Izvor: RTS, 24.Sep.2019, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tramp je obećao da SAD neće uvlačiti u ratove – da li je Iran najveće iskušenje
Treba mi dati Nobelovu nagradu za mir, rekao je Donald Tramp pred početak zasedanja GS UN u Njujorku. Istina, američki predsednik do sada je u više navrata pretio "zapetom puškom", od Severne Koreje do Irana, ali je zapravo još nije upotrebio. A ne želi ni sada, jer je jedno od predizbornih obećanja bilo da zemlju neće uvlačiti u nove ratove. Međutim, posle napada dronovima u Saudijskoj Arabiji, od njega se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << traži reakcija. Da li je Iran najveće Trampovo iskušenje?
Dovoljno je pogledati mapu Bliskog istoka. Dve zemlje se izdvajaju po, za početak, prostoru koji zauzimaju. Iran ima ogromnu populaciju i dugu tradiciju državnosti, Saudijska Arabija je dom najznačajnijeg muslimanskog svetilišta, Meke. Obe imaju ogromne rezerve nafte i gasa. Već decenijama, njihovi odnosi su na klackalici između sukoba i saradnje.
Uz ekonomski i politički animozitet, uvek se ističu i verske razlike u viđenju islama. U Iranu žive najvećim delom šiiti, u Saudijskoj Arabiji suniti.
Novinar Momir Turudić kaže da su verska neslaganja samo izgovor. "Da, jedan problem između Saudijske Arabije i Irana je što obe zemlje pretenduju da su matica čistog islama", kaže Turudić.
"Ali mnogo važnije je da je njihov sukob pre svega, sukob za prevlast u islamskom svetu i regionu. A ako pođemo mnogo dalje u prošlost, ipak su Iranci Persijanci, Saudijci su Arapi i taj animozitet traje od arapskog pokoravanja Persije", dodaje Turudić.
U novija vremena, tačnije početkom sedamdesetih, američki predsednik Ričard Nikson imao je na umu novu vrstu politike prema ovom delu sveta - tzv. "dva stuba" u Persijskom zalivu.
To je trebalo da budu Iran i Saudijska Arabija koji bi zajedno čuvali američke interese u regionu. Svi planovi su pali u vodu posle islamske revolucije u Iranu 1979.
"Šiitski islam postaje državna religija", podsesća dr Marko Gagić sa katedre za orijentalisitku. "Iran postaje islamska republika i zauzima drugačiji kurs od onog prethodnog. Kada je došlo do iranske revolucije mislim da se nije verovalo da će da se razvijati u ovakvom pravcu".
Današnju situaciju mnogi nazivaju bliskoistočnim hladnim ratom. Nikada se dve zemlje nisu otvoreno sukobile, ali se tvrdi da vode indirektne ratove.
Govori se o podršci suprostavljenim stranama u sukobima u okolnim zemljama. Isto važi i za rat u Jemenu, gde Saudijska Arabija i saveznici izvode vazdušne napade već četiri i po godine.
Tamo živi deo šiitskog stanovništva, Huti, koji su vremenom prerasli u ozbiljnu frakciju koja je ratovala i sa zvaničnom vojskom početkom 21. veka. I snose deo ogovornosti za današnje stanje.
Huti su u prvoj deceniji zauzeli Sanu i krenuli na jug. Kada je predsednik Ali Abfulah Saleh 2012. kao posledica arapskog proleća podneo ostavku, udružio se sa Hutima.
U zemlji je pre 2015. organizovan Kongres na kome se razgovaralo o tome kako rešiti podeljenost Jemena.
Postojala je ideja da se Jemen podeli u šest federalnih jedinica, priča Marko Gagić.
"Taj predlog je odbijen sa juga. Tamo se mislilo da zemlja treba da se podeli na dve jedinice. Međutim, Huti su to odbili. Mislili su da je dobro da zauzmu čitav Jemen i tada se umešala Saudijska Arabija. Napadi predugo traju. Postoje neki ljudi u Jemenu koji su podržavali tu intervenciju, očekivali nešto korisno. Ali sada je svima jasno da je to nešto što mora da prestane, jer tamo ljudi umiru od gladi, bolesti, a sada i od bombi", dodaje Gagić.
I tu dolazimo do najnovijeg razvoja događaja, do napada dronova na saudijsko postrojenje za preradu nafte pre desetak dana.
Odgovornost su odmah preuzeli Huti. Amerika i Saudijska Arabija im ne veruju. Prema njima, u najboljem slučaju odgovornost je istovremeno i na Hutima i na Iranu.
"Kad su Zarifa, ministra inostranih poslova Irana, pitali da li su to učinili Huti, on je rekao, ja mogu da kažem da su to Huti rekli", kaže Momir Turudić. "Oni su preuzeli odgovornost, a u pozadini je da li je Iran obezbedio oružje za Hute, da li pruža logističku podršku, obuku. Verovatno da, ali se to ne može dokazati."
Američki predsednik Donald Tramp za sada je u više navrata pretio "zapetom puškom", od Severne Koreje do Irana, ali je zapravo još nije upotrebio.
Upućeni kažu da ne želi ni sada, jer je jedno od predizbornih obećanja bilo da zemlju neće uvlačiti u nove ratove.
U ovom slučaju ipak, od njega se traži reakcija. I došla je, u obliku najavljenog slanja američkih trupa u Saudijsku Arabiju.
Poznavaoci Bliskog istoka veruju da je to ipak podizanje uloga. Pošalju se vojnici, nosači aviona, a onda dolaze ideje o sedanju sa pregovarački sto.
Ali uslov Irana je pre svega, da se ponovo pokrene priča o nuklearnom sporazumu, koji je teškom mukom sklopljen u vreme Obamine adminstracije, a iz koga je Tramp povukao Ameriku.
Oporavak Irana koji je tada pokrenut, sada je zaustavljen, jer opet ne može da izveze naftu.
Iran se u avgustu pripremao za drastičnu devalvaciju nacionalne valute, rijala.
Nezaposlenost raste, a procenjuje se da će inflacija ove godine dostići 60 odsto.
Tramp je uz slanje vojske, najavio i sankcije iranskoj centralnoj banci, zbog terorizma.
Što znači da će biti mnogo teže da budu ukinute. Banka će morati da dokaže da ne finansira Hezbolah koji SAD smatraju terorističkom grupom.
Ipak, Donald Tramp je prilično nejasan kada govori o mogućnosti da sedne za pregovarački sto sa iranskim predsednikom.
"Uvek sam spreman da saslušam iranski plan, ali ne planiram da se sretnem sa iranskim predstavnicima u Njujorku. Sastaću se samo ako to oni budu želeli. Nama dobro ide ali Iranu ne, ta zemlja prolazi kroz težak period'', rekao je Tramp pre nekoliko dana.
Iran je juče obeležio 39-u godišnjicu početka rata sa Irakom. Predsednik Rohani je upozorio strane sile da se klone regiona, jer nikada nisu donele ništa dobro. U isto vreme, nudi ruku prijateljstva susednim zemljama kako bi zajedno čuvale Zaliv i Ormuski moreuz - glavnu pomorsku kapiju naftne industrije. Maslinova grančica će opet biti pružena, veruje se, na zasedanju UN u Njujorku. Ipak, američki mediji se i dalje pitaju hoće li biti vojne intervencije u Iranu.
"Nikada to ne bi bio rat Saudijske Arabije i Irana, ako bi do toga ne daj bože došlo", pojašnjava Momir Turudić.
Navodi da su sa saudijske strane američka i britanska vojska, oružje, sve zemlje Persijskog zaliva i da su Saudijci treći po izdvajanju za vojni budžet na svetu.
"Ogromna količina oružja se kupuje, ali svi kažu da ih obučavaju stranci, da saudijski vojnici nisu dovoljno obučeni. To se vidi u ovom ratu u Jemenu, ima ih malo i niko ne tretira same Saudijce kao ozbiljnu vojnu silu. Neki otvoreni rat teško da može da se desi. Kopnena intervencija u Iranu s obzirom na veličinu zemlje, broj vojnika, obučenost, opremljenost garde... To bi bio rat bez ikakve mogućnosti da se predvidi kome bi doneo veću štetu - Iranu ili onome ko se usudi da ga napadne", zaključuje Turudić.
Ove vesti prati i ona o tome da su Huti u Jemenu ponudili primirje u zamenu za prestanak vadušnih napada. Ali ta tema nije na dnevnom redu.
A mapa Bliskog istoka, bez mira između šiita i sunita, i dalje je mapa teritorije na kojoj već bukte požari, kojima nije teško da se rašire.
.jpg)
