Izvor: Politika, 13.Jul.2013, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje dopunski nego - sivi
Zbog pojedinih slučajeva zloupotreba ne ukidati pravo
Prema Zakonu o radu (čl. 202), zaposleni koji radi s punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu s drugim poslodavcem do jedne trećine punog radnog vremena. Dopunski rad je, dakle, dozvoljen svima i zaposleni u zdravstvu nisu izuzetak. Ministar Tomica Milosavljević je, donoseći Pravilnik o dopunskom radu u zdravstvu 2009. godine i tumačeći ga kako je on želeo, pokušao ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << član zakona da relativizuje pa je uspostavio razliku između dopunskog rada u državnoj zdravstvenoj ustanovi, u kojoj je lekar zaposlen, i dopunskog rada izvan te ustanove. Onaj ko dopunski radi izvan ustanove mogao je u svojoj ustanovi da radi samo 80 odsto radnog vremena! U skladu s tim, bila su za 20 procenata umanjena i sva njegova prava. Sindikat lekara i farmaceuta, Lekarska komora i drugi tome su se suprotstavili. Borili smo se protiv ove diskriminacije i rešenje je stavljeno van snage.
Međutim, šta se sad dešava s dopunskim radom? Suočavamo s intencijom da se on ukine. U mnogim ustanovama je i zamro, što je nelogično ako se zna da imamo na raspolaganju uređaje, opremu i kadrove, a i pacijente voljne da plate određenu uslugu. Ali pacijentima se u državnim zdravstvenim ustanovama kaže: to kod nas ne možete da uradite mada mi to radimo, to kod nas ne možete ni da platite iako želite, posle radnog vremena ne radimo, idite kod privatnika! Naš uređaj ostaje zaključan, bolnica neće ostvariti dodatni prihod, kao ni država porez i doprinose.
To ne znači da nije bilo i da nema zloupotreba u vezi s dopunskim radom lekara. Nažalost, ima ih. Ima „navođenja“ pacijenata iz državnog sektora na privatni, objašnjenja da je bolje da ,,dođu popodne“ ali ,,na drugu adresu“, da ,,uređaj ne radi“ itd. Ali zbog pojedinačnih zloupotreba ne sme se ukidati pravo. Protiv zloupotreba se treba boriti. I to kako pojačanom kontrolom u samim ustanovama, tako i reagovanjem pacijenata i prijavljivanjem slučajeva korupcije. Jer ako je reč o dopunskom radu u državnoj ustanovi, pravila su jasna. On se odnosi na usluge koje po obimu, sadržaju i standardima nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem, ne rade se u ustanovi pa ih radi neko ko dolazi po pozivu kao i na usluge pacijentima koji nisu naši osiguranici nego su recimo iz Republike Srpske, Crne Gore itd.
Ako bi dopunski rad u zdravstvu na neki volšeban način stvarno bio ukinut, onda bi to u prvom trenutku ugrozilo funkcionisanje mnogih privatnih ordinacija i klinika, ali verujem da bismo se brzo suočili s takozvanim sivim, ilegalnim radom. Lekari bi radili pod tuđim imenima i slično. Jednostranim odlukama se ništa ne bi postiglo.
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije je zato odlučno protiv ukidanja dopunskog rada u zdravstvu. On naravno ne sme ugrožavati prava redovnih pacijenata. Zloupotrebe se moraju suzbijati i kažnjavati. Treba ga dobro organizovati, po ugledu na iskustva drugih zemalja, ali veštačka zabrana tog prava ništa nam dobro neće doneti. Jer ne možete sprečiti nekoga da traži pomoć ako mu je potrebna.
Evo, pre nekoliko dana, koleginica iz Pančeva me je pitala da li u bolnici u kojoj radim (Bežanijska kosa), njenoj sestri možemo da uradimo elektromiografiju. Želi određenog lekara, zna da imamo dobru opremu, a njena sestra ne može da dobije uput, ne da joj vojvođanski zavod. Bila je spremna da plati, ali u našoj bolnici to nije mogućno jer nemamo dopunski rad. Pacijent iz Republike Srpske je želeo da ga operiše naš poznati hirurg, hteo je da plati, ali to je neizvodljivo. U bolnici „Bežanijska kosa“ dodatno se plaćaju jedino posebni uslovi smeštaja i tretmana pacijenata, jer imamo apartmane,jednokrevetne sobe, ali dopunski rad trenutno nemamo. Mislim da dopunski rad i u ustanovama i van njih ne treba ukidati već ga razvijati, budući da širenjem usluga i jačanjem konkurencije smanjujemo mogućnost za zloupotrebe. Jer ako i naša bolnica radi ono što rade privatne ustanove, a usluga može da se plati, to će poboljšati i poziciju pacijenta u odnosu na uslove kada dopunskog rada u državnim ustanovama nema.
Prema tome, moraćemo pronaći mehanizme da bismo se suprotstavili zloupotrebama, ali ne možemo ukidati zakonsko pravo na dopunski rad jer od tog rada koristi imaju i pacijenti, i država, i zaposleni.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, specijalista anestezije i reanimatologije
Dragan Cvetić
objavljeno: 13.07.2013.
Pogledaj vesti o: Tomica Milosavljević
