Izvor: Politika, 26.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka gura svoj plan za EU
Bankari nude otpis 40 odsto grčkog duga, vlade traže „dobrovoljni” otpis od 60 procenata. – Uzbuna oko Italije
Brisel – Šanse za postizanje sveobuhvatnog dogovora za rešenje dužničke krize zone evra na samitu u Briselu i dalje su tanke, jer postoje razmimoilaženja oko ključnih aspekata, posebno oko toga kako dati veću moć spasilačkom fondu, javlja Rojters.
Zvaničnici EU i evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diplomate snizili su prag očekivanja proboja na samitu 17 lidera evrozone, koji je počeo juče po podne, uprkos uveravanjima Francuske i Nemačke da će do kraja mesece biti pronađeno dvogodišnje „sveobuhvatno rešenje” dužničkog haosa.
Lideri mogu da se slože samo oko opštih načela, prepuštajući ključne detalje, uključujući iznos otpisa grčkog duga i iznos sredstava u fondovima za finansijske intervencije, kasnijim pregovorima ministara finansija.
Dok postoji široki konsenzus oko potrebe da se oko 110 milijardi evra ubaci u evropski bankarski sistem kako bi se sprečio mogući bankrot Grčke i sve finansijske posledice koje bi on nosio, mnogo je nejasnoća oko druga dva kritična dela plana.
Vlade i banke su se neposredno uoči samita raspravljale oko procenta otpisa grčkog duga, kažu izvori bliski pregovaračima.
Mnogo neizvesnosti ostaje i oko složenih planova da se prikupi 440 milijardi evra za spasilački fond zone evra, poznat kao Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), kome ne bi bilo dopušteno da povlači sredstva iz Evropske centralne banke (ECB).
Investitori su oprezni oko rezultata samita, dok je evro stabilan prema dolaru, a evropske akcije su se malo menjale.
Izveštava se da je grčki ministar finansija Evangelos Venizelos juče grčkim bankama saopštio da se najverovatnije očekuje da će privatnim vlasnicima grčkih državnih papira od vrednosti biti otpisano 50 odsto duga i da će zauzvrat dobiti gotovinu i nove obveznice.
Citirajući izvore u Briselu, gde je prisustvovao sastanku bankara, dnevnik „Katimerini” piše da će po tom scenariju banke primiti 15 evra u kešu i 35 evra vrednosti novih obveznica na 30 godina uz kupon od šest procenata za svakih 100 evra koje duguju.
Tačan odnos keša i obveznica može da pretrpi izmene, dodaje list.
Bankarski izvori i zvaničnici EU preneli su Rojtersu da su banke ponudile smanjenje duga od 40 odsto, dok vlade traže „dobrovoljni” otpis od 60 procenata.
Žan-Klod Junker, predsedavajući ministara finansija evrozone, predviđa dogovor o otpisu u iznosu od 50 odsto, mada nije izvesno da će dogovor biti postignut na vreme da bi bio ponuđen samitu.
Navika evropskih lidera da na dužničku krizu i probleme banaka odgovore suviše kasno, i da ponude suviše malo, pretvorila se u širu ekonomsku i političku krizu koja preti evru u projektu Evropske unije.
Čitavu situaciju dodatno komplikuju intenzivan pritisak na Italiju i razmimoilaženja u Nemačkoj. Nesposobnost Italije da predstavi odgovarajuću reformu svog penzionog sistema uvećala je sumnje u spremnost premijera Silvija Berluskonija da se ozbiljno suoči sa krizom koja preti trećoj najvećoj ekonomiji evrozone.
Berluskoni je u Brisel došao sa „pismom o namerama” o dugo očekivanim reformama, kažu njegovi saradnici, pošto je njegova vlada u utorak jedva preživela glasanje povodom zahteva da Rim ispuni obećanje da će povisiti granicu odlaska u penziju.
Italija unutar zone evra ima najveće tržište državnim obveznicama, uz javni dug od 1.800 milijardi evra, 120 procenata bruto nacionalnog proizvoda. Kako bi refinansirala rastući dug, Italija bi u naredne tri godine morala da štampa državnih obveznica u vrednosti od 600 milijardi evra.
Berluskoni je u ponedeljak ljutito reagovao na pritiske iz Pariza i Berlina i u saopštenju rekao da nijedna zemlja EU nije u poziciji da drži lekcije svojim partnerima.
Lideri EU strahuju da bi neuspeh da se dug učini održivim mogao da znači da Italija krene putem Grčke, Irske i Portugalije, koje su sve morale da prihvate programe finansijske pomoći EU i MMF-a.
Spasilački fond ne sadrži dovoljno novca da bi se u tom slučaju pomoglo Italiji.
Nemačka uprkos protivljenju Francuske pokušava da izgura svoj plan oko stepena angažovanja Evropske centralne banke u izlasku iz krize. Pariz želi da samit podrži „nestandardne mere” ECB kao što je kupovina problematičnih državnih obveznica sve dok se Evropa suočava sa vanrednim okolnostima.
Dolazeći šef ECB Mario Dragi poslao je tokom drugog dela dana poruku koju su finansijska tržišta dugo čekala: on je nagovestio da će ECB ipak kupovati sumnjive državne obveznice naglašavajući da se radi o privremenoj meri.
Kancelarka Angela Merkel, koja se u parlamentu juče izborila da obezbedi podršku za mere spasavanja zone evra, kaže da je Nemačka protiv fraze sadržane u nacrtu zaključaka samita koja kaže da ECB treba da sačuva ove „nestandardne” mere.
Mnogi analitičari smatraju da je ECB jedina institucija koja ima dovoljnu finansijsku moć da ubedi nervozna i skeptična tržišta da kriza može da bude rešena.
-----------------------------------------------------------
Tuča u parlamentu
Rim – Italijanski poslanici razmenjivali su juče udarce u parlamentu povodom debate o programu oštrih ekonomskih reformi i promena penzionog sistema u zemlji, javlja Rojters.
Najmanje dva poslanika Lige severa, člana vladajuće koalicije desnog centra, fizički se sukobilo sa članovima opozicione stranke FLI predsednika parlamenta Đanfranka Finija.
Fini je prethodno na TV sarkastično primetio da je Bosijeva supruga otišla u penziju sa 39 godina starosti.
Sednica je nakratko morala da bude prekinuta.
objavljeno: 27.10.2011.
