Izvor: B92, 23.Maj.2013, 13:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Merkelova zvezda jubileja SDP-a

Lajpcig -- Socijaldemokratska partija Nemačke proslavlja 150 godina od osnivanja. Na svečanosti u Lajpcigu i kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Fransoa Oland.

Na svečanost je pozvano više od 600 gostiju, a očekuje se prisustvo brojnih predsednika socijaldemokratskih i socijalističkih partija iz čitavog sveta, kao i predsednika niza država ili vlada. Osim predsednika Francuske, tu su i austrijski savezni kancelar Verner Fajman i premijeri Italije i Belgije Enriko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Leta i Elio di Rupo.

Među gostima će biti i predsednici Hrvatske i Crne Gore Ivo Josipović i Filip Vujanović, kao i predsednici Rumunije, Litvanije i Malte, kao i bivši predsednik Srbije i počasni predsednik DS-a Boris Tadić.

Nemačke socijaldemokrate datumom osnovanja stranke smatraju 23. maj 1863. kada je Ferdinand Lasal (Lašalle) u Lajpcigu osnovao Opšte

nemačko radničko udruženje (ADAV).

SPD je najstarija nemačka stranka. Krajem sedamdesetih godina 20. veka imala je preko milion članova, sada, posle niza kriza, nešto preko 500.000 članova, koliko približno ima i druga najveća, kako ih u Nemačkoj zovu, "narodna stranka", CDU kancelarke Angele Merkel.

Vođe SPD-a u Lajpcigu otkrile su spomen-ploču na lajpciškom Pantenonu, mestu gde je ADAV osnovao Lasal i na kojem su krajem 19. veka održavani mnogobrojni skupovi radničkog i ženskog pokreta.

SPD je u Bundestagu najveća opoziciona stranka, pošto je na saveznim izborima u septembru 2009. postigla najgori rezultat od kraja Drugog svetskog rata osvojivši samo 23 odsto glasova.

Još od početka prošle decenije SPD nastoji da ponovo pronađe nove, odnosno osveži stare ideje koje sadrži i dalje aktuelan moto "Sloboda-jednakost-bratstvo".

Nezadovoljni birači počeli su da okreću leđa SPD posebno pošto je kancelar Gerhard Šreder sredinom prošle decenije počeo sa sprovođenjem reformi pod nazivom Agenda 2010, čija je jedna od glavnih tačaka bilo ukidanje i smanjenje socijalnih državnih davanja.

Pored toga, tradicionalne i za birače privlačne SPD-ideje u oblasti socijalne pravde su, u drugačijoj formi, počele da preuzimaju i druge nemačke partije.

Autor "Špigla" Jakob Augštajn zapitao se, na primer, u ovonedeljnoj kolumni "zašto je još potrebna SPD, kad kancelarka Angela Merkel nije ostavila ni trunku konzervativnog u CDU".

U posleratnoj Nemačkoj je SPD na vlasti bila u tri navrata.

Socijaldemokratski kancelari bili su Vili Brant od 1969. do 1976. godine, Helmut Šmit od 1876. do 1983. godine i Gerhard Šreder od 1998. do 2005. U prošlom mandatu je kancelarka Merkel vladala u tzv. velikoj koaliciji sa socijaldemokratama.

Prema sadašnjem raspoloženju javnog mnjenja nije isključeno da bi i naredna nemačka vlada mogla da bude koalicioni savez konzervativaca i socijaldemokrata.

No, SPD i njen kandidat za kancelara Per Štajnbrik se nadaju, iako im ankete trenutno daju ispod 30 odsto glasova, da će možda ponoviti uspeh iz 1998. i uspeti da posle osam godina ponovo dođu na vlast sa Zelenima kao manjim koalicionim partnerom.

Nastavak na B92...