Izvor: Politika, 16.Avg.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačku plaše evroobveznice
Sve više zahteva da se razmotri izdavanje dužničkih hartija od vrednosti na nivou cele evrozone
Lideri Evropske unije i dalje lome koplja oko ideje o uvođenju evroobveznica, a najviše od toga zazire Nemačka. Berlin zastrašuje mogućnost da izdavanjem zajedničkih državnih hartija od vrednosti, sve zemlje evrozone, pa i ova ekonomski najsnažnija među njima, udruže dugove i odgovornost za njihovo plaćanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a da pri tom svaka pojedinačna vlada zadrži nezavisnost u vođenju fiskalne politike, a samim tim i slobodu da „pravi” još veće dugove.
Uprkos odbijanju, konzervativno-liberalna vlada kancelarke Angele Merkel, Nemačka je pod pritiskom da ipak razmotri donošenje odluke o uvođenju evroobveznica, koje bi bile izdavane samo u situacijama kada pojedine zemlje evrozone nisu u stanju da na privatnom tržištu kapitala pozajme novac pod razumnim uslovima.
Osim toga, nemački liberali ističu da je ogroman nedostatak eventualnog uvođenja zajedničkih hartija od vrednosti to što bi Berlin morala da odjednom plati kamatu od pet odsto jer bi se kamatna stopa za obveznice računala kao prosek za sve zemlje. Nemačka i ostale zemlje sa dobrim kreditnim rejtingom na svoje kredite plaćaju niske kamate, dok Italija i Španija moraju da plaćaju veće kamate na svoje dugove.
Međutim, odluka o novom modelu spasavanja država evrozone od dužničke krize moraće da bude donesena što pre jer je već počeo da se smanjuje rast čak i nemačke ekonomije. Juče je objavljeno da je stopa rasta nemačke ekonomija pala na 0,1 odsto, što je jedan od glavnih razloga usporavanja ekonomskog rasta cele evrozone.
„Činjenica je da ne postoji udruživanje duga i neograničena podrška. To je isključeno sve dok zemlje članice budu imale sopstvenu finansijsku politiku”, rekao je za „Špigl” nemački ministar finansija Volfgang Šojble.
Ipak, nemački list „Velt am zontag” objavio je da nemačka vlada ne isključuje kategorički korake u tom pravcu. Ideju zajedničkim evroobveznicama zastupa predsednik evrozone Žan Klod Junker i evropski komesar za monetarnu politiku Oli Ren, a to je jedan od koraka do rešenja krize evrozone i za multimilijardera Džordža Sorosa, predsednika korporacije za upravljanje investicionim fondovima „Soros fond menadžment” i Fonda za otvoreno društvo.
Soros je u autorskom tekstu za londonski „Fajnenšel tajms” napisao da sveobuhvatno rešenje za krizu zone evra mora da ima tri glavne komponente – reformu i dokapitalizaciju bankarskog sistema, režim evroobveznice i izlazni mehanizam.
„Uvođenje evra je trebalo da potkrepi međusobno zbližavanje, a u stvari je dovelo do razilaženja, sa veoma različitim nivoima zaduženosti i konkurentnosti. Ako zadužene zemlje moraju da plaćaju skupe premije za rizik, njihov dug postaje neodrživ. To se sada događa. Rešenje je očigledno: zemljama sa deficitom se mora dozvoliti da refinansiraju svoje dugove pod istim uslovima kao i zemlje sa suficitom”, obrazlaže Soros svoj stav o neophodnosti uvođenja evroobveznica.
Prema njegovoj oceni, pošto sudbina Evrope zavisi od Nemačke i pošto će evroobveznice staviti pod rizik kreditni rejting Nemačke, bilo kakav kompromis mora da Nemačkoj poveri kontrolu nad situacijom.
„Na žalost, Nemačka ima neosnovane ideje o makroekonomskoj politici i želi da Evropa sledi njen primer. Međutim, ono što funkcioniše kad je Nemačka u pitanju ne može da funkcioniše i kada je reč o ostatku Evrope: nijedna zemlja ne može da upravlja hroničnim trgovinskim suficitom, a da ostale ne upravljaju deficitima. Nemačka mora da se usaglasi sa propisima kojima i drugi mogu da se povinuju”, piše Soros.
Institut „Brojgel”, sa sedištem u Briselu je predložio da evroobveznice sačinjavaju 60 odsto zaostalog spoljnog duga članica evrozone, ali Soros smatra da je ovaj procenat „previše nizak za nivo igre”, s obzirom na visoke premije za rizik koje preovladavaju u Evropi.
S druge strane, ekonomista Rajnhard Zelten, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, izjasnio se protiv uvođenja zajedničkih evroobveznica, ističući da trenutna kriza nije kriza evra nego kriza prekomerne zaduženosti.
„U svakom slučaju, ne mislim da je ideja zajedničke obveznice dobra i smatram da bi bilo dobro da se nađe neko drugo rešenje”, rekao je Zelten za nemački radio.
N. R.
objavljeno: 17.08.2011
