Izvor: RTS, 18.Sep.2014, 17:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bratstvo zapečaćeno borbom za slobodu
Posle otkrivanja spomenika ruskim i srpskim vojnicima poginulim u odbrani Beograda u Velikom ratu, predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je da je bratstvo srpskog i ruskog naroda zapečaćeno zajedničkom borbom za slobodu.
Predsednik Tomislav Nikolić otkrio je spomenik zajedno sa predsednikom Fonda Andreja Prvozvanog Vladimirom Jakunjinom, prenosi Tanjug.
Spomenik "zanavek govori o ponosu na našu zajedničku slavnu istoriju, na zajedničke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << junačke pretke, na prijateljstvo, bratstvo ruskog i srpskog naroda zapečaćeno zajedničkom borbom za slobodu", istakao je Nikolić.
Nikolić je odao počast ruskim i srpskim junacima i naglasio da je spomenik kamen međaš "kojim danas iskazujemo poštovanje za nesebičnu žrtvu i zahvalnost za naše živote u slobodi".
"Pred ovim spomenikom sećamo se kako je Veliki rat, pre 100 godina, stavljao na ispit bratstvo naša dva, pa i svih slovenskih naroda - to je veliki čas istorije koji se kao nauk prijateljstva i uzvišene žrtve prenosi sa generacije na generaciju" rekao je predsednik Srbije.
Nikolić je naveo da je život najveća svetinja, "ali ne svakakav" već onaj koji se ne provodi savijajući se pod težinom ropskih lanaca, samo život u slobodi.
"Zato danas odajemo počast ruskim i srpskim junacima koji su branili Beograd, zato što su svojim životima napravili među i bedem između roba i slobodnog čoveka" podvukao je Nikolić.
Ukazao je na to da je istorija od vajkada slala iskušenja Rusiji i Srbiji.
"Vekovima smo prolazili kroz njih, danas takođe, a ne treba proročanskih moći da bi se reklo da će nas iskušavati i budućnost", istakao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, da je Srbija prihvatila austrougarski ultimatum ne bi se izbegao rat, već bi se njegov početak odložio tek koliko da osvajači pronađu neki novi povod, novi izgovor.
"Pristankom bi naša zemlja izgubila i čast, i dostojanstvo, i nacionalnu samostalnost i slobodu. I opet bi, na kraju, bilo rata. Za rat nismo bili spremni, ali smo uvek spremni da branimo i čast, i dostojanstvo, i nacionalnu samostalnost i slobodu" istakao je Nikolić.
Ocenio je da je srpska Vlada 1914. donela tešku odluku i odbila ultimatum.
"Nije ta odluka ni teška, ni laka, ona je prosto jedina moguća, jer nije bila pitanje izbora, već opstanka", rekao je Nikolić.
"Puna podrška Rusije srpskom narodu"
Predsednik je naveo da je Rusija pružila Srbiji punu političku podršku nastojeći da diplomatskim putem odvrati Austrougarsku od ratnog pohoda na bratsku zemlju sa Balkana.
Kako je dodao, Austrougarska monarhija je objavila rat Kraljevini Srbiji 28. jula 1914. i Beograd je već sutradan bombardovan sa druge strane Save, dok je Rusija, i sama nespremna za vojevanje, ipak mobilisala snage, ušla u rat i Srbiji počela da šalje vojnu, materijalnu i finansijsku pomoć.
Prema njegovim rečima, srpska vojska u to vreme nije imala ni rečnu flotilu, ni obalsku artiljeriju velikog kalibra, ni pancirnu artiljerijsku municiju što je značilo da je Beograd najranjiviji u napadu sa reka.
Nikolić je istakao i da je nepunih mesec dana po objavi rata, iz Rusije u Srbiju stigao prvi minsko-torpedni odred kojim je komandovao Vasilij Apolonovič Grigorenko, i da je za njim pristiglo još nekoliko odreda.
"Od Šapca do Kladova borile su se junački dve ruske baterije topova sa 40 artiljeraca i četiri oficira sa austrougarskim brodovima na Savi i Dunavu, kao da se bore na Nevi, Volgi, Donu" rekao je Nikolić.
Dodao je i da su Rusi braneći Beograd 1915, herojski položili svoje živote i da "danas počivaju u zajedničkoj grobnici Ruske slave na beogradskom Novom groblju".
Prema njegovim rečima, to je bila bitka koju su na rekama vodila ruska braća, a koja je svoju uzvišenost i pijedestal večne slave dobila u rečima i delima dvojice srpskih oficira.
Nikolić je podsetio da je reč o komandantu Gradskog odseka majoru Joksimu Gajiću kome je predato pismo austrougarskog generala Ferdinanda fon Goglija, u kome je tražena predaja i isticanje bele zastave, na šta je naredio pripremu topova za dejstvo, i da se umesto jedne srpske zastave na bedemima beogradske tvrđave, odmah istaknu tri.
Do kraja rata Rusija je formirala rečnu flotu čiji je glavni zadatak bio da dotura vojnu pomoć Srbiji, a tu rusku ekspediciju, činili su i obalna i protivavionska artiljerija i toj misiji za vreme rata živote za slobodu Srbije položilo je više 1500 ruskih vojnika.
"Neka im je večna slava. Večnaja pamjat gerojam", odao je poštu poginulima predsednik Srbije.
Dodao je i da dugujemo veliku zahvalnost i ruskom Fondu "Andrej Prvozvani" i Međunarodnom društvenom fondu "Centar nacionalne slave" koji su Beograđanima darivali ovaj jedinstveni spomenik, vezan za simbole zajedničke odbrane ruskih i srpskih vojnika.
.jpg)
