Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Apr.2015, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vanredni samit EU o imigrantima u Sredozemnom moru u četvrtak
Vanredni samit o imigrantskoj drami u Sredozemnom moru sazvan je za četvrtak u Briselu, posle poslednjih tragedija u tom moru u kojima je život izgubilo više stotina ljudi.
To je danas najavio predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
"Odlučio sam da sazovem evropski samit ovog četvrtka, na temu situacije u Mediteranu", naveo je Tusk na svom tviter nalogu.
Takav sastanak zatražio je juče premijer Italije Mateo Renci, a inicijativu je podržalo više njegovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kolega iz evropskih zemalja.
U poslednjih nekoliko dana bilo je nekoliko nesreća u Sredozemnom moru, a najgora se desila u noći između subote i nedelje, kada se kod obala Libije prevrnuo brod sa, kako se pretpostavlja, oko 700 ljudi. Strahuje se da su stotine poginule, a prema zvaničnim informacijama, do sada su izvučena tela 24 osobe, a 28 ljudi je spaseno.
Evropa mora brzo da reaguje na sprečavanju novih tragedija
Nemačka i njeni evropski partneri moraju brzo da rade na postizanju dogovora o merama za sprečavanje novih tragedija na Mediteranu, izjavio je danas Štefen Zajbert, portparol nemačke kancelarka Angele Merkel.
"Jasno je svima u nemačkoj vladi da nešto mora da se uradi da se spreče dalje nesreće, da se spreče masovne smrti u Mediteranu. Mi sada treba da reagujemo veoma brzo da se dogovore odgovarajuće mere", rekao je Zajbert, prenela je agencija Rojters.
Zejbert negirao da postoje razlika u mišljenjima u Berlinu u kom pravcu da se nastave dogovori, pošlo su nemački zvaničnici slali "različite signale" dan ranije o tome da li da se "oživi misija Mare Nostrum" koju je Italija okončala krajem prošle godine.
"Merkelova je kao i milioni Nemaca je zgranuta jučerašnjim prevrtanjem ribarskog broda kod obala Libije, u kojem se strahuje da je poginulo više od 700 ljudi", naveo je portparol nemačke kancelarke, dodaje AFP.
Zejbert je rekao novinarima da je "Evropa kontinent koji oseća posvećenost humanosti i da mora da tražiti odgovore, čak i onda kada ne postoje laki odgovori".
Kušner: Evropa je kolektivno kriva za smrt migranata
Evropa je kolektivno kriva što je dozvolila da na stotine migranata umre na Mediteranu, ocenio je danas osnivač humanitarne organizacije "Lekari bez granica" i bivši francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner.
"U ovom slučaju, Evropa je kriva jer nije pomogla osobama u nevolji, to je naša sramota", kazao je Kušner u intervjuu za Pariske novine.
On je dodao da je to kažnjivo prema francuskom zakonu.
"Pre bilo čega drugog, pružimo uže spasa ljudima koji se dave formiranjem evropske spasilačke flote od 28 članica EU, od kojih svaka treba da obezbedi po jedan brod", kazao je Kušner.
Pošto je 700 migranata izgubilo život, jer se njihov brod prevrnuo u Mediteranu, raste pritisak na Evropu da odbaci antimigrantske predrasude i pronađe novac da im pomogne, dok traju previranja u Libiji i najgora kriza na Bliskom istoku, prenosi Rojters.
Izvršni direktor agencije za pograničnu kontrolu EU Fronteks Fabris Legeri rekao je za Radio RTL da je, od kad je uspostavljen program Triton za zaštitu granica 1. novembra, njegova agencija pomogla da se spase trećina svih migranata na Mediteranu.
EU (ne)može da vraća brodove
Dok se Evropa hvata u koštac sa navalom migranata preko Mediterana, uz obale Australije već skoro 18 meseci nije pristao nijedan broj sa tražiocima azila i u njenim vodama se nijedan migrant nije utopio, a rešenje koje ona primenjuje je - vraćanje brodova sa migrantima.
Posmatrači, međutim, upozoravaju da ova prilično sporna politika koju sprovodi Australija ne može biti model za Evropsku uniju, pošto je, kako ukazuju, nemoralna i verovatno nezakonita, kako sa evropskog, tako i sa međunarodnog pravnog stanovišta, prenosi AFP.
Pritisak na EU da se pozabavi rastućom krizom eskalirao je nakon što se više od 700 ljudi utopilo proteklog vikenda, kada se prepun brod otisnuo sa libijske obale.
Australijski ministar za imigraciju Piter Daton izjavio je danas da ne bi mogao da preporuči Evropi šta da radi.
"To je pitanje za vlade evropskih zemalja, nije na nama da delimo savete", rekao je on, ali je dodao da je Australija zaključila da je vraćanje brodova sa migrantima bezbedno i da to funkcioniše.
Ubrzo nakon dolaska na vlast u septembru 2013, australijska konzervativna vlade je pokrenula Operaciju suverenih granica, na čelu sa vojskom, kako bi zaustavila priliv brodova sa migrantima, koji su pod prethodnom laburističkom administracijom pristizali gotovo svakodnevno.
Prema novoj politici, mornarica presreće brodove sa tražiocima azila i vraća ih tamo odakle su došli, uglavnom u Indoneziju, ili ih šalje u obalske centre za obradu u Papua Novoj Gvineji i Nauru u Pacifiku.
Čak i ako dokažu da su izbeglice, migrantima je zabranjeno doseljavanje u Australiju i kao opciju imaju ili da se vrate kući, ili da žive u Papua Novoj Gvineji, Nauruu ili čak u osiromašenoj Kambodži, u skladu sa bilateralnim sporazumima.
Daton je rekao da u proteklih 17 meseci nije zabeležena nijedna smrt migranata na moru na putu ka Australiji, nakon što je oko 1.200 ljudi na taj način nastradalo za vreme prethodne vlade.
"Australija samo prebacila odgovornost na druge zemlje"
Borci za prava izbeglica i ljudskih prava kažu, međutim, da je sadašnjom politikom Australija samo prebacila odgovornost na druge zemlje.
"Vlada je zauzela pobednički stav, ali realnost je da to što brodovi ne pristižu ne znači da je njihov priliv stao", objašnjava Džejn Mekadam, ekspert za međunarodno izbegličko pravo na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu.
To, prema njenim rečima, samo znači da je problem prebačen na druge zemlje, a brodovi će nastaviti da pristižu sve dok se ne reše ključni uzroci njihovog raseljavanja.
"Australija nije deo nijednog regionalnog sistema ljudskih prava i nešto od ovoga što ona primenjuje bilo bi proglašeno nezakonitim prema Evropskoj konvenciji o ljudskih pravima", upozorava ona.
Ujedinjene nacije oštro kritikuje australijsku politiku prema migrantima i navode da je Kanbera prekršila obaveze koje je preuzela kao potpisnica Konvencije o izbeglicama 1951. godine, a prema kojima mora ljudima da obezbedili pristup azilu.
I direktorka organizacije "Hjuman rajts voč" Ilejn Pirson kaže da bi bilo pogubno kada bi EU usvojila sličan stav i počela da vraća brodove.
Migracioni talas koji zapljuskuje Evropu, uglavnom preko Italije, povezan je sa pogrošavajućom bezbednosnom situacijom u Libiji, a EU traži načine da odgovori na ovaj problem.
Italija razbila veliki lanac krijumčarenja migranata
Policija u južnoj Italiji razbila je veliki lanac krijumčarenja ljudi, odgovoran za talase migranata koji su uspeli da dođu do italijanskih obala.
Policija je takođe iznela detalje o tome na koji način krijumčari dolaze do novca, nelegalno ga uzimajući od očajnih migranata, spremnih da rizikuju život da bi se dokopali Evrope.
Tužilac iz Palerma Mauricio Skalija rekao je novinarima da su nalozi za hapšenje izdati za 24 osobe, od čega 14 u Italiji, ali je najmanje jedan od njih u bekstvu u Libiji.
Jedan od onih za čije hapšenje je izdat nalog je i Etiopljanin Ermijas Germaj, kojeg policija povezuje sa potonućem broda sa migrantima kod Lampeduze u oktobru 2013, kada se udavilo 366 osoba.
Italijanski tužioci su na konferenciji za novinare izneli detalje o sumama koje migranti plaćaju za svaku etapu puta, bazirane na presretnutim telefonskim razgovorima.
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) saopštila je takođe danas da je njena kancelarija u Rimu primila poziv za pomoć iz međunarodnih voda u Sredozemnom moru da se tri broda nalaze u nevolji.
IOM je naveo da je čovek koji je pozvao rekao da se na njegovom brodu nalazi 300 ljudi, da ima oko 20 mrtvih i da brod tone.
On nije dao informacije o drugim brodovima.
IOM nema dodatne detalje, uključujući i informaciju o lokaciji sa koje je došao poziv za pomoć, navodi agencija AP.
Grčka: Troje mrtvih u nesreći
Troje ljudi se udavilo kad se nasukao jedrenjak koji je prenosio imigrante iz Turske do grčkog ostrva Rodos, javio je atinski dnevnik Ekatimerini na svom Internet portalu.
Grčka obalska straža je saopštila da je više od 90 ljudi spaseno iz mora kada je jedrenjak udario o stene kod plaže Zefiros.
Spasioci su iz mora izvukli tela odraslog muškarca, žene i deteta, navodi Ekatimerini.
Spasilačke službe nastavljaju potragu uz pomoć helikoptera i ronilaca.
Nove drame migranata u Sredozemlju
Dan nakon najveće tragedije u Sredozemnom moru u kojoj je, kako se procenjuje život izgubilo 700 ljudi, na Mediteranu se odvijaju nove drame u spašavanju brojnih brodolomnika, a evropski zvaničnici u Luksemburgu nastoje da pronađu adekvatan odgovor na priliv ilegalnih migranata u Evropu.
Za sada ne postoje precizne informacije o tome koliko brodova sa migrantima trenutno plovi Mediteranom, ali imajući u vidu da je nekoliko njih danas uputilo poziv za pomoć, jasno je da je došlo do intenziviranja krijumčarskih aktivnosti, prenose agencije.
Italijanski premijer Mateo Renci je upozorio je da Evropa mora da se ujedini u borbi protiv trgovine ljudima na Mediteranu.
On je potvrdio da su italijanski i malteški brodovi odgovorili danas na pozive dva broda za hitnu pomoć nedaleko od libijske obale.
Prema njegovim rečima, poziv u pomoć stigao je sa jednog broda na kojem je između 100 i 150 osoba i sa broda na kojem je 300 ljudi.
Malteška mornarica potvrdila je za BBC da sa italijanskim kolegama sarađuje u akcijama spasavanja migranata u Sredozemlju.
Sa druge strane, Međunarodna organizacija za migrante (MOM) takođe je dobila poziv za pomoć sa broda koji je počeo da tone u Mediteranu, koji prevozi 300 ljudi, a njih 20 je već mrtvo.
Portparol MOM-a Džoel Milman rekao je da je pozivalac naveo da tri broda koja plove blizu međunarodnih voda, traže pomoć, preneo je BBC.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
