Izvor: N1 televizija, 21.Dec.2016, 15:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sud EU zabranio sistemsko čuvanje podataka o komunikacijama

Države članice EU ne smeju pružaocima elektronskih usluga da narede da čuvaju podatke o komunikacijama, odlučio je danas Sud pravde EU u slučaju koji su pokrenule Velika Britanija i Švedska.

Švedsko i britansko pravosuđe zatražili su tumačenje evropskog prava kako bi mogli da odluče u dva slučaja osporavanja nacionalnih propisa u >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << oblasti čuvanja podataka, preneo je AFP.

U Švedskoj je pružaocima elektronskih usluga nametnuta obaveza da sistematski i bez izuzetka čuvaju sve podatke o saobraćaju i lokaciji pretplatnika i upisanih korisnika, dok je u Britaniji sporan propis o čuvanju podataka kojim je ministru unutrašnjih poslova omogućeno da javnim telefonskim operaterima naloži da sve podatke o komunikacijama čuvaju najviše 12 meseci.

Sud u Luksemburgu nije se izjašnjavao o ova dva slučaja, već o načelu koje ;nacionalne vlasti morati da poštuju.

Pre svega, procenjeno je da se "pravo Unije protivi nacionalnom propisu koji bi predvideo čuvanje svih podataka bez razlike", navodi se u odluci.

Posebno teško kršenje propisa bilo bi nametanje obavaze operaterima da čuvaju podatke o saobraćaju i mestu korisnika, a ocena Suda je da je borba protiv teškog kriminala jedno što takav propis moće da opravda.

Propis o sistematskom čuvanju podataka ne uslovljava čuvanje podataka vezom sa javnom bezbednošću, navodi se u odluci.

Slučaj su u Britaniji pokrenula dva poslanika, konzervativac Dejvid Dejvis, koji je u međuvremenu postavljen za britanskog ministra za istupanje iz EU, i zamenik predsednika laburista Tom Votson.

Kako se podseća u britanskom Gardijanu, slučaj je iznet pred sudije u Luksemburgu zato što se vlada žalila na odluku visokog suda u Britaniji da je zakon o ovlašćenjima u istrazi, koji je u Britaniji poznat i kao zakon o špijuniranju, nezakonit.

Ova odluka suda imaće širi značaj od rešavanje spora u Velikoj Britaniji i Švedskoj zbog toga što se postavlja značajna dilema kako pomiriti potrebe privatnosti na mreži i nacionalne bezbednosti.

Slične zahteve podnelo je devet članica EU i Evropska komisija, a slučaj je razmatran u trenutku kada su napadi džihadista u Parizu, Briselu i Nici osnažili političke zahteve za širim ovlašćenjima u presretanju elektronske pošte i telefonskih poziva kako bi se lakše uhvatili aktivisti Islamske države.

Nastavak na N1 televizija...