Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Maj.2012, 04:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Briselske čestitke i želje

BRISEL -

Posle izbora Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, u EU još nisu sigurni ili se, bar, javno ne izjašnjavaju o tome kakvu bi vladu voleli da vide u Beogradu, ali ne ostavljaju dilemu koga u vladi sigurno ne žele.

"Ako bi se u Beogradu formirala antievropski orijentisana vlada, oko Srbije bi 'nikli zidovi'", rekao je Tanjugu evropski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Ukoliko bi takva vlada ipak bila formirana, ona, uveren je taj zvaničnik, ne bi potrajala, zbog toga što, kako navodi, "većina birača ne želi izolaciju i konfrontaciju sa EU".

Ono što je za Brisel mnogo bitnije od sastava vlade - kao što je navedeno u prvim čestitkama zvaničnika iz Evrope Nikoliću - jesu "dela, a ne reči", a pod tim se pre svega podrazumeva normalizacija odnosa sa Kosovom i nastavak reformi.

Iako su se evropski zvaničnici tokom izborne kampanje trudili da javno ne podrže ni jednu partiju ili predsedničkog kandidata, mnogi su bili iznenađeni ishodom predsedničkih izbora:

"Nije nikakva tajna da bismo više voleli da radimo sa Tadićem", rekao je Tanjugu jedan zvaničnik Evropske komisije.

Da su ipak računali na mogućnost Nikolićeve pobede ukazuje i neprijatni gaf koji se dogodio u nedelju popodne, kada je, tri sata pre zatvaranja biračkih mesta, emitovana jedna od dve unapred napisane čestitke, i to ona upućena lideru naprednjaka.

Greška je opisana kao "tehnička", ali je Tanjugu rečeno da se radilo o kombinaciji ljudskog faktora tj. nepažnje i činjenice da su se predsednici Evropskog saveta i Komisije, Herman Van Rompej i Žose Manuel Barozo u tom trenutku nalazili u drugoj vremenskoj zoni, na NATO samitu u Čikagu.

Sad kada se ispostavilo da je Nikolić zaista pobedio, u EU nisu sasvim sigurni šta treba da očekuju od novog predsednika.

Niikolić je u zadnjih nekoliko godina povremeno dolazio u Brisel, u nastojanju da svoje sagovornike među evropskim zvaničnicima uvri u svoju proevropsku orijentaciju.

U čestitkama koje su mu slali posle pobede u drugom krugu, ipak, odzvanjaju upozoravajuće note, premda uvijene u diplomatske formulacije.

Svi su, naime, naglasili koliko je za buduće odnose Brisela i Beograda važno da Srbija nastavi evropske integracije, a pogotovo da što pre ponovo krene dijalog sa Prištinom.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je otisao i korak dalje pa je Nikolića, koga u stranoj štampi svi opisuju kao nacionalistu, čestitkom upozorio na "rastuću opasnost od egoizma i nacionalizma".

Evropski komesar za proširenje Štefan File, sa kojim se Nikolić dosad najčešće sretao, poručio mu je, kroz usta svog portparola Petera Stana, da je "pre svega odgovoran srpskim biračima" i podsetio ga da su ti birači većinom proevropski orijentisani.

Nikoliću je sa iste adrese rečeno i da će ga EU ocenjivati "na osnovu dela, a ne reči".

I konačno, šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton je u svojoj čestitki navela da "Srbiji treba jaka vlada i solidna skupštinska većina".

Ta rečenica dobija na značenju kada se stavi u kontekst izjave jednog zvaničnika Komisije koji je Tanjugu rekao da će EU, ukoliko se Nikolić ne dokaže kao kooperativan, "težište buduće saradnje prebaciti na Vladu".

O tome ko bi sve u tu jaku vladu sa komfornom većinom koju Brisel priželjkuje za partnera trebalo da uđe - zasad ne postoji opšta saglasnost, mada formulacija iz čestitke Ketrin Ešton podupire tezu da neke zapadne zemlje "guraju" ideju o velikoj koaliciji u koju bi ušle tri najveće stranke, i po neka manja.

Sa druge strane, slični signali se nisu čuli od Van Rompeja i Baroza, koji tek u sredu treba da se vrate u Brisel.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...