Izvor: Glas javnosti, 29.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama spreman za Belu kuću
U istorijskoj noći za Ameriku, senator iz Ilinoisa Barak Obama je i formalno nominovan za stranačkog kandidata demokrata na novembarskim predsedničkim izborima u SAD, čime je postao prvi Amerikanac afričkog porekla kojeg jedna od dve glavne američke stranke nominuje za predsednika.
„Proglašavam da je senator Barak Obama aklamacijom izabran za demokratskog predsedničkog kandidata“, objavila je Nensi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Pelozi, predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa, učesnicima Nacionalne konvencije Demokratske stranke u Denveru.
Na poziv Pelozijeve, više od 4.000 delegata okupljenih u Pepsi centru je glasno, tradicionalnim uzvikom „Aj!“, potvrdilo predsedničku nominaciju Obame.
Izbor kandidata za budućeg predsednika počeo je uobičajenim glasanjem. Jedan po jedan, predstavnici svih američkih država i prekomorskih teritorija ustajali su i saopštavali kako su njihovi delegati glasali. Kada je glasanje po abecednom redu - koje je u ovom slučaju imalo formalni i ceremonijalni karakter - stiglo do države NJujork, senatorka Hilari Klinton, Obamin protivkandidat, uzela je mikrofon i zatražila da se prozivka prekine i da se on aklamacijom proglasi predsedničkim kandidatom stranke.
„Proglasimo zajedno, jednim glasom, ovde i sada, da je Barak Obama naš kandidat“, pozvala je Klintonova uz buran aplauz prisutnih.
KAFMAN: BAJDEN NEĆE ZABORAVITI BALKAN
Bivši šef kabineta i dugogodišnji saradnik senatora Džozefa Bajdena, guverner Ted Kafman, izjavio je u Denveru da će Bajden, ukoliko postane potpredsednik SAD, insistirati na tome da se svi optuženi za ratne zločine na Balkanu suoče sa pravdom i podržati ulazak zemalja jugoistočne Evrope u NATO.
Kafman je rekao da je američki senator dosta uticao na odluku prilikom poslednjeg kruga proširenja NATO i da bi „Bajden voleo da vidi“ sve balkanske zemlje u NATO.
OBAMA PROTIV HLADNOG RATA S RUSIJOM
Barak Obama osudio je odluku Rusije da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, pozvao međunarodnu zajednicu da ne da legitimnost takvoj rezoluciji, ali je pri tom podvukao da niko ne stremi novom hladnom ratu s Rusijom.
„Niko ne želi novi hladni rat s Rusijom. SAD i Rusija imaju mnogo zajedničkih interesa i u Rusiji postoji potencijal da ona u međunarodnom sistemu bude vrlo bitan učesnik“, ističe se u izjavi Baraka Obame. Kandidat za predsednika SAD je takođe izjavio da „SAD treba da traže sednicu Saveta bezbednosti na kojoj će se u koordinaciji sa evropskim saveznicima osuditi odluka Rusije“. On je zatražio da se u septembru održi samit SAD-EU-Gruzija na kojem bi se odredila strategija za obnovu Gruzije i dodao da „Rusija treba da uvažava teritorijalnu celovitost i suverenitet Gruzije i drugih nezavisnih država“.
Konvenciji u Denveru preksinoć su se, između ostalih, obratili i bivši predsednik Bil Klinton, senator Edvard Keri i Obamin potpredsednički kandidat Džozef Bajden.
Kada je na binu stao Bil Klinton, sve oči su bile uprte u njega. Poznato je da bivši predsednik baš nije bio zadovoljan načinom na koji se Obama odnosio prema njegovoj supruzi Hilari tokom stranačkih predizbora. Ni protivnički tabor nije ostajao dužan u ukupno prljavoj kampanji demokrata.
Međutim, Klinton je, bar dok su ga snimale kamere, iskazao entuzijazam i podršku senatoru iz Ilinoisa, poručivši učesnicima konvencije da je Obama „spreman da vodi Ameriku i obnovi američko vođstvo u svetu“.
„On ima neverovatnu sposobnost da inspiriše ljude. Da nam poveća nadanja i da nas okupi oko zajedničkih ciljeva. Ima inteligenciju i radoznalost koja je potrebna svakom uspešnom američkom predsedniku. NJegova politika o ekonomiji, porezima i zdravstvenoj zaštiti daleko je nadmoćnija nad republikanskom alternativom“, rekao je bivši predsednik za Obamu.
Tako je stavljena tačka na dramu koja se proteklih dana odvijala iza pozornice demokratske konvencije, u kojoj je Klinton, koji je Obamu podržavao javno, u privatnom okruženju malih grupa poznanika, i onih koji imaju tradicionalno dobre veze s novinarima, iznosio sumnju u njegovu sposobnost da vodi Ameriku.
Nominacija Obame označila je kraj opredeljivanja demokrata između dva moguća istorijska presedana: prve žene i prvog Afroamerikanca predsedničkih kandidata.
Obama će se o prihvatanju nominacije izjasniti u govoru na denverskom stadionu, pred očekivanih 75.000 učesnika konvencije.
Pošto je konačno sa sebe skinuo teret podmetanja iz vlastitih redova, Obami predstoji da se, zajedno sa Bajdenom, okrene kampanji protiv republikanaca. Neki analitičari kažu da je jedan od glavnih zadataka potpredsedničkog kandidata - da napada protivnika, a da su demokrate do sada bile prilično mlake. Poznavaoci prilika ne sumnjaju da Bajdenu neće nedostajati oštrine. Uostalom, to je i bio jedan od kriterijuma na osnovu kojih su se Obama i savetnici odlučili upravo za njega kao potpredsedničkog kandidata. Pokazujući da neće izneveriti očekivanja, Bajden je otvorio novu fazu u izbornoj kampanji napadom na Mekejna u govoru kojim je i zvanično prihvatio potpredsedničku nominaciju. On je rekao da je Mekejn podržavao politiku predsednika Džordža Buša koja je američku ekonomiju vodila u propast i podsetio da rat koji je Buš započeo u Iraku Amerikance košta 12 milijardi dolara mesečno.
da sa ovim kontrolorom pored sebe tesko da ce moci da ostvari svoja obecanja. ,tako da ce razocarana demokratska
javnost za cetiri godine da izabere novog predsednika Hilari Klinton. Da li stvarno mislite da je on za podpredsednika izabrao ovog rasistu.,i ratnog huskaca.
Lutke od krvi bez trunke ideja. Kakvi klovnovi satiru celu Planetu ...
Boze ima li te?
