri „švalerke“. I samo podvriskuje i oblizuje se jezikom od zadovoljstva što konačno može da im napakosti. Odlično, onda menjamo naslov. Sutra zove opet. Nemoj imena švalerki, daj samo da je imao tri. Četvrti dan zove da se doda tamo da vrlo ceni tog i tog, on mu je ko sin. Vučić je divan dečko, s njim se čuje redovno. Peti dan izbacuje ono što je dopisao treći dan, a dodaje ono što je izbacio drugi dan. Šesti dan tekst izašao na dve strane. Zove besan: „Uuu, al ste mi pustili sliku, izgledam ko svinja“. A tekst? „Ma nije loš, samo si mi dao malo vremena, imao bih ja štošta još da dodam... Požurivao si me, brate, mnogo... Ne znaš ti šta ja sve znam... A što si izbacio ono za švalerke?“
Stiče se utisak da ko god izađe iz tog začaranog patriotskog kruga zvanog SRS odahne ko da je uspeo da zbriše iz Alkatraza. Kada bi parafrazirali čuvenu repliku iz „Mi nismo anđeli“, gde hipik sedi na pustoj plaži i svira gitaru, napuštanje SRS moglo bi se opisati kao „nema Šešelja i Tome da se deru, nema Radete da te kune, kuliraš. Sloboda!“ Prljav veš se gomila, pa prosto ne mogu da se odluče šta će da prvo da odnesu na pranje kad ih izbace iz tog pokvarenog vešeraja. Šta li će tek da bidne sada, kada se ovaj monolitni skup raspao na dva neravnopravna dela, pa oba tvorca samo čekaju da počnu da se frljaju švalerkama i drugim zanimljivostima, ko onaj.
Toma će od „jedine nade za Srbiju“ postati „izdajnik i ubačeni dosovski špijun“, kad ga bude opisivao Šešelj, dok će Šešelj od „najboljeg Srbina i borca protiv haške tiranije“ postati „veliki diktator i kočničar demokratije“, kad ga bude opisivao Toma. Da nisu radikalska posla, bila bi „ciganjska“.
Seselj je da bi spasio guzicu napravio dil sa Tadicem i Haskim sudom da ga puste na slobodu a on ce razbiti sopstvenu stranku rako da za Srbiju radikali nikad vise nece biti opasnost. Toje jedina istina i druge nema.
