Izvor: Večernje novosti, 28.Apr.2014, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arapi bi da iznajme aerodrom, od „Telekoma” dve milijarde, “Dunav” ide Nemcima?
PRIVATIZACIJA, partnerstvo i koncesije. To je put na koji će nova vlada Srbije usmeriti najveća javna preduzeća.Prodajom dobijamo preko potreban novac, a u loše vođene državne firme ući će profesionalni strani menadžment. Time će se staviti tačka na višegodišnje bacanje para iz budžeta na neke od gubitaša. „NIKOLA TESLA“ BEOGRADSKI aerodrom "Nikola Tesla", čija je vrednost na Beogradskoj berzi 18,9 milijardi dinara, mogao bi da dobije koncesionara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Nije reč o "Etihadu" već o drugoj kompaniji, koja je između ostalog zainteresovana i za ulaganja u našu vazdušnu luku. Kako su obavljeni tek početni razgovori, nadležni ne žele da otkrivaju ime firme. Koncesija bi bila po modelu javno-privatnog partnerstva. Proširenje kapaciteta beogradskog aerodroma neophodno je i zbog razvoja nacionalne avio-kompanije. Obaveza koncesionara bi bila izgradnja trećeg terminala, druge piste, kargo centra, hotela, parkinga... TELEKOM NAJBRŽE će do novog vlasnika doći "Telekom Srbija", od čije prodaje bi u državnu kasu moglo da se slije oko dve milijarde evra. Prema najavi premijera Aleksandra Vučića, bilo bi realno da privatizacija bude okončana tokom naredne godine. On je uveren da će naša zemlja, zahvaljujući poboljšanoj međunarodnoj poziciji Srbije, moći da ostvari znatno veću cenu za "Telekom" od one koju bivša vlada nije mogla da dobije 2011. Tada je minimalna cena za 51 odsto akcija bila utvrđena na 1,4 milijarde evra. Ministar finansija Lazar Krstić istakao je u ponedeljak da postoji ogromno interesovanje za "Telekom", kao i da se nada da će cena biti zadovoljavajuća. Cenu određuje tržište, ali se kompanija, prema uveravanjima iz Vlade, neće prodati budzašto. Osim "Dojče telekoma", koji bi mogao da bude zainteresovan za širenje na srpsko tržište, u igri za novog vlasnika "Telekoma" mogli bi da budu i investicioni fondovi, posebno oni iz arapskih zemalja. U "Telekomu" u ponedeljak nisu želeli da se izjašnjavaju na ovu temu, ali je generalni direktor Predrag Ćulibrk, u nedavnom intervjuu za naš list istakao da ako bi bilo više zainteresovanih, u toj utakmici, cena bi mogla da bude i veća od dve milijarde evra. ELEKTROPRIVREDA - EPS je najvrednija kompanija u državnom vlasništvu, ali država malo dobija od nje - naglasio je premijer. -Prošlogodišnja dobit bila je 20 milijardi, ali je likvidnost kompanije loša. Ipak, smatramo da bi bilo loše rešenje da prodajemo čitav EPS. Najbolja opcija bi bila ulazak manjinskog partnera do kraja sledeće godine. Partner bi birao većinu menadžmenta i povećao efikasnost poslovanja. Za takvu saradnju zainteresovana je jedna od vodećih svetskih firmi u energetskoj industriji. Poslovodstvo EPS je eskpoze predsednika Vlade razumelo kao signal da treba ubrzati planiranu reorganizaciju i korporativizaciju, što, tvrde, i jeste plan njihovog menadžmenta. - Cilj je da modernizacijom kompanije, EPS postane što efikasniji i uspešniji. Nijedna ozbiljna energetska kompanija ne bi pristala da bude strateški partner ovako organizovanog EPS i izvesno je da, ako se ne promeni način upravljanja i ne otklone sve neracionalnosti, niko neće biti ni zainteresovan za dokapitalizaciju ili bilo kakav vid partnerstva - ističu u EPS. S druge strane, profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković smatra da bi privatizacija EPS omogućila kratkoročnu "tanku" finansijsku korist, ali bi bila veoma rizična. On ističe da postoji opasnost od postepenog prelaska EPS u većinsko vlasništvo stranog partnera i mogućnost znatnog povećanje cena struje, a da Srbija može da postane i tržište za prodaju tuđe električne energije. LUTRIJA Lutriju Srbije prozivaju da ima monopolsku poziciju na tržištu, ali je poslovala sa - gubitkom od 151 milion dinara u 2012. Premijer kaže da postoje zainteresovani partneri koji žele da kupe licencu za organizovanje igara na sreću. RTB "BOR" RTB "Bor" u restrukturiranju, iako ostvaruje profit, vuče ogromne dugove. Vlada je smatra najvrednijom kompanijom u istočnoj Srbiji, koja bi, uz finansijsko restrukturiranje imala veliki broj zainteresovanih investitora. U Vladi očekuju da značaj RTB "Bora" raste usled skore pojave interesovanja za istraživanje i eksploataciju rude u okolini ovog grada. DUNAV OSIGURANjE "Na spisku" za privatizaciju je i "Dunav osiguranje", jedna od vodećih osiguravajućih kuća u Srbiji. Lane je upisalo 16 miliona dinara dobiti. Njegova privatizacija trebalo bi da počne u prvoj polovini godini. Ranije je za "Dunav" bio zainteresovan nemački "Alijanc", a pominjala se i delimična prodaja Evropskoj banci za obnovu i razvoj, po principu već viđenom za neke državne banke... ŽELEZNICA ODVAJA PREVOZ ROBE Da bi se iz "Železnica Srbije" izdvojio i privatizovao prevoz robe, prvo mora da se promeni zakon. Kako kažu stručnjaci u ovoj oblasti, mnoge železničke uprave su privatizovale robni transport. Za taj segment i ranije su kao i sada bile zainteresovane i domaće i strane firme. U svakom slučaju, ko bude novi vlasnik prevoza robe plaćaće „Železnici“ naknadu za korišćenje infrastrukture. EKONOMISTI: PROFESIONALIZACIJA EKONOMISTA Milan Kovačević smatra da je sada važno raditi na popravljanju vrednosti javnih preduzeća, kako ne bi bila prodata jeftino. Saša Đogović, saradnik Institut za tržišna istraživanja, ističe da je potpuno transparentno i jasno dijagnostifikovana "metastaza" u javnom sektoru, zbog čega se zahteva profesionalizacija upravljanja i pronalaženje rešenja za državna preduzeća. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković naglašava da je dobro što će se, kada su u pitanju javna preduzeća, ići na privlačenje investitora ili privatizaciju gde god je moguće, jer se pokazalo da je država loš vlasnik i da ma koliko dobre namere imala, dolazi do velikog odliva sredstava preko javnih preduzeća. -Sa prodajom javnih preduzeća se možda neće mnogi složiti, ali ako se jedna vlada ne oseća sposobnom da upravlja javnim preduzećima i ako jedna vlada zaista ima osećaj da je bolje da strani menadžeri upravljaju našim velikim preduzećima, pa zar nije bolje da proda to strancima nego da na loš način njima upravlja - rekao je Danijel Cvetičanin, profesor Univerziteta Singidunum. Zabranjeno preuzimanje teksta, ili njegovih delova, bez odobrenja redakcije.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
